Међународни олимпијски комитет

Међународни олимпијски комитет (МОК; , ) је међународна спортска организација са седиштем у Швајцарској, у граду Лозани. Основана је 23. јуна 1894. на конгресу у Паризу, под идејним вођством барона Пјера де Кубертена. Његова идеја је била оживети облик такмичења познат у старој Грчкој по моделу спортског међународног такмичења највишег ранга. На истом конгресу је одлучено да ће домаћин I Олимпијских игара бити Атина, па је за годину одржавања одабрана 1896.Roger Bartlett, Chris Gratton, Christer G. Rolf Encyclopedia of International Sports Studies. Routledge, 2012,

МОК је управно тело Националних олимпијских комитета (НОК) и светског „Олимпијског покрета”, што је назив МОК-а за све субјекте и појединце укључене у Олимпијске игре. Од 2020. године, МОК је званично признао 206 Национална олимпијска комитета. Актуелни председник МОК-а је Немац Томас Бах, који је наследио Жака Рога из Белгије у септембру 2013. године.

Историја thumb|250px|Зграда МОК-а у Лозани, Швајцарска.

МОК је основао Пјер де Кубертен 23. јуна 1894. године са Деметриосом Викеласом као првим председником. Од априла 2019. његово чланство броји 95 активних чланова, 44 почасна члана, једног почасног председника (Жак Рога) и једног почасна члана (Хенри Кисинџера). МОК је врховни ауторитет модерног олимпијског покрета широм света.

МОК организује модерне Олимпијске игре и Олимпијске игре младих (ОИМ), које се одржавају лети и зими, сваке четири године. Прве Летње олимпијске игре одржане су у Атини у Грчкој 1896. године; прве Зимске олимпијске игре биле су у француском Шамонију 1924. Прве летње ОИМ биле су у Сингапуру 2010. године, а прве Зимске ОИМ у Инзбруку 2012. године.

До 1992. су се летње и зимске олимпијске игре одржавале исте године. Након те године, међутим, МОК је Зимске олимпијске игре преместио на парне године између Летњих игара, како би помогао у раздвајању планирања два догађаја, и побољшао финансијски биланс МОК-а, који прима пропорционално већи приход у годинама Олимпијских игра.

Генерална скупштина УН је 2009. МОК-у дала статус сталног посматрача. Ова одлука је омогућава МОК-у да се директно укључи у дневни ред УН-а и да присуствује састанцима Генералне скупштине УН-а на којима може узети реч. Генерална скупштина је 1993. одобрила Резолуцију за додатно учвршћивање МОК-УН сарадње оживљавањем Олимпијског примирја.

МОК је у новембру 2015. добио одобрење за изградњу новог седишта у Лозани. Процењено је да ће трошкови пројекта износити 156 милиона долара. МОК је 11. фебруара 2019. најавио да ће „Олимпијску кућу” отворити 23. јуна 2019. године, што је и учињено а то се поклопило са 125 годишњицом постојања. Олимпијски музеј остаје у Ушију у Лозани.

Председници МОК-а Председници МОК-а се бирају на конгресима на период од више година. Постоје иницијативе да се због потенцијално великог утицаја које председник има на цели Олимпијски покрет, па и конкретних проблема везаних уз корупцију, мандат председника и чланова ипак ограничи, а избор направи транспарентнијим. До сада су, међутим, председници били бирани на период од више година, тако да је до сада укупно било само 8 председника МОК-а:

200п|ц 200п|ц Седиште МОК-а (лево) и олимпијски музеј (десно) у Лозани.

Председник Мандат Деметриос Викелас1894 - 1896 барон Пјер де Кубертен1896 - 1925 гроф Анри де Баиле-Латур1925 - 1942 Зигфрид Едстрем1942 - 1952 Ејвери Брандиџ1952 - 1972 лорд Мајкл Киланин1972 - 1980 Хуан Антонио Самаран1980 - 2001 Жак Рог2001 - 2013 Томас Бах2013 - данас

Чланови МОК-а

thumb|Први МОК, на Играма у Атини 1896.

Број свих активних чланова МОК-а не може бити већи од 115. Када су именовани, они постају чланови МОК-а у својим земљама, а не представници својих земаља у МОК-у.

Категорије чланова МОК-а укључују: Представници спортиста из Комисије атлета МОК-а (IOC AC); Представници међународних спортских федерација (IF), асоцијација IF или других организација које признаје МОК; Представници националних олимпијских комитета (NOC) или светских или континенталних савеза NOC-а; Појединачни чланови, чије чланство није повезано ни са једном специфичном функцијом у наведеним организацијама.

Престанак чланства

Чланство престаје под следећим околностима:Source: Olympic Charter, in force as from 1 September 2004. Оставка: сваки члан МОК-а може прекинути своје чланство у било ком тренутку подношењем писмене оставке председнику. Нереизбор: сваки члан МОК-а престаје да буде члан без даљих формалности, ако не буде поново поново изабран. Старосна граница: сваки члан МОК-а престаје да буде члан на крају календарске године током које наврши 70 или 80 година. Сваки члан који се придружио 1900-их престаје да буде члан са 80 година, а сваки члан који се придружио 2000-их престаје да буде члан са 70 година. Неприсуствовање седницама или неузимање активног учешћа учешће у раду МОК-а две узастопне године. Пренос пребивалишта или главног центра интереса у земљу која није била њихова земља у време њиховог избора. Чланови изабрани као активни спортисти престају да буду чланови престанком да буду члан Комисије спортиста МОК-а. Председници и појединци који заузимају извршне или више руководеће позиције у NOC-има, светским или континенталним асоцијацијама NOC-а, IF-овима или асоцијацијама IF-ова, или другим организацијама које признаје МОК престају да буду чланови након што престану да обављају функцију коју су обављали у то време њиховог избора. Искључење: члан МОК-а може бити искључен одлуком седнице ако је тај члан изневерио своју заклетву или ако седница сматра да је тај члан занемарио или свесно угрозио интересе МОК-а или се понашао на начин који је недостојан МОК-а.

Спортске федерације које признаје МОК

МОК признаје 82 међународне спортске федерације (IF): 33 члана Асоцијације међународних летњих олимпијских федерација (ASOIF). 7 чланова Асоцијације међународних олимпијских зимских спортова (AIOWF). 42 члана Асоцијације међународних спортских федерација признатих од стране МОК-а (ARISF).

Почасти

МОК додељује златне, сребрне и бронзане медаље за три најбоља такмичара у сваком спортском догађају.

Остале почасти. Медаља Пјер де Кубертен: спортисти који демонстрирају посебан дух спортске срчаности Олимпијски пехар: институције или удружења са заслугама и интегритетом у развоју Олимпијског покрета Олимпијски орден: појединци за изузетан допринос Олимпијском покрету; заменио је олимпијски сертификат Олимпијски ловор: појединци који промовишу образовање, културу, развој и мир кроз спорт Статус олимпијског града: градови који су били посебно важни за Олимпијски покрет Тренерске награде за животно дело

Олимпијски маркетинг

Током прве половине 20. века МОК је имао мали буџет. Као председник МОК-а од 1952. до 1972. године, Ејвери Брундиџ је одбацио све покушаје да се Олимпијске игре повежу са комерцијалним интересима. Брундиџ је веровао да ће корпоративни интереси неоправдано утицати на доношење одлука МОК-а. Брундиџов отпор овом извору прихода натерао је организационе комитете МОК-а да преговарају о сопственим спонзорским уговорима и употреби олимпијских симбола.

Када је Брундиџ пензионисан, МОК је имао 2 милиона долара имовине; осам година касније каса је порасла, на 45 милиона америчких долара. Ово је првенствено последица промене идеологије ка ширењу Игара кроз корпоративно спонзорство и продају телевизијских права. Када је Хуан Антонио Самаранч изабран за председника МОК-а 1980. године, његова жеља је била да МОК учини финансијски независним. Самаранч је именовао канадског члана МОК-а Ричарда Паунда да предводи иницијативу као председник „Комисије за нове изворе финансија“.

Године 1982, МОК је задужио Међународни спорт и слободно време (ISL), швајцарску компанију за спортски маркетинг, да развије глобални маркетиншки програм за Олимпијски покрет. ISL је развио програм, али је та фирма замењена Меридијан менаџментом, компанијом у делимичном власништву МОК-а почетком 1990-их. Године 1989, члан особља ISL Маркетинга, Мајкл Пејн, прешао је у МОК и постао први директор маркетинга организације. ISL, а затим Меридијан су наставили да обављају своју устаљену улогу као агенти продаје и маркетинга МОК-а до 2002. године. У сарадњи са ISL Маркетингом и Меридијан менаџментом, Пејн је дао велики допринос стварању више милијарди долара вредног спонзорског маркетиншког програма за организацију, који је заједно са побољшањима у ТВ маркетингу и побољшаним финансијским управљањем, помогао да се обнови финансијска одрживост МОК-а.

Приход

Олимпијски покрет остварује приход кроз пет великих програма. Партнерства за емитовање, којима управља МОК. Комерцијално спонзорство, организовано кроз МОК-ов светски TOP програм. Домаће спонзорство, којим управљају Организациони комитети за Олимпијске игре (OCOG). Продаја карата. Програми лиценцирања у земљама домаћинима.

OCOG комитети су одговорни за домаће спонзорство, продају карата и програме лиценцирања, под управом МОК-а. Олимпијски покрет је остварио укупно више од 4 милијарде америчких долара (2,5 милијарди евра) прихода током олимпијске четворогодишњице од 2001. до 2004. године.

Расподела прихода МОК дели део свог прихода организацијама широм Олимпијског покрета како би подржао одржавање Олимпијских игара и промовисао развој спорта широм света. МОК задржава приближно 10% прихода од Олимпијског маркетинга за оперативне и административне трошкове.Funding – IOC. Retrieved on 7 August 2021 За период 2013–2016, МОК је имао приходе од око 5,0 милијарди америчких долара, од чега је 73% било од права на емитовање, а 18% од Олимпијских партнера. Организациони комитет Рија 2016. добио је 1,5 милијарди долара, а Организациони комитет Сочија 2014. године 833 милиона долара. Национални олимпијски комитети и међународне федерације су добиле по 739 милиона долара.

У јулу 2000. године, када је Лос Анђелес Тајмс известио о томе како МОК прерасподељује профит од спонзорстава и права на емитовање, историчар Боб Барни је изјавио да „није уочио питања корупције у МОК-у“, али је приметио да постоје „питања неодговорности“. Касније је приметио да када су у центру пажње спортисти, то има „моћ да помрачи утиске скандала или корупције“, у погледу процеса кандидатуре за Олимпијске игре.;

Организациони комитети за Олимпијске игре

IOC обезбеђује TOP програмске прилоге и приход од емитовања OCOG-има за подршку организовања Олимпијских игара: Приход TOP програма: два OCOG-а сваке олимпијске четворогодишњице генерално деле приближно 50% прихода TOP програма и доприноса у натури, при чему се приближно 30% обезбеђује летњем OCOG-у и 20% зимском OCOG-у. Приходи од емитовања: МОК доприноси OCOG-у са 49% прихода од емитовања Олимпијских игара за сваку игру. Током олимпијске четворогодишњице 2001–2004, Организациони комитет Солт Лејка 2002. је добио 443 милиона долара, 395 милиона евра прихода од емитовања од МОК-а, а Организациони комитет Атине 2004 је добио 732 милиона долара, 690 милиона евра. Приходи од домаћих програма: Организациони комитети за Олимпијске игре остварују значајан приход од домаћих маркетиншких програма којима управљају у земљи домаћину, укључујући домаћа спонзорства, продају карата и лиценцирање.

Национални олимпијски комитети

Национални олимпијски комитети добијају финансијску подршку за обуку и развој својих олимпијских тимова, олимпијских спортиста и олимпијских нада. МОК дистрибуира највећи приход од програма сваком NOC-у. МОК такође доприноси приходима од емитовања Олимпијских игара Олимпијској солидарности, организацији МОК-а која пружа финансијску подршку NOC-има са највећим потребама. Континуирани успех TOP програма и олимпијских споразума о емитовању омогућио је МОК-у да пружи повећану подршку NOC-има са сваким олимпијским четворогодиштем. МОК је обезбедио приближно 318,5 милиона америчких долара националним олимпијским комитетима за четворогодишњи период 2001–2004.

Међународне олимпијске спортске федерације