десно|мини|200п|Фрања Асишки, оснивач фрањевачког покрета
Фрањевци (), такође познати и као францискани или франовци, односно мала браћа или минорити, припадници су римокатоличких фрањевачких редова, а првенствено Реда мале браће ( / OFM), који је установљен 1209. године. Оснивач реда био је Фрања Асишки (, 1181-1226), по коме су припадници реда прозвани фрањевцима. Од свог оснивања, фрањевачки Ред мале браће био је убрајан међу просјачке редове, пошто су његови припадници по примеру свог оснивача полагали завет сиромаштва.
Историја десно|мини|200п|Клара Асишка, заштитиница женског фрањевачког реда
Већ у време оснивања реда, почетком 13. века, међу фрањевцима су се развила два основна погледа на завет сиромаштва, што је временом довело до унутрашње поделе на две струје. Припадници прве, који су се залагали за строго поштовање завета сиромаштва без стицања имовине, постали су познати као фрањевци-опсерванти (), док су припадници друге, који су се залагали за условно поштовање завета уз стицање имовине, постали познати као фрањевци-конвентуалци (). Унутрашња превирања између поменутих струја довела су 1517. године до поделе на два посебна фрањевачка реда (опсервантски и конвентуалски), а потом је 1525. године створен још један фрањевачки ред - капуцински. Сва три огранка (опсервантски, конвентуалски, капуцинки) сматрају се изданцима фрањевачког Првог реда.
Из првобитног фрањевачког покрета развио се већ у првој половини 13. века и посебан ред за жене фрањевке, на челу са Кларом Асишком (, 1194-1253), по којој је тај ред и прозван. Правила фрањевачког Реда Свете Кларе, који је познат и као Ред сиромашних сестара, одобрена су 1253. године, а припаднице тог реда постале су познате као фрањевке-кларисе. Ред Свете Кларе се сматра фрањевачким Другим редом.
Пошто је још за живота Фрање Асишког дошло до ширења и прихватања његовог учења међу световњацима, за такве следбенике је 1221. године основан посебан ред, који је сматран фрањевачким Трећим редом, услед чега су његови припадници порзвани фрањевцима-трећоредцима (). Ступање у тај ред није подразумевало потпуно напуштање световног живота, већ само прихватање основних фрањевачких начела, али без полагања строгих завета. Фрањевачке заједнице које су се развиле из тог реда временом су усвојиле различите облике деловања и унутрашње организације, а најзначајније међу њима су: Трећи фрањевачки самостански ред и Ред фрањеваца световњака.Ordo Franciscanus Saecularis: History
Подела фрањевачких редова Први ред Фрањевци опсерванти: Ред мале браће опсерваната ( / OFM Obs.) Фрањевци конвентуалци: Ред мале браће конвентуалаца ( / OFM Conv.) Фрањевци капуцини: Ред мале браће капуцина ( / OFM Cap.) Други ред Фрањевке кларисе: Ред Свете Кларе ( / OSC) Трећи ред Фрањевци трећоредци: Трећи фрањевачки самостански ред ( / OFM TOR) Фрањевци световњаци: Ред фрањеваца световњака ( / OFS)
Фрањевци у српским земљама мини|десно|220п|Босанска фрањевачка викарија крајем 14. века Фрањевци су недуго по оснивању реда, већ током 13. века, започели своју делатност и на јужнословенском просторима. У средњовековним српским земљама своје активности су додатно интензивирали крајем 13. и током 14. века, захваљујући развоју политичких односа између Папске државе и Краљевине Србије. Потом је основана и фрањевачка Босанска викарија (1340) чиме је створена организациона основа за ширење према суседним областима. Временом су у саставу викарије успостављене и обласне кустодије (босанска, дувањска, гребенска, усорска, мачванска, бугарска и ковинска, односно угарска). Босанска викарија је 1517. године уздигнута на степен фрањевачке провинције, под називом Босна Сребрена (). За време османске власти, фрањевци Босне Сребрене развили су интензивну активност широм јужнословенског простора.
Види још Ахднама Срби католици
Референце
Литература
Спољашње везе Званичне странице Фрањевачког опсервантског реда Званичне странице Фрањевачког конвентуалског реда Званичне странице Фрањевачког капуцинског реда Званичне странице Фрањевачког световњачког реда
* Категорија:Католички редови