Лил (, ) град је у северној Француској. То је главни град департмана Север и региона О де Франс. По подацима из 2011. године број становника у граду је био 227.533.
Географија Град лежи на реци Деул, у близини границе са Белгијом, у француској Фландрији. Трећа је по величини речна лука Француске. Ка Лилу гравитирају и оближњи белгијски градови Кортријк и Турне.
Клима Клима у области града је умерена океанска: температуре не одскачу много током године, а кише су присутне у сва четири годишња доба.
Историја мини|лево|300п|Париска капија у Лилу, 1685/92, представља глорификацију Луја XIV, који је 1667. припојио Лил Француској Име Лил потиче од чињенице да се град налази на речном острву (француски: Lille = L'Île - острво), (холандски: Rijsel = Ter ijsel - на острву).
Лил се први пут помиње 1054, а локална легенда каже да је град основан 640. Град су најпре контролисали грофови Фландрије, а Фландрија је у то доба представљала једну од најразвијенијих регија у Европи. Лил је након рата Фландрије и Француске дошао под власт Француске између 1304. и 1369. Од 1369. Лил припада војводству од Бургундије. Бургундија је у то доба Стогодишњега рата постала моћна држава, а Лил је поред Брисела и Дижона био најважнији град. У време бургундијскога војводе Филипа Доброга Лил је постао административни и финансијски центар војводства. Пошто се након смрти посљедњега бургундскога војводе Марије од Бургундије удала за Максимилијана I Хабзбуршкога Фландрија је постала хабсбуршки феуд, а нешто касније припала је шпанским Хабзбурговцима, односно Шпанији за време Филипа II од Шпаније. Град је за време највећега успона текстилне индустрије погодила куга у 16. веку. Средином 16. века део становништва прихвата калвинизам, па од 1555. долази до жестокога обрачуна са њима. Француски краљ Луј XIV је након једногодишње опсаде 1668. заузео Лил и анектирао га Француској. Чувени француски градитељ тврђава Вобан изградио је тврђаву у Лилу до 1670. За време Рата за шпанско наслеђе од 1708. до 1713. Холанђани су окупирали град. Аустријанци су у покушају да пониште ефекте Француске револуције 1792. напали и опседали Лил, али нису га успели заузети. За време Наполеона и током 19. века у граду поново јача текстилна индустрија, па се град убрзано развија.
мини|Двориште „Старе берзе“ (Vieille Bourse)
Географија Клима
Демографија
У ширем подручју, у које спадају суседни градови Рубе и Туркоан, и сателитски град Вилнев Даск, основан 1970, живи више од 1,1 милиона становника (1999). По томе је подручје Лила четврта највећа агломерација Француске.
Лил је град са највећим бројем студентског становништва у Француској, између 90.000 и 150.000.
Привреда мини|лево|220п|Трговинска комора у Лилу Област градова Лил, Рубе и Туркоинг је традиционално позната по текстилној индустрији.
У Лилу постоји 8.341 предузећа (31.496 у ширем подручју), од којих је 57% послује у области услуга, 34% у трговини, а 9% у индустрији. Међу њима доминирају (90%) мала предузећа са мање од 10 запослених.
Саобраћај мини|250п|Положај Лила у европској мрежи железница Лил је важна раскрсница у европској мрежи брзих возова (TGV). Град лежи на линији Еуростара ка Лондону и Талиса према Амстердаму и Келну. Воз Талис на линији Париз-Брисел не стаје у Лилу.
Лил поседује једну од првих и најдужих линија аутоматског метроа на свету.
Знаменити грађани Емил Бернар, сликар Мадлен Дамермон (1917—1944), борац у покрету отпора Жан Дјудоне, математичар Жулијен Дувивијер, писац и режисер Пјер Дегејтер (1848-1932), композитор музике за Интернационалу Шарл де Гол (1890—1970), генерал и државник Филип Ноаре, глумац Матијас де Лобел, ботаничар Едуар Лало, композитор Жан Батист Перен, физичар, добитник Нобелове награде
Партнерски градови Еш сир Алзет Лијеж Торино Ротердам Келн Лидс Ерфурт Буфало Nablus Telemcan Сафед Харков Сен Луј Шангај Ваљадолид Вроцлав
Референце
Спољашње везе
Туристички биро града Лил Лил - културна престоница Европе Провод, ресторани, куповина, забава у Лилу
* Категорија:Департман Север у Француској Категорија:Градови у Француској Категорија:Википројект географија/Насеља у Француској Категорија:Европска престоница културе