Ада Хуја је градска четврт у Београду која се налази на територији градске општине Палилула.
Ада Хуја је индустријска зона. Ипак, овде постоје два сиротињска краја насељена Ромима (источна Ада Хуја и западни део Депоније).
Локација Ада Хуја је полуострво на десној обали Дунава. Граничи се са насељима Вилине воде и Депонија, као и са Богословијом и Карабурмом на југу. Укључује Рукавац који га одваја од Вишњице и Роспи Ћуприје. Област укључује и две важне саобраћајне деонице — Вишњичку улицу и Панчевачки мост.
Историја Ада Хуја је раније била острво. Острво и цела обала дуж Дунава (Вилине воде, Карабурма, Вишњичка бања) богати су изворима сумпорне воде. На острву, у данашњем подручју Роспи Ћуприје налазе се остаци велике Келтске некрополе. Римљани су користили термалне изворе за јавна купатила. На почетку 20. века, острво је прекривено бујном вегетацијом и виноградима захваљујући повољној клими (ветар) и термалним изворима. Између два рата, у рукавцу Дунава код стругаре Прометне банке (на чијем месту се данас налазе магацински простори Луке Београд), налазило се место познато као "Вир смрти" због великог броја утопљеника."Време", 20. јун 1937 Веслачко-пецачко-пливачки клуб "Дунав" је '20-тих и '30-тих имао 12.000 квм земљишта у закупу."Политика", 24. авг. 1936,
У јесен 1940. рукавац Дунава је преграђиван како би се добио зимовник, дугачак 4 км и широк 200 мПочело је грађење великог зимовника за бродове код Аде Хује. Време, 7. дец. 1940, . digitalna.nb.rs, било је планирано да се ту подигне и бродоградилиште.Време, 10. дец. 1940, . digitalna.nb.rs Ада Хуја представља зелену оазу са дивљим плажама. Године 1960. Ада Хуја је дефинисана као званична градска депонија све до 1977. године, када је отворена нова депонија у Винчи. Модерна фабрика хартије и дрвењаче „Београд” отворена је 3. јула 1962.„На Ади Хуји пуштена у рад модерна фабрика хартије »Београд«”, Борба, 4. јул 1962, Данас, почевши од Панчевачког моста, Ада Хуја је дуга скоро 4 километра.Politika daily, January 29.
На простору Аде Хује постоје дуга аласка традиција. У част породица које практикују аласки начин живота генерацијама, подигнут је спомен-крст.
Референце
Спољашње везе Три старца испосника проричу са пустог острва у близини Београда смак света. "Време", 3 апр. 1938, . -{digitalna.nb.rs}-
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насеља општине Палилула (Београд) Категорија:Географија Београда Категорија:Географија Палилуле (Београд)