Светозар Ћоровић (Мостар, 29. мај 1875 — Мостар, 17. април 1919) био је један од познатијих српских приповједача из херцеговачког краја.
Биографија мини|лево|200п|На фотографији сједе: Светозар Ћоровић, Симо Матавуљ, Алекса Шантић и Јанко Веселиновић. Други ред: Слободан Јовановић (лијево) и Милорад Митровић (десно). Стоје: Миле Павловић Крпа, Атанасије Шола, Радоје Домановић, Светолик Јакшић, Љубо Оборина, Ристо Одавић и Јован Скерлић. Сликано око 1905.
Светозар Ћоровић родио се 29. маја 1875. године у Мостару, гдје је завршио основну и трговачку школу. Од 1887. године објављивао је радове у многим листовима и часописима: Голуб, Невен, Босанска вила, Луча, Отаџбина и Бранково коло. Био је активан члан мостарског друштва „Гусле“. Огледао се и у другим књижевно-културним активностима: уредник календара Неретљанин (1894, 1895), покретач и уредник (прва три годишта) часописа Зора (1896—1901), члан редакције и сарадник опозиционог листа Народ (1907).
За вријеме анексионе кризе 1908. избјегао је у Италију. У босански сабор за посланика је био изабран 1910. По избијању рата 1914. је ухапшен, одведен у таоце, потом мобилисан и као војник послан у Мађарску. Тешко болестан вратио се у Мостар 1917. године.
Светозар Ћоровић умро је у Мостару 17. априла 1919. године. Умро је од болести коју је добио у аустријским логорима и интернацијама, у којима је провео прве три године Првог свјетског рата. Његов брат је Владимир Ћоровић, српски историчар.
Дјела мини|Фотографија објављена у часопису Вардар 1912. године. Писао је много: објавио је десетак књига приповједака, скоро исто толико романа и неколико драма. Од појединачних дјела издвајају се романи Мајчина султанија (1906) с необичним ликом паланачке каћиперке у средишту, Стојан Мутикаша (1907), гдје је испричана историја човјека који од сиромашна сеоског дјечака постаје велик трговац, зеленаш и поганац, и Јарани (1911), у којима је приказан муслимански живаљ Херцеговине у немирна времена уочи престанка турске власти. Ћоровић је вјешт приповједач, пише лако и брзо, његово је приповиједање једноставно и природно, композиција како у кратким тако и у дужим формама спретна, мотиви добро одабрани, радња сигурно вођена.
Ћоровићева сабрана дела су обавјљена у десет томова.
Његова најпознатија дјела су: Женидба Пере Карантана (1905), Мајчина султанија (1906), Стојан Мутикаша (1907), У ћелијама (1908), У мраку (1909), Јарани (1911), Зулумћар (1913), Као вихор (1918); приповијетке (Богојављенска ноћ, Пријатељи, Под пећинама, На води, На Васкрс) и најзад неколико позоришних комада: двије шаљиве игре Поремећен план и Издаје стан под кирију (1899) и актовке Он, Адембег, Птице у кавезу и Повратак.
Награда Светозар Ћоровић Награда „Светозар Ћоровић” се додјељује у Србији и Републици Српској, док се у Републици Српској традиционално одржавају „Ћоровићеви сусрети писаца“.
Референце
Спољашње везе Светозар Ћоровић, роман „Међу својима“
Категорија:Рођени 1875. Категорија:Умрли 1919. Категорија:Мостарци Категорија:Српски књижевници Категорија:Аустроугарски војници у Првом светском рату Категорија:Српски књижевници из Босне и Херцеговине