Смедерево је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Подунавског управног округа. Према попису из 2022. било је 59.261 становника, што га чини другим градом по броју становника у јужној и источној Србији. Шире подручје града Смедерева има 97.930 становника. Налази се на обалама Дунава, у североисточном делу Србије.
Смедерево је са изградњом Смедеревске тврђаве 1430. постало престоница Српске деспотовине пошто је Београд, дотадашња престоница, враћен Угарској 1427. године. Смедеревску тврђаву је основао тадашњи српски деспот Ђурађ Бранковић. Смедеревска тврђава је тада представљала највећу равничарску тврђаву у Европи. Смедерево је данас велики индустријски центар.
Називи Град је познат по још неким називима на другим језицима: , , , , , .
Смедеревски амблем Смедерево користи амблем у две нијансе плаве боје, што одудара од хералдичких принципа. Такође, лента са годином 1430. смештена је преко штита, што је неуобичајено. Елементи амблема су: шест белих дискова распоређених 3+2+1, који представљају грожђе, Смедеревска тврђава на чијој је кули поједностављено приказан велики натпис са куле, тамноплаве и беле греде хоризонтално постављене (представљају Дунав).
Географски положај
Смедерево се налази на 44° 40’ северна географске ширине и 20° 56’ источне географске дужине. Налази се у Централном делу Србије, на другој по величини европској реци Дунаву. Од престонице Београда удаљен је свега 46 km.
Клима Смедерево има више степско континенталну него умерено континенталну климу. Средња годишња температура у граду је 11,4°C. Средња јануарска температура је тек нешто испод нуле (-0,6°C), док јулска достиже просечних 21,9°C. Током пролећних месеци (март, април и мај) просечна температура износи око 14°C. Током јесени (септембар, октобар и новембар) просечна температура је 9,6 степени. У Смедереву падне око 650 -{mm}- воденог талога годишње. Највише је падавина у мају (72 -{mm}-) и јуну (86 -{mm}-) а најмање у фебруару (38 -{mm}-).
Историја мини|лево|мини|Смедеревска тврђава лево|мини|Сведочанство о пловидби Дунавом поред Смедерева из 1845. године, Музеј у Смедереву Први помен Смедерева наилазимо године 1019. у повељи византијског цара Василија II када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије. Следећи писани помен о Смедереву налази се и у повељи кнеза Лазара из 1381. године, у којој се спомиње манастир Раваница и села и имања која поклања „у Смедереву људини Богосаву с опћином и с баштином“. Насеље добија на значају тек у 14. веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427, након смрти свог претходника Стефана, деспот Ђурађ Бранковић је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу врати Београд. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи Смедеревске тврђаве 1430. године. Све до 1459. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом Ђурђем Бранковићем. Након тога град потпада под власт Турака. Иако је разорен у сукобу 1459, Турци увиђају његов изузетно повољан положај на Дунаву и дограђују утврђење сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка Аустријанаца 1718. 1739. град је опет под Турцима. Међутим развој града за време Аустроугара настављен је отварањем прве основне школе 1806. године, за време Првог српског устанка. У то време у граду је основан Правитељствујушчи совјет, на челу са Доситејем Обрадовићем и Смедерево је поново постало престоница.
Под немачком окупацијом, 5. јуна 1941 Смедерево је доживело катастрофалну експлозију. Експлозију је изазвала муниција коју су окупатори превозили жељезницом и складиштили у тврђави.Дан када је стао живот у Смедереву („Политика“, 7. јун 2014) Том приликом погинуло је преко 3.000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом.
Са почетка 20. века град је бројао 7.000 становника, а данас према последњем попису из 2003. године има 62.900 становника у граду и 116.000 у селима убраја се у десет највећих градова у земљи. На ширем подручју града, рачунајући и седам приградских насеља, Смедерево броји 77.808 становника (по попису из 2002. године. Карађорђев дуд је споменик природе - ботаничког карактера али и знаменито место из историје Смедерева. Под овим стаблом је 8. новембра 1805. године вожд Карађорђе, вођа Првог српског устанка, у присуству српских старешина и устаника примио кључеве Смедеревске тврђаве од турског заповедника града, диздара Мухарема Гуше. Предаја кључева је извршена на свечан начин, јер су Турци оставили Србима много топова и муниције, а Карађорђе им је дозволио да изађу из Смедерева са војним частима и ситним оружјем и да лађама оду низ Дунав у Видин, у Бугарску.
Значење топонима мини|Смедерево око 1860, фотографија Анастаса Јовановића Постоје многа мишљења о значењу топонима Смедерево. Италијански историчар Антонио Бонфини (1427.–1503) у своме делу -{Rerum Hungaricarum decades IV cum dimidia}- наводи да име Смедерева потиче од Светог Андреје (Иначе, мађарски назив за Смедерево који се до данас задржао у овом језику је -{Szendrő}-). У делу Охридска архиепископија у почетку 11. веку Стојан Новаковић је написао: Познато је поодавно да је Смедерево покварено -{EIS MONTE AUREO}-, јер је град подигнут на месту некадашњег римског града -{Mons Aureus}-, што у преводу значи „Златно брдо“. Ова римска насеобина забележена је на Појтингеровој карти која потиче из 4. века. Постоји мишљење да је топоним Смедерево сложеница две речи: смет и древо због изразито густих храстових шума на овом подручју. Топоним Смедерево по неким изворима вуче порекло од средњовековног мушког имена Смендер Многи аутори сматрају да је порекло овог топонима иранско-хазарског порекла. У преводу са иранског Семендер значи крајња врата. Управо тако се звао и хазарски град који се налазио на југозападној обали Каспијског језера. Крајем 10. века Хазарско царство нестаје и многи становници Семендера, бежећи пред најездом освајача, упутили су се у наше крајеве, називајући своја нова насеља именима својих ранијих пребивалишта.
Култура У граду се налази Карађорђев дуд, Музеј у Смедереву, Центар за културу Смедерево, Радио Смедерево... Смедерево има више споменика културе међу којима су Смедеревска тврђава, црква Светог Георгија у Смедереву, зграда Окружног суда у Смедереву, зграда Општинског дома у Смедереву, црква Успења Пресвете Богородице на Старом смедеревском гробљу и други. У центру града је Народна библиотека Смедерево.
Административна организација
Након Другог светског рата, Смедерево је добило значајну улогу као административни центар. Пре тога Смедерево је са својом облашћу припадало Дунавској бановини (седиште Нови Сад). Током Другог светског рата Смедерево је било седиште дела Дунавске бановине који је био окупиран искључиво од стране Немачке војске (Шумадија, Браничево и Банат, који је касније установљен као посебна аутономна регија под влашћу банатских Немаца). Од 1945. године новостворена држава ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија) а потом и СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) подељена је на области (крајеве) чији су саставни делови биле општине. Смедерево је после 1945. године постало седиште Смедеревске области, која је обухватала град Смедерево (насеље Смедерево и њему гравитирајућа припадајућа насеља — данашња приградска насеља) и још 7 општина.
Политика
Скупштина града Смедерева Резултати локалних избора у Смедереву 2023. године, у односу на претходне.
+Резултати избора за Скупштину града Смедерева Изборне листе% 2023Мандати 2023% 2020Мандати 2020% 2016Мандати 2016% 2012Мандати 2012% 2008Мандати 2008% 2004Мандати 2004СНССрпска напредна странка46,643456,674649,074411,909————ДС* Демократска странка11,788бојкотбојкот9,09815,801217,821420,3216УДСУједињена демократска Србија 10,3576,134————————СПССоцијалистичка партија Србије8,26614,921210,10912,98108,95712,1610НДСС**Нова демократска странка Србије4,6535,3845,3745,39413,411015,1112ДвериСрпски покрет Двери3,162–—————————ГГГрупе грађана — укупно15,1610——8,02533,832616,671213,609СНПСрпска народна партија——6,0242,60——————НСНова Србија——2,330——————2,720СРССрпска радикална странка–—2,0905,0002,51020,501615,0812ЈРСЈединствена руска странка——1,9002,120——————ЈСЈединствена Србија————3,780——1,320——СДССоцијалдемократска странка————2,640——————ПСС — БКПокрет снага Србије — Богољуб Краић——————————10,828УРСУједињени региони Србије——————6,5151,9802,770СПОСрпски покрет обнове——————5,56414,97113,873СДПССоцијалдемократска партија Србије——————2,550————ЛДПЛиберално-демократска партија————————3,440——ОсталиОстали————2,2003,9600,9403,540Укупно100,0070100,0070100,0070100,0070100,0070100,0070Излазност55,1845,15 %50,53 %51,15 %55,9731,41
* Демократска странка је на локалним изборима 2023. године наступила на изборној листи Србија против насиља. ** Нова демократска странка Србије (до 2022 Демократска странка Србије) је на локалним изборима 2023. године предводила изборну листу НАДА.
Градска власт Нако локалних избора у Смедереву 2023. године и дугих преговора у опозицији, власт је поново формирала Српска напредна странка са својих 34 мандата, уз помоћ традиционалног коалиционог партнера Социјалистичке партије Србије и њихових 6 мандата. Овога пута у градској власти учествоваће и група грађана „Бог–породица–Смедерево–доктор Горан Куљанин” са три мандата.
За градоначелницу Смедерева је изабрана Јасмина Војиновић (СНС).
Административна структура Смедерево: градске месне заједнице:1964. — Прве месне заједнице у Смедереву су биле: Доњи град, Царина, Лештар и Славија. Оне су основане Статутом општине Смедерево који је ступио на снагу 9. јула 1964. године.1982. — Скупштина општине је на заједничкој седници свих већа донела одлуку о измени и допуни статута којом је утврђена организација месних заједница. Из МЗ Доњег града су издвојене МЗ Карађорђев дуд и Плавинац, из МЗ Царине су издвојене МЗ 4. јул (данас МЗ Свети Сава) и Папазовац, и из МЗ Лештар издвојене су МЗ Ладна вода и Златно брдо. Катастарска општина Липе II (или Липе 2) је постала МЗ 25. мај — тог маја. МЗ Доњи град МЗ Славија МЗ Златно брдоЗванични сајт МЗ Златно брдо www.zlatnobrdo.org.rs МЗ Ладна вода МЗ Свети Сава МЗ Плавинац МЗ Карађорђев дуд МЗ Папазовац МЗ Царина МЗ Лештар МЗ 25. мајЗванични сајт МЗ 25. мај 25maj.weebly.com приградска насеља: Враново Вучак Липе Петријево Радинац Сеоне Удовице Шалинац Раља Михајловац Мала Крсна Скобаљ Осипаоница Лугавчина Колари Ландол
Демографија
Број становника у Смедереву и приградским насељима у периоду од 1948. до 2011. године. Година <center>1948. <center>1953. <center>1961. <center>1971. <center>1981. <center>1991. <center>2002. <center>2006. <center>2011.Број становника 24.761 29.663 39.793 54.257 69.814 76.984 77.808 83.7681 77.808
Број становника у граду Смедерево у периоду од 1948. до 2011. године.Попис становништва — град Смедерево pop-stat.mashke.org Година <center>1948. <center>1953. <center>1961. <center>1971. <center>1981. <center>1991. <center>2002. <center>2006. <center>2011.Број становника 59.545 66.132 77.682 90.650 107.366 110.768 109.809 117.1341 108.209
<div id="1">1 Заједно са избеглим становништвом са Косова и Метохије Извор: Републички завод за статистику Србије, попис 2011, књига пописа 9 (Упоредни преглед броја становника од 1948. до 2011. године — подаци по насељима и општинама)
Важне године и датуми 1430 — Изграђен Мали град Смедеревске тврђаве 1456 — На Бадњи дан 24. децембра умро је деспот Ђурађ Бранковић 1459 — Смедерево потпада под власт Турака 1805 — У Првом српском устанку Смедерево ослобођено од Турака под вођством Карађорђа Петровића. Исте године основан и Правитељствујушчи совјет 1806 — Отворена прва градска основна школа у Србији са учитељем Јованом Ранчићем 1854 — Изграђена црква Светог Георгија 1866 — Основана болница 1867 — 12. априла Турци заувек напуштају Смедерево и предају кључеве града Љубомиру Узун Мирковићу 1871 — Почела са радом Гимназија