Стара Пазова

Стара Пазова () је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Сремском управном округу. Према попису из 2022. било је 18.522 становника.

Географија мини|лево|220п|Стара Пазова Стара Пазова се налази у северном делу Србије. Од главног града Србије, Београда, град је удаљен 35 km северозападно, а од главног града АП Војводине, Новог Сада, 42 km југоисточно. Два велика градска насеља, Инђија и Нова Пазова, налазе се свега 7–8 km од Старе Пазове.

Рељеф: Стара Пазова се налази у јужном делу Панонске низије, у источном делу историјске области Срем. Град у равничарском подручју, а земљиште око града је изванредне плодности. Надморска висина града је око 80 m.

Клима у Старој Пазови је умерено континентална. Њу одликују умерене зиме, топла лета, и кишовита и умерена пролећа и јесени. Количина падавина је око 600 mm/m².

Воде: Стара Пазова нема водотокова на свом подручју, већ ту постоје само вештачки прокопани канали. Најближа река је Дунав, 10 km удаљена од Старе Пазове, налази се у Старим Бановцима

Биљни и животињски свет је са одликама типичним за Панонску низију.

Историја мини|десно|200п|Православна литија у Старој Пазови на дан славе старопазовачког архијерејског намесништва, Св. Јоаникија, првог патријарха српског, 16. септембра 2023. На челу литије је владика сремски Василије.

Подручје Старе Пазове било је насељено још у доба праисторије. У доба Старог Рима било је део провинције Паноније са седиштем у оближњем Сирмијуму.

На простору Старе Пазове проналажен је новац града Аполоније и остава римског бакарног новца која је садржала 86 новчића императора из 4. вијека. Приликом орања на пољопривредном добру "Јанко Чмелик" констатован је обилан грађевински шут, остаци темеља зграда, фрагменти керамике и метални предмети, што указује на постојање насеља и некрополе. Овдје је откривена и вотивна ара (олтар, споменик) на којој се помиње Aurelius Super, ветеран II легије Adiutrix.

Током средњег века ово подручје је више векова било на размеђи између Византије и Угарске. Последњих векова средњег века угарска власт се учврстила у овим крајевима.

За време Османског царства (16-18. века) Пазову су населили Срби. Већ 1730. године у Старој Пазови постоји Српска народна основна школа. Они су остали претежно становништво све до краја 18. века.

Словаци су се доселили у овај део Срема, тада јужни део Хабзбуршке монархије, после 1760. године по молби Словака из углавном средње Словачке који нису били католичке вере већ нове протестантске тј. евангеличке вере. Доселили су се и због сиромаштва али и због Мађара католика, који нису били поборници нове вере. Словаци су били већинско становништво у Старој Пазови до половине 20. века. Истовремено су Срби били већинско становништво у околним селима. Немци су се доселили 1791. године, на простор који је добио име Нова Пазова а тада и Стара Пазова добија своје име. Становништво Старе Пазове је досељеним Немцима помагало у изградњи нових кућа. Немци су се иселили после Другог светског рата.

Најстарији запис о првој цркви потиче из 1775. године који се налази у инвентару Митрополита Јовановића сачињен 25. јануара 1775. године. Овај записник нечијом кривицом и непажњом је јако оштећен, недостају му најважнији први листови у којима пише о постанку цркве (православне) и школе а можда и за насеље и за сам постанак места. Остало је само осам листова. Из тих листова сазнајемо само о намештају, изгледу и уређењу саме цркве. По усменом предању стара црква није била на истом месту где је садашња, већ источно од данашњег олтара. Прва црква није имала једно звоно већ два мања од 140 и 90 фунти, која нису била смештена на црквеном звонику него на звонари од балвана у североисточном углу данашње порте са школске стране. Порта је била направљена од дрвета. Црква је била покривена узбијеним рогозом.

По попису из 1931. у Старој Пазови живело је 8536 становника, од чега су Словаци чинили 70% а Срби 20% становништва.

После Другог светског рата почиње нагли развој Старе Пазове, везан за прометност положаја и близину Београда и Новог Сада. У следећи 50 година град добија обрисе правог града, гради се низ јавних здања индустријских погона, као и стамбене зграде и нова стамбена насеља. Захваљујући томе, градско становништво се утростручује у следећих пар деценија и то махом досељавањем Срба из пасивних крајева Хрватске и Босне и Херцеговине.

Последње две деценије Стара Пазова полако постаје предграђе Београда. Такође, град је једно од средишта нове индустрије у Србији, познат пре свега по малим погонима и производњи робе широке потрошње.

Демографија мини|200п|Српска православна црква Светог Илије у Старој Пазови мини|200п|Словачка евангеличка црква у Старој Пазови мини|200п|Католичка црква у Старој Пазови мини|200п|Железничка станица у Старој Пазови Кретање броја становника 1869: 4.132 1880: 4.629 1890: 5.838 1900: 6.674 1910: 7.339

У насељу Стара Пазова живи 14948 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 6170 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња два пописа, примећен је пад у броју становника.

Привреда мини|200п|Трг у Старој Пазови. Носи назив по Зорану Ђинђићу. Развијена је пољопривреда, млинска, металска и текстилна индустрија. Посебно развијено занатство, са великим учешћем мале привреде у укупном друштвеном производу.

Образовање мини|200п|Улаз у зграду три школе: Економске, Техничке и Гимназије. мини|200п|Основна школа "Симеон Араницки" У Старој Пазови се налазе основне школе „Бошко Палковљевић Пинки“, „Симеон Араницки“, „Јанко Чмелик“ (словачка), гимназија „Бранко Радичевић“, Економска школа, Техничка школа и школа за посебне потребе „Антон Скала“. Школа Симеон Араницки је саграђена 2010. године.

Спорт мини|200п|Фудбалски центар ФСС у Старој Пазови У Старој Пазови се налази модеран спортски центар ФСС — Кућа фудбала. ФК Јединство Стара Пазова ОК Јединство Стара Пазова СД Јединство Стара Пазова

Медији Радио телевизија Стара Пазова

Градови побратими Сребреница, Република Српска, Босна и Херцеговина

Види још Општина Стара Пазова Срем Сремски округ Симеон Араницки Јанко Чмелик Зграда хотела „Срем“ у Старој Пазови Зграда штедионице велепоседника Николе Петровића

Референце

Литература

Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.

Борислав Јанкулов, Преглед колонизације Војводине у XVIII и XIX веку, Нови Сад — Панчево, 2003. Др Бранислав Букуров, Бачка, Банат и Срем, Нови Сад, 1978.

Спољашње везе Званична страна општине Месна заједница Стара Пазова — званична презентација Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Радио Стара Пазова PazovaCafe Библиотека у Старој Пазови

Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији

Стара Пазова

Źródło i licencja