16. јануар је шеснаести дан у години у Грегоријанском календару. 349 дана (350 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

27. п. н. е. — Римски Сенат је доделио назив августа Гају Октавијану када је овај постао први римски император. 929 — Кордопски емир Абдурахман III се прогласио за калифа, основавши тако Кордопски калифат. 1547 — Иван IV Грозни је крунисан у Москви за првог руског цара. 1778 — Француска је признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе. 1780 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила шпанску флоту у бици код рта Свети Винсент. 1864 — Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У Другом шлезвичком рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије. 1908 — У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“. 1920 — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон). 1920 — У Лондону одржана прва седница Друштва народа. 1945 — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника. 1969 — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968. 1969 — Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље. 1979 — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт. 1987 — Генерални секретар Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг. 1991 — САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду. 1993 — У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду. 1996 — Заменик премијера Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку. 1998 — У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара. 2000 — За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председник-социјалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом. 2001 — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа. 2002 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал Каида“ и остатака талибана у Авганистану и ван те земље. 2018 — У атентату који се десио у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић, бивши државни секретар за Косово и Метохију. 2021 — Тероризам: У инциденту који се догодио у Авганистану, најмање два припадника безбедносних снага отворила су ватру и убила 12 колега у провинцији Херат на западу земље.

Рођења 1831 — Јован Ристић, српски политичар, дипломата и историчар. (прем. 1899) 1848 — Љубомир Ковачевић, српски историчар и политичар. (прем. 1918) 1877 — Кристо Доминковић, српски публициста, новинар, писац. (прем. 1946) 1901 — Фулгенсио Батиста, кубански политичар, председник Кубе у два наврата (1940—1944 и 1952—1959). (прем. 1973) 1906 — Дајана Винјард, енглеска глумица. (прем. 1964) 1907 — Александер Нокс, канадски глумац и писац. (прем. 1995) 1908 — Етел Мерман, америчка глумица и певачица. (прем. 1984) 1909 — Клемент Гринберг, амерички критичар ликовне уметности. (прем. 1994) 1911 — Роже Лапебје, француски бициклиста. (прем. 1996) 1924 — Александар Тишма, српски књижевник. (прем. 2003) 1932 — Дајан Фоси, америчка зоолошкиња и заштитница планинских горила. (прем. 1985) 1940 — Лепа Лукић, српска певачица. 1946 — Кабир Беди, индијски глумац. 1948 — Џон Карпентер, амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор. 1949 — Снежана Зорић, српска кошаркашица. 1949 — Вера Ивковић, српска певачица. (прем. 2012) 1949 — Керолајн Манро, енглеска глумица и модел. 1957 — Митар Мирић, српски певач. 1959 — Шаде, енглеско-нигеријска музичарка и глумица. 1961 — Хари Варешановић, босанскохерцеговачки музичар. 1962 — Златко Портнер, српски рукометаш. (прем. 2020) 1962 — Горан Чавајда, југословенски и српски музичар, најпознатији као бубњар група Електрични оргазам и Бабе . (прем. 1997) 1965 — Гоца Божиновска, српска певачица. 1971 — Серђи Бругера, шпански тенисер. 1974 — Кејт Мос, енглески модел. 1978 — Бранислав Трифуновић, српски глумац и продуцент. 1979 — Алија, америчка музичарка, глумица и модел. (прем. 2001) 1984 — Пјер Боја, камерунски фудбалер. 1985 — Пабло Забалета, аргентински фудбалер. 1990 — Марио Делаш, хрватски кошаркаш. 1991 — Немања Р. Милетић, српски фудбалер. 1993 — Саша Аврамовић, српски кошаркаш. 2007 — Андреј Костић, црногорски фудбалер.

Смрти 1387 — Јелисавета Котроманић, кћерка босанског бана Стефана II. (рођ. 1340) 1794 — Едвард Гибон, енглески историчар. (рођ. 1737) 1927 — Јован Цвијић, српски географ, председник Српске краљевске академије. (рођ. 1865) 1942 — Карол Ломбард америчка глумица. (рођ. 1908) 1957 — Артуро Тосканини, италијански диригент. (рођ. 1867) 1962 — Иван Мештровић је био хрватски и југословенски вајар и архитекта. (рођ. 1883) 1988 — Андрија Артуковић је био хрватски, усташки политичар, осуђен за ратне злочине 1986. године, почињене против цивилног становништва у време Другог светског рата у (НДХ). (рођ. 1899) 2000 — Никола Граовац, сликар. (рођ. 1907) 2001 — Сергеј Крајгер, словеначки и југословенски политичар. (рођ. 1914) 2004 — Урош Мартиновић, архитекта, професор и декан Архитектонског факултета у Београду. (рођ. 1918) 2009 — Богдан Тирнанић, новинар, публициста и филмски критичар. (рођ. 1941) 2018 — Оливер Ивановић, српски политичар и бивши државни секретар за Косово и Метохију. (рођ. 1953)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Пророка Малахију Светог мученика Гордију Свету Геновеву - заштитницу града Париза Светог Петра Заставника

Референце

116