Дарко Ковачевић (Ковин, 18. новембар 1973) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.
Играо је за Пролетер из Зрењанина, Црвену звезду, Шефилд венсдеј, Јувентус, Лацио, Реал Сосиједад и Олимпијакос.
Био је члан репрезентације Југославије на Светском првенству 1998. године као и на Европском првенству 2000. године. За репрезентацију је наступао 59 пута и постигао 10 голова.
Каријера Клупска Каријеру је почео Радничком из Ковина, афирмисао се у Пролетеру из Зрењанина (1992—94), у чијем је дресу одиграо 63 прволигашких сусрета и постигао 25 голова. Сјајним партијама у дресу зрењанинског Пролетера иницирао је „трку” Црвене звезде и Партизана за његовим потписом. На крају прелази у Црвену звезду са којом осваја „дуплу круну” већ у првој сезони.
Наредне године, већ на полусезони, прелази у енглески Шефилд венсдеј (1996). Са њима проводи само једну полусезону у којој је одиграо 16 лигашких утакмица и постигао 4 гола.
Каријеру наставља у Шпанији и за осам сезона у дресу Реал Сосиједада (1996-99 и 2001-07) постаје жива легенда овог баскијског клуба, пошто је, од када је он обукао плаво-бели дрес, Сосиједад израстао из другоразредног клуба у кандидата за титулу и евро-купове.
Трансфер Дарка Ковачевића у Јувентус 1999. био је један од највећих у историји српског фудбала, пошто је био вредан 12 милиона фунти. Ретко је добијао шансу у Јувентусу од првог минута, пошто су предност имали азурни репрезентативни тандем: Инзаги - Дел Пјеро и француски репрезентативац Давид Трезеге.
Досадило му је седење на клупи Јувентуса, па је био део размене двојице познатих фудбалера: чилеански репрезентативац Марсело Салас потписао је за торинске „бело-црне”, док је Дарко Ковачевић прешао у римски Лацио. У дресу „лацијала” се није прославио и одиграо је само седам првенствених сусрета.
Поново се враћа у Реал Сосиједад и у тандему са Нихатом Кавечијем чини незадржив нападачки тандем. Иако је за време другог боравка у Сан Себастијану за кратко време доживео породичну трагедију – остао је без брата, оца и мајке, а потом имао врло тешку повреду, успео је да се издигне и врати се на терен.
У јулу 2007. постаје члан грчког Олимпијакоса и у дресу пирејског клуба одиграо 61 утакмицу, постигао 39 голова и освојио „дуплу круну” у сезони 2007/08, као и грчки Суперкуп 2007. године.
Завршио је играчку каријеру 2009. године.
Репрезентативна За репрезентацију Југославије Ковачевић је одиграо 59 утакмица и постигао 10 голова. Био је учесник Светског првенства 1998. у Француској и Европског шампионата у Холандији и Белгији две године касније. Дебитовао је 27. децембра 1994. против Аргентине (0:1), а последњи пут је облачио дрес са државним грбом 31. марта 2004. против Норвешке (0:1), када је и искључен, пошто је лактом ударио у лице фудбалера Норвешке Фродеа Јонсена.
Успеси Клупски Црвена звезда Првенство Југославије (1): 1994/95 Куп Југославије (2): 1995, 1996
Јувентус Интертото куп (1): 1999.
Олимпијакос Првенство Грчке (2): 2007/08, 2008/09. Куп Грчке (2): 2008, 2009. Суперкуп Грчке (1): 2007.
Индивидуални Најбољи стрелац УЕФА купа: 1999/00. (10 голова) Најбољи страни играч Првенства Грчке: 2007/08
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1973. Категорија:Спортисти из Ковина Категорија:Српски фудбалери Категорија:Фудбалери Црвене звезде Категорија:Фудбалери Олимпијакоса Категорија:Фудбалери Јувентуса Категорија:Фудбалери Лација Категорија:Фудбалери Реал Сосиједада Категорија:Фудбалери Пролетера Зрењанин Категорија:Фудбалери Шефилд венздеја Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1998. Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2000. Категорија:Нападачи у фудбалу Категорија:Фудбалски репрезентативци Србије и Црне Горе