Владан Десница (Задар, 17. септембар 1905 — Загреб, 4. март 1967) био је српски и југословенски књижевник и преводилац.
Поријекло Владан Десница рођен је у Задру у српској породици Десница, православне вероисповести. Његов отац је Урош Десница, а мајка Фани Десница, рођ. Луковић. Владан Десница је по бабиној линији потомак Стојана Митровића ЈанковићаРодослов Јанковића и Десница вид. Баштина двора Јанковића, Историјски музеј Србије, Београд 2006. (око 1635—1687), у српској народној песми познатог као Јанковић Стојан, вође српских котарских ускока у XVII веку, сердара Котара, каваљера св. Марка, коњичког капетана, заповедника тврђаве Островице.
Деснице су српска породица пореклом из Срба у Лици, одакле је прадеда Владана Деснице, Данило Десница, трговац и поседник, дошао у Обровац где му се родио син Владимир Десница (1850—1922) који је са Олгом Јанковић, кћерком грофа (-{conte veneto}-) Илије Деде-Јанковића (1818—1874), потомком Стојана Јанковића, познатим словенофилом, песником, прваком српског народа у Далмацији, имао сина Уроша Десницу, правника и члана Српске странке. Пошто је конте Илија Деде-Јанковић био последњи мушки изданак своје породице, Јанковиће су по његовој кћерки Олги, наследиле Деснице, целокупну имовину у Исламу Грчком, укључујући дворе Јанковића, породичну цркву, земљишне поседе и др.Родослов Јанковића и Десница, као и детаљну породичну историју вид. Баштина двора Јанковића, Историјски музеј Србије, Београд 2006.
Урош Десница се оженио са Фани Луковић, кћерком поморског капетана Ђуре Луковића из Прчња у Црној Гори.Луковићи су породица католичке вероисповести. У бококоторском заливу има много католичких породица пореклом из црногорских брда, који су примили католицизам доласком у приморје. Симо Матавуљ говори о српском пореклу Луковића у књизи Бока и Бокељи. Луковићи су, према породичном предању, пореклом из Фоче (Србиње) у данашњој Републици Српској, односно Босни и Херцеговини, одакле су преко црногорских брда, дошли у црногорско приморје у XVII веку. У прошлости били су најбројнија прчањска породица. Родоначелник гране Луковића која се из Прчња преселила у Боку которску, капетан Марко Луковић за заслуге стечене у рату добио је од венецијанских власти наслов конте 27. 3. 1773. О Луковићима из Прчња, вид. Дон Нико Луковић, Прчањ, Котор 1937. Урош Десница је са Фани Десница, рођ. Луковић имао сина Владана Десницу и кћерке Олгу и Наташу.
Биографија thumb|right|Кућа Десница у Задру била је мјесто окупљања градских интелектуалаца и умјетника Владан Десница студирао је права и филозофију у Загребу и Паризу, дипломирао на загребачком Правном факултету 1930. Радио је као адвокат, а затим је прешао у државну службу. 1934. покренуо је књижевно-историјски годишњак „Магазин сјеверне Далмације“, који је уређивао две године и штампао ћирилицом у Сплиту. У њему је, између осталог, објавио два сопствена есеја „Један поглед на личност Доситејеву” (1933/34) и „Мирко Королија и његов крај” (1935). У периоду између 1935 и 1940. написао је збирку приповедака, коју је послао београдском издавачу Геци Кону. Збирка због почетка Другог светског рата није штампана, а сам рукопис је изгубљен.
Роман „Зимско љетовање“ објавио је 1950. У роману се приповеда о сукобу и неразумевању између сеоског становништва и грађана избеглица из Задра, који су се у сеоску средину склонили бежећи од бомбардовања њиховог града. Књижевна критика је негативно дочекала „Зимско љетовање”, јер су тон и визија света у њему били у супротности са владајућом комунистичком идеологијом и незваничним правилима на који начин се писало о Другом светском рату. Бранећи се од критика, Десница је написао текст „О једном граду и једној књизи“.. Потом излазе збирке приповедака „Олупине на сунцу” (Загреб, 1952), „Пролеће у Бадровцу” (1955), збирка песама „Слијепац на жалу” (Загреб, 1955) и збирка приповедака „Ту одмах поред нас” (Београд, 1956). Паралелно ради на свом роману Прољећа Ивана Галеба. Кад је дело завршено, у аутору се јавио страх да га нико неће хтети објавити, јер је по свему одударало од ондашње књижевне продукције. Издавачка кућа „Свјетлост” објављује роман у Сарајеву 1957. Наредне године дело осваја Змајеву награду. Главни јунак Иван Галеб је педесетогодишњи пропали виолиниста, који се налази у болници, где се буди из постоперационе наркозе. Он се у данима који следе сећа сопственог живота и рефлексивно медитира о различитим идејама (лепоти, уметности, власти, смрти, времену, итд).
Неке од његових приповедака имају антологијску вредност: Посјета, Прича о фратру са зеленом брадом, Флорјановић, Конац дана, Бунаревац, Солилоквији господина Пинка. У значајнија дела убраја се збирка песама Слијепац на жалу и драма Љестве Јаковљеве.
Бавио се и филмом, написао је сценарио за филм „Концерт“ 1954. По његовом сценарију је снимљен и филм „Првада“ 1962, а после његове смрти „Пред зору“ 1974. на основу истоимене новеле, која је реалистичка анализа градско-сеоских односа у оквиру ратних дешавања. 1974. по новели „Флоријановић“ снимљена је истоимена ТВ драма. алт=|мини|Православна црква Светог Ђорђа, Јанковић-црква, у Исламу Грчком, изграђена 1675, у којој је сахрањен Владан Десница.Десничина „Сабрана дјела” у четири књиге излазе у Загребу у издању „Просвјете” 1974. и 1975. Тада су објављена и нека дела која су остала у рукопису, као на пример, његов незавршени роман „Проналазак Атханатика”.Недовршени роман Владана Деснице („Политика”, 3. август 2020) У припреми је ново издање Десничиних Сабраних дјела у девет књига у издању Института за књижевност и уметност у Београду.
Десница је говорио пет језика и био је свестрано образован. Преводио је са италијанског, француског и руског.
У хрватским културним круговима постоје настојања да се Десница представи као примарно хрватски писац. Сам Десница је у писму председнику УКС Д. Јеремићу навео да духовно припада српској култури.
Од појединачних књижевна он је својим духовним наслеђем сматрао Симу Матавуља, Дантеа и Флобера, Доситеја Обрадовића и Његоша.
Владан Десница је сахрањен у српској православној црквици Светог Георгија поред двора Јанковић Стојана у Исламу Грчком. Цркву у којој је сахрањен су уништиле хрватске снаге током операције Масленица у јануару 1993. године.
Он и супруга Ксенија Царић имали су четворо дјеце.
Насљеђе
Сматра се настављачем Симе Матавуља односно далматинске прозе.
Поводом стогодишњице Десничиног рођења у Библиотеци града Београда је 2005. организована изложба о његовом стваралаштву и животу.
Од 2016. у Србији се организује тродневна манифестација Десничини сусрети.
Улица на Звездари носи његово име од 2021. године.
Дјела мини|Књиге Владана Деснице. „Заслужени одмор”, приредио Владан Бајчета Селективна библиографија Владана Деснице обухвата 202 библиографске јединице.
Зимско љетовање, Загреб, 1950. Олупине на сунцу, Загреб, 1952. Концерт, сценарио за филм, 1954. Прољеће у Бадровцу, Београд, 1955. Слијепац на жалу, збирка пјесама, Загреб, 1956. Ту, одмах поред нас, Београд, 1956. Прољећа Ивана Галеба, Загреб и Сарајево, 1957. Фратар са зеленом брадом, збирка приповјетки, Загреб, 1959. Љестве Јаковљеве, психолошка драма, 1961. Сабрана дјела I-IV, Загреб, 1975. Проналазак Атханатика [Брајево писмо]: недовршени роман, 1979. Прогутане полемике, Београд, 2001. Хотимично искуство: дискурзивна проза Владана Деснице I, Загреб, 2005. Хотимично искуство: дискурзивна проза Владана Деснице II, Загреб, 2006.
Референце
Литература
Српска породична енциклопедија, том 7. pp. 154–155, изд. Политика и Народна књига. .
Спољашње везе
Владан Десница -{(www.filmovi.com)}-
Владан Десница - Прољећа Ивана Галеба (www.znanje.org)
Чији је Владан Десница („Политика”, 30. септембар 2016) Ненад М. Јовановић: Кнез међу књижевницима и књижевник међу кнежевима Ксенија Шкарић, унука Владана Деснице, о сећањима на књижевног великана и неговању његове баштине („Вечерње новости”, 29. октобар 2021)
Категорија:Рођени 1905. Категорија:Умрли 1967. Категорија:Задрани Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски књижевници из Далмације Категорија:Српски писци фантастике Категорија:Српски драматурзи Категорија:Српски сценаристи Категорија:Југословенски сценаристи Категорија:Студенти Свеучилишта у Загребу Категорија:Добитници Змајеве награде Категорија:Сахрањени у Хрватској