Честерег (, ) је насеље у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 879 становника.
Положај мини|лево|Језеро код Честерега На Лесно-пешчаној греди северно од Житишта и југозападно од Банатског Карађорђева налази се Честерег. Кроз насеље пролази државни пут IБ реда 12, а до 1963. године пролазила је пруга уског колосека. С обзиром да се Честерег налази на међународном путу и да је изграђен на 83 -{m}- надморске висине (неколико метара више од околног терена) може се рећи да Честерег има веома добар положај и локацију.
Историја мини|лево|Некадашња римокатоличка црква Светог Ивана Непомука, подигнута 1881. године, срушена 1948. О постојању насеобина на месту данашњег села Честерега, сведоче ископине из доба неолита. Топоним -{ceztureg}- (река) први пут помиње писар угарског краља Бале III Анонимус у XII веку. Он је забележио да су угарски војници на походу ка југу после преласка Тисе дошли до реке Цестурег, који се по њему уливао у Бегеј. Касније од основице тог топонима мењањем или додавањем 1-2 слова или као посебан топоним најчешће помиње -{Csoztelek}- што се може превести као насеље пољских чувара.
Први становници су били Мађари, а потом, за време аустро-турских ратова село је потпуно опустело. На карти из 1723. године забележено је као ненасељена пустара. 1800-те године пустару је купио земљопоседник Јозеф Чекоњић, који је у место доселио Мађаре из Чонградске жупаније.
До Честерега су у лето 1863. године стигли скакавци. Правили су штету усевима ноћу, кад захлади, а дању би попадали по земљи. Народ је метлама тада по дану скупљао и уништавао ту штеточину. Дневно је по 300 кибли скакаваца било убијено и закопавано у земљу (јаме)."Србски дневник", Нови Сад 1863. године
Немци се такође досељавају почетком XIX века. Прославили су маја 1929. године "стогодишњицу" од досељавања."Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1929. Село је предвођено кнезом Фердинандом Хегером организовало велику свечаност."Политика", Београд 21. мај 1929. године Вредни немачки наполичари су неплодно ритско земљиште претворили у плодно и уређено. Прво су узимали земљу у закуп од грофа Чекоњића, крајем XIX века економски ојачани откупљују земљу од Чекоњића.
Од 1950. до 1955. године село је носило назив Кардељево.
Демографија Према попису од 1869. године у Честерегу је забележено 2.005 становника. За разлику од већине насеља у општини где становништво стагнира или опада, током XIX века у Честерегу је забележено знатно повећање становништва. Године 1900. забележен је највећи број од 2.767 становника. После Првог светског рата број становника је почео да опада, тако да је 1931. године забележено свега 1982 лица што је за 544 становника мање у односу на 1921. годину. Пред ослободилачком војском су сви Немци избегли, пошто су углавном сарађивали с окупатором. Само је једна породица сарађивала с покретом отпора. На немачка имања су се населили колонисти, по завршетку Другог светског рата, током 1945-1946. године, из Босне и Херцеговине. Тада се знатно повећао број становника.
У насељу Честерег сада живи 1128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,0 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 511 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.
Ово насеље је насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века је присутан константан пад у броју становника. мини|Пијаца у Честерегу где се до 1948. налазила католичка црква. мини|Темељи нове православне цркве.
График промене броја становника током 20. века
мини|Дијаграм кретања броја становништва у Честерегу од 1836 до 2002. године
Референце
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Презентација Честерега Čestereg nekad (Честерег некад)
Категорија:Насељена места у Житишту Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији