Шолта је острво у средњој Далмацији (Јужна Хрватска), недалеко од Сплита, западно од Брача, површине 51,9 -{km²}-.
Највиши врх на острву налази се на надморској висини од 237 -{m}-, код Горњег села. Уз острво Шолту, код увале Маслиница, налази се још седам острвца. Главно место на острву су Грохоте. За истакнути је богатство флоре и посебно фауне (преко 100 врста птица, дивље свиње, зечеви, итд.). Острво је насељено од праисторије, а први пут га помиње Псеудоскилакс у 4. веку п. н. е. под именом Олинта.
Симбол Симбол острва је „чувита“ (ћук).
Историја и становништво 300п|десно|мини|Неретљанска област ("Паганија") у 9. веку према Константину Порфирогениту. Већину становништва су чинили некрштени Срби 300п|десно|мини
У раном средњем веку припадао је Неретљанској области, а његови становници су били Срби Неретљани, који нису прихватили хришћанство када је то учинила већина Јужних Словена.
Већински становници острва Шолте данас су Хрвати.
Сукладно симболу, и становнике Шолте, Шолтане, зову чувитари. То је некад био помало погрдан назив, данас чак поприма позитивна обележја, штовише разне формалне и неформалне скупине са Шолте и у вези са Шолтом узимају чувиту у назив.
Насеља Места на острву: Нечујам, Стоморска, Маслиница, Рогач, Грохоте, Горње село, Средње село, Доње село.
Занимљивости Због изолованости и небриге надлежних власти за ово острво, настала је и клетва „Дабогда те Шолта допала!“.
У 4. веку је цар Диоклецијан који је живео недалеко у својој палати (данашњем језгру Сплита) користио најмању увалу у Нечујму као свој рибњак. Зато му је име и данас Пишкера, а рушевине су још увек ту, на дну мора.
Велики број становника, "скоро једна трећина", како се тврди 1938, имао је презиме Безић."Политика", 24. авг. 1938, стр. 13
Види још Острва у Хрватској
Референце
Спољашње везе
Туристичке заједнице острва Шолте
Категорија:Острва Јадранског мора