Книнџе су биле добровољачка јединица која је учествовала у рату у Крајини 1991—1995. године, иначе и прва специјална јединица у истом.
Историја Јединицу је красила доктрина „War Without Casualties” по узору на аустралијску доктрину ратовања. Први командант ове јединице је био Драган Васиљковић (Капетан Драган), војник по професији и држављанин Аустралије. Касније је ова јединица расформирана и од ње су касније настали „Вукови” а 1996. ЈСО. Као веома добро обучена и спремна јединица учествовала је, између осталог, у борбама за Глину, Бенковац, Обровац и Шкабрњу. Назив Книнџе настао је као игра речи, односно спој речи Книн и нинџа. Број припадника Книнџи који је прошао обуку био је 750.
Због сукоба између тадашњег премијера и председника РСК, Милана Мартића и Милана Бабића око власти, из Србије, преко чијих канала је Капетан Драган и послат у Голубић, стиже налог да се искусни и прекаљени борци из кампа Капетана Драгана пребаце у камп на Пајзошу, код Илока, односно у камп Лежимир, на Фрушкој гори, а да се камп у Книну расформира. Неки су прихватили позив и прешли, а неки су остали у Крајини одлучивши да не буду више део јединице. Тада су бивше Книнџе сада већ прекаљени борци, добиле НАТО униформе, ознаке вука на рукаву и црвене беретке са Српском тробојком на њој. Капетан Драган се повлачи из Јединице, а команду преузима Франко Симатовић Френки, оперативац РДБ-а (Ресор Државне Безбедности). Бивше Книнџе добијају име „Вукови”, по амблему са рукава. Неки остају у обучним центрима, а остали се упућују на ратиште где обучавају и воде локалне специјалне јединице и јединице Територијалне одбране.
Иако су расформиране већ 1991. године, јединица са истом доктрином ратовања формирана је 1993. у Крајини под називом Алфе коју је такође обучавао капетан Драган. Алфе за разлику од Книнџи нису имале селекцију али по ратним успесима нису заостајали за Книнџама.
Амблем Штаб јединица је, захваљујући помоћи дизајнера из Београда, осмислио симбол Книнџи. Ознаку јединица за посебне намене чини неколико елемената: сребрни штит (као симбол заштите) подељен крстом златне боје (као знак хришћанства) на четири поља у којим су четири златна слова С окренуто једна према другом симболишући на тај начин уједињење свих Срба и чврсту намеру да Србин Србину никада више не окрене леђа.
Види још Книнџе — Витезови Српске Крајине
Референце
Категорија:Српске паравојне формације Категорија:Книнска крајина Категорија:Формације Српске војске Крајине Категорија:Рат у Хрватској