мини|250px|Парна турбина са отвореним кућиштем.. McGraw-Hill. Овакве турбине производе највећи део електричне енергије коју људи користе. Постоји знатна корелација између потрошње електричне енергије и стандарда живота. Сматра се да је електрификација била најважније инжењерско достигнуће 20. века. мини|250п|Напредак технологије у 20. веку је омогућио људима да се први пут отисну у свемир.
Технологија је употреба знање алата, технике, занатства, система и метода организације. Овим се контролише и прилагођава околина. Технологија је последица развоја науке и инжењерства, иако су неке технологије напредовале и пре развоја ова два концепта. Технологија је термин са етимолошким пореклом у грчком језику од речи -{technologia}- (τεχνολογία) — -{techne}-, τέχνη („вештина“) и -{logia}-, "λογία" („наука“). Међутим, стриктна дефиниција је елузивна; технологија се може односити на материјалне објекте, као што су машине, хардвер или алати, али се може односити и на шире теме, као што су системи, методе организовања и технике. Термин се може примењивати генерално или на специфичне области, као што су „конструкциона технологија“, „медицинска технологија“ или „врхунска технологија“.
Реч технологија се може односити и на прастаре изуме, као што је точак. Једна друга дефиниција — у употреби у области економије — сматра технологију као актуелно стање наше способности комбиновања материје да би се направили пожељни производи (и наше знање о свему што се може произвести). Следи да се могу видети технолошке промене када се унапреди наше технолошко знање.
Људска раса је почела користити технологију са претварањем богатих природних ресурса у једноставне алате. Праисторијско откриће могућности контролисања ватре је повећало количину расположивих извора хране, а откриће точка помогло је људима у кретању, као и контролисању околине. Технолошка открића, као што су штампарска преса и Интернет, су срушила све баријере у комуникацији, те су омогућила људима да комуницирају један са другим на глобалној скали. Међутим, нису све технологије искориштене у мировне сврхе; развитак оружја са све већом деструктивном моћи текао је кроз историју, од палије до нуклеарног оружја.
Технологија је утицала на друштво на многе начине, и позитивно и негативно. У многим друштвима, технологија је утицала на развитак напреднијих економија, као што је данашња глобална економија, те је омогућило издвајање лежерне класе. Међутим, многи технолошки процеси производе нежељене нус-продукте, који узрокују полуцију, црпљење природних ресурса, као и поремећај Земље и њене животне средине. Разне имплементације нове технологије утичу на вредност друштва, те постављају нова етичка питања.
Отпочеле су разне филозофске дебате о садашњој и будућој употреби технологије у друштву, са неслагањима око тога, да ли технологија унапређује стање човека или га угрожава. Неолудизам.Brosnan, M.J. (1998). Technophobia: the psychological impact of Information Technology. стр. 155. London: Routledge. и слични покрети критикују употребу технологије у модерном свету, тврдећи да он отуђује људе, те да уништава културу; следбеници идеологија, као што су трансхуманизам и технопрогресивизам, у развоју технологије виде добробит за људско друштво.
Донедавно се веровало да је развој и примена технологије концепт, који је везан само за људска бића, али недавне научне студије показују да и други примати (као што су шимпанзе), као и неке заједнице делфина, развили једноставне алате, те су научили да пренос то знање на следеће генерације.
Дефиниција и употреба
200px|мини|лево|Проналазак прве штампарске пресе омогућио је научницима и политичарима да шире своје идеје, доводећи до научног препорода у Европи; пример технологије као културолошке силе.
Генерално гледајући, „технологија“ је однос који друштво има на својим расположивим алатима и вештинама, као и до које мере друштво може да мења своју околину. Међутим, термин се, углавном, користи у три различита контекста: када се говори о алату, техници (тј. вештини), културолошкој сили или комбинацији ова три контекста.
Технологија се дефинише као јединство, и материјалног и нематеријалног, које је настало улагањем менталног и физичког труда, у циљу постизања неке вредности. У овом контексту, технологија се односи на алате и машине које се користе да се реше овоземаљски, стварни проблеми. То је широк појам, који у себе укључује једноставне алате, као што су ћускија или дрвена кашика, али и сложене машине, као што су свемирска станица и акцелератор честица. Алати и машине не морају бити материјални; виртуална технологија, као што су софтвер и виртуалне машине, не улазе у ову дефиницију технологије.
Израз "технологија" добио је на значају у 20. веку у вези са Другом индустријском револуцијом. Значење термина се променило почетком 20. века када су амерички друштвени научници, почевши од Торстеина Веблена, превели из немачког идеју концепта Technik у "технологију". У немачком и другим европским језицима постоји разлика између технике и технологије. До 1930-их година „технологија“ се није односила само на проучавање индустријске уметности, већ и на саму уметност индустријске.
1937. амерички социолог Рид Беин написао је да "технологија укључује све алате, машине, прибор, оружје, инструменте, кућне и одевне уређаје, уређаје за комуникацију и транспорт и вештине помоћу којих их производимо и користимо". Беинова дефиниција остаје данас уобичајена међу научницима, посебно друштвеним научницима. Научници и инжењери најчешће радије дефинишу технологију као примењену науку, а не као ствари које људи праве и користе. У новије време, научници су позајмили од европских филозофа „технику“ да би проширили значење технологије на различите облике инструменталног разума, као што је то био случај у Фуковом раду о само-техникама (techniques de soi).
Наука, инжењерство и технологија
Разлика између науке, инжењерства и технологије није увек јасна. Наука је систематско знање о физичком или материјалном свету стечено посматрањем и експериментисањем. Технологије обично нису искључиво научни производи, јер морају задовољити захтеве као што су корисност, употребљивост и сигурност.
Инжењерство је циљно оријентисан процес дизајнирања и израде алата и система за искоришћавање природних појава за практичну примену код људски, често (али не увек) користећи сазнања и технике из науке. Развој технологије може се ослањати на многа поља знања, укључујући научно, инжењерско, математичко, језичко и историјско знање како би се постигао неки практични резултат.
Технологија је често последица науке и инжењерства, иако технологија као људска активност претходи обе области. На пример, наука би могла да проучава проток електрона у електричним проводницима користећи већ постојеће алате и знање. Ово ново пронађено знање могу инжењери користити за израду нових алата и машина као што су полупроводници, рачунари и други облици напредне технологије. У том смислу, научници и инжињери могу се сматрати технолозима; ове три области се често сматрају једном за потребе истраживања и давања препорука.
О тачним односима науке и технологије посебно су расправљали научници, историчари и политички ствараоци крајем 20. века, делом и зато што се у дебати могу упознати о финансирању основне и примењене науке. На пример, у време Другог светског рата, на пример, у Сједињеним Државама се увелико сматрало да је технологија једноставно „примењена наука“ и да је за финансирање основне науке потребно благовремено прикупити технолошке резултате. Објашњење ове филозофије могло би се изричито наћи у Ваневар Бушовој расправи о послератној научној политици, Наука - Бескрајна граница: „Нови производи, нове индустрије и више радних места захтевају стална допуњавања познавања закона природе ... Ово битно ново знање се може добити само кроз основна научна истраживања. " Међутим, касних 1960-их ово је гледиште било под директним нападом, водећи ка иницијативама за финансирање науке за специфичне задатке (иницијатива којој се супротставила научна заједница). Питање остаје спорно, мада се већина аналитичара опире моделу да је технологија једноставно резултат научног истраживања.
Историја
Праисторија ( — 5000. п. н. е.) мини|Палеолитско кремено копље, које су користили праисторијски људи за лов и борбу.
Историја технологије је стара колико и човечанство. Примитивни алати су пронађени уз скоро свако налазиште остатака античких људи. Антропологисти су открили алате које су направили праљуди, а који датирају уназад више од 2 милиона година. Најранији алати, као што су ручна секира<ef>R. Bradley/M. Edmonds, Interpreting the axe trade: production and exchange in Neolithic Britain (1993).</ref> и стругач, су углавном били присутни како би помогли раним људима у њиховим улогама ловца-сакупљача. Међутим, живот ловца-сакупљача, који је био карактеристичан за рани палеолит, укључивао је ограничену употребу технологије, те су се те ране технологије ослањале на природне ресурсе, као што су камен, дрво и друге вегетације, кости и остале животињске нус-продукте, да би направили једноставне алате, као што је палија.
Откриће, употреба, те касније владање ватром, једноставним извором енергије, који има много примена, је била прекретница у технолошком развоју човечанства. Жар се узимала из вулкана или од запаљеног објекта након удара муње, те би се из те жари настао пламен. Ватра, за коју се тадашњи људи дрво и угаљ, дозвољавала им је да кувају храну, те да се огреју, нарочито током зиме. Ватра је, такође, повећала могућност настањивања људи на тада неприступачна места, те им је омогућила ефикаснији лов; дрвена копља са окаљеним врховима су кориштена још од 250.000. године п. н. е. Дрво, глина и камен (укључујући и кремен) су неки од најстаријих материјала који су обрађивани ватром, углавном због прављења предмета, као што су оружје, грнчарија, цигле и цемент.
Антика (5000. п. н. е. — почетак нове ере)
Даља унапређења довела су до развоја пећи, које су омогућиле топљење и ковање метала (који су се јављали у природи у релативно чистој форми). Злато, бакар, сребро и олово су били неки од тих метала. Предности бакарног над каменим, коштаним и дрвеним алатима су биле очите раним људима, те се бакар почео користити од раног неолитика (око 8000. године п. н. е.). Бакар се не јавља у природи у великим количинама, али бакарних руда има много, из којих се, загријавањем и топљењем, добија метал. На крају, рад са металима довео је до проналаска легура, као што су бронза и месинг (око 4000. године п. н. е.). Прва употреба жељезних легура, као што је челик, датира из 1400.тих година п. н. е.
У међувремену, људи су почели владати и другим формама енергије. Најстарија знана употреба снаге ветра је у једрењацима. Најстарији податак о кориштењу бродова нађен је у Египту и датира још из око 3200.те године. п. н. е. Од праисторијских времена, Египћани су, вероватно, користили „снагу Нила“, годишње поплаве, како би наводњавали своју земљу, да би постепено научили да је контролишу преко изграђених канала за наводњавање и базена за акумулацију воде. Слично, народи Месопотамије, Сумери, су научили да користе реке Тигрис и Еуфрат за исте сврхе.
мини|лево|Точак је изумљен око 4000. године п. н. е. Судећи по археолозима, точак је изумљен око 4000. године п. н. е. Изумљен је, вероватно, на подручју Месопотамије (данашњи Ирак). Тачна година овог догађаја, према научницима, налази се у интервалу од 5500. до 3000. године п. н. е., али већина стручњака мисли да је то било ближе 4000. години п. н. е. Најстарији артефакти са сликама које описују возила са точковима датирају из 3000. године п. н. е.; међутим, могуће је да се точак користио читав миленијум пре него су настали ти цртежи. Такође постоји доказ из истог периода да су се точкови користили за производњу керамике. (Важно је напоменути да први грнчарски точак, вероватно, није био правилног облика, него само неправилна округла дрвена плоча. Недавно, најстарији дрвени точак на свету је пронађен у околини Љубљане у Словенији.