Magister militum (дословно „господар војника“) био је чин коришћен у позном Римском царству од времена Константина Великог. Означавао је најчешће високог војног официра. Био је обично у прилици да контролише или да прилично утиче на одлуке цара, као што је то био случај са Стилихоном, Рицимером, Одоакром или неким другима.
Постојала је и „мања“ верзија ове титуле-положаја. Када би се уз име magister militum додавао назив територије-провинције (на пример magister militum per Thracias) онда није био у питању главни војни командант у Царству, већ главни војни командант на тој територији.
Списак -{Magistri Militum}- Флавије Баутон 352—355: Клаудије Силван 389—394: Арбогаст 394—408: Стилихон 410—421: Констанције III 433—454: Аеције 455: Авит 455—472: Рицимер 472—473: Гундобад 475—476: Орест
-{Magister militum per Gallias}- 425—433: Аеције 450—464: Егидије
-{Magister militum per Illyricum}- 530—536: Мунд
-{Magistri militum per Oriens}- 460s—471: Аспар 483—488: Теодорик Велики c.503—505: Ареодобин
Категорија:Римско царство Категорија:Римске титуле Категорија:Римска војска