Teža depresijska epizoda () spada u grupu poremećaja raspoloženja, unipolarni poremećaj. Depresijski poremećaji podeljeni su (po Međunarodnoj klasifikaciji bolesti) na: depresijsku epizodu, različitog intenziteta i kvaliteta — sa somatskim simptomima i sa psihotičnim simptomima; povratni depresijski poremećaj koji podrazumeva najmanje dve depresijske epizode koje razdvaja interval bez simptoma u trajanju od dva meseca i perzistentni depresijski poremećaj — distimiju.
Depresivno raspoloženje okarakterisano je povlačenjem pacijenta u sebe, potištenošću, padom vitalnih nagonskih dinamizama, insomnijom, gubitkom apetita, pesimizmom, formalno usporenim misaonim tokom, osećajem beznađa i bespomoćnosti.
Epidemiologija Oko 7—12% muškaraca i 20—25% žena pati od depresije u toku života. Nekoliko naučnih studija je utvrdilo statističke korelacije između depresije i nekih poljoprivrednih pesticida.
Karakteristike različitih depresivnih poremećaja Poslednje dve decenije istraživanja sve više obraćaju pažnju na prepoznavanje takozvanih subsindromskih depresija koje ne ispunjavaju sve kriterijume za dijagnostiku depresivne epizode, a slične su stanjima koja su u prošlosti bila poznata kao "neurotska" ili "karakterološka" depresija. Pokazano je da subsindromska depresija izaziva značajan morbiditet, dovodi do psihosocijalne i radne onesposobljenosti i apsentizma i povećava ekonomsku cenu depresije.
Teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima Depresija sa psihotičnim karakteristikama često je neprepoznata i nedijagnostikovana. Najčešće se radi o teškoj depresiji (lat. episodum depressivum, gradus majoris) sa HDRS skorom oko 30, pored psihotičnih simptoma (sumanute ideje i halucinacije, koje mogu, ali ne moraju biti u skladu sa osnovnim raspoloženjem. U kliničkoj slici često se viđaju poremećaji psihomotorike: agitacija ili retardacija, osećanje krivice i suicidalne ideacije i tendencije. Ovaj oblik depresije izaziva diferencijalno dijagnostičke probleme, naročito ako psihotični simptomi nisu saglasni raspoloženju, što, nažalost, u praksi često dovodi do neadekvatnog lečenja. Psihotične depresivne epizode najčešće su indikator suicidalnog rizika, što zahteva dodatnu brigu o pravilnosti tretmana.
Depresivna epizoda sa suicidalnim rizikom Dve trećine svih suicida izvršavaju depresivne osobe. Depresija povećava rizik od suicida, u poređenju sa opštom populacijom četiri puta, odnosno dvadeset puta kod osoba sa teškim oblicima depresije. Faktori rizika za suicid kod depresivnih osoba su: Anksioznost Agitacija Panični napadi Perzistentna insomnija Anhedonija Impulsivnost Loša koncentracija i često prateći osećaj bezvrednosti Osećaj beznađa i bespomoćnosti Zloupotreba PAS (psiho-aktivnih supstanci) Starije životno doba (muški pol između 20-30 godine i posle 50; ženski pol između 40-60) Prethodni suicidalni pokušaji Porodična istorija o suicidalnom ponašanju
Bipolarna depresija Oko 10% osoba sa depresijom tokom vremena će doživeti spontanu (neprovociranu antidepresivima) hipomaničnu ili maničnu epizodu i tada će biti redijagnostikovano u bipolarni poremećaj. Ova činjenica, zbog potpuno drugačijeg načina lečenja depresije u okviru bipolarnog poremećaja, naglašava potrebu da se pacijentu ili informantu postavi pitanje o periodu/periodima u životu sa povišenim raspoloženjem, hiperaktivnošću, smanjenom potrebom za spavanjem i drugim simptomima (hipo)manije.
Atipična depresija U MKB-10 pominje se samo uključujuća kategorija kod dijagnostičkih kriterijuma za "druge depresivne epizode". Ovde se ističe zbog teškoća u prepoznavanju. Naime pored smanjenja aktivnosti, osoba sa atipičnom depresijom ima povećanu potrebu za spavanjem, povećavaju se apetit i telesna težina, a žudnja za unosom ugljenih hidrata uobičajeni je simptom. Početak je obično u trećoj deceniji života.
Sezonska depresija (sezonski afektivni poremećaj)
Karakteriše se, kao što ime sugeriše, sezonskim obrascem javljanja. Nove epizode depresije javljaju se u isto doba godine, mnogo češće zimi nego u letnjem periodu. Istraživanja pokazuju dad sezonskoj depresiji u najvećem broju slučajeva ne prethodi psihosocijalni stres, a između epizoda javljaju se pune remisije. Klinička slika, uz određene sličnosti depresiji i bipolarnim poremećajima, većim delom odgovara onoj kod atipične depresije.
Dijagnoza i simptomatologija depresije Ispravna dijagnoza neophodna je za koncipiranje plana lečenja. Pored poznavanja psihopatologije i dijagnostičkih kriterijuma, kliničar treba da sagleda pojavu simptoma u kontekstu bioloških, psiholoških i socijalnih faktora koji predisponiraju ili percipiraju nastanak poremećaja ili održavaju njegovo prisustvo. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih od pacijenta, kliničke slike, kao i informacija dobijenih od bliskih osoba.
Psihijatrijska procena podrazumeva i rutinsku upotrebu skrining instrumenata za detekciju depresivnih simptoma. Jedan od najčešće korišćenih upitnika za detekciju simptoma i merenje težine depresivne epizode je upitnik o zdravlju pacijenta (The Patient Health Questionnaire - PHQ-9 ), u pitanju je upitnik samoprocene od 9 pitanja. Ukupni skor od 10 ili više sa velikom verovatnoćom ukazuje da se može postaviti dijagnoza depresivne epizode. Pored toga, ovaj upitnik sadrži i pitanja o eventualnoj suicidalnosti, a jedna od najvećih prednosti je što može biti popunjen i skorovan za vrlo kratko vreme (obično do tri minuta).
Najvažniji simptomi depresije su: Promene raspoloženja tokom dana. Često je neraspoloženje najjače ujutro, da bi se tokom dana popravilo, ali može biti i obrnuto Poremećen san, rano buđenje i ustajanje i isprekidano spavanje i san zbog brojnih misli koje „prolaze“ kroz glavu Opšte usporavanje misaonog toka, govora i vitalnih funkcija Osećaj zabrinutosti Manjak energije Nesposobnost uživanja Slaba koncentracija Zaboravnost Pesimizam Osećaj krivice Samookrivljavanje i manjak samopouzdanja Osećaj beznađa Preokupiranost bolestima Slab apetit i posledični gubitak težine Oslabljen libido +Tabela 1. Osnovni principi lečenja depresijeDetaljna dijagnostička procena pacijentaProcena suicidalnog rizika pri svakoj kontroliCilj lečenja je remisija - potpuno povlačenje simptoma i povratak na premorbidni nivo funkcionisanjaGlavne faze lečenja: Akutna faza Produžena terapija Faza održavanja Profilaktička terapijaPraćenje odgovora na terapijuRevizija dijagnoze i dosadašnjeg lečenja svake četiri nedelje ukoliko valjan odgovor na terapiju izostane
Dodatne skale za procenu depresije Hamiltonova skala za depresiju - Hamilton Depression Rating Scale (HDRS) - verzija od 17 pitanja Montgomery-Åsberg Depression Rating scale (MADRS) - verzija od 10 pitanja
Faze i ciljevi u lečenju depresivnih osoba Precizno definisanje ishoda antidepresivne terapije i evaluacija njenih efekata značajni su, ne samo za istraživanja, nego i za svakodnevnu kliničku praksu. U okviru razmatranja ishoda antidepresivne terapije koriste se termini: remisija, terapijski odgovor (response), parcijalni terapijski odgovor (partial response), izostanak odgovora na terapiju (nonresponse), rezidualni simptomi, oporavak (recovery), relaps, recidiv i depresivni proboj (depressive breaktrough):
Remisija - podrazumeva stanje bez depresivnih simptoma, tzv. "normalnost". U istraživanjima remisija se najčešće definiše skorom manjim od 8 na HDRS, mada kod ovoh pacijenata mogu postojati rezidualni simptomi. U kliničkoj praksi remisija bi podrazumevala ne samo odsustvo depresivnih simptoma, nego i oporavak u kontekstu svakodnevnog funkcionisanja.
Terapijski odgovor - najčešće se definiše kao redukcija od najmanje 50% skora na HDRS, ili kao "mnogo bolje i znatno bolje" (Na skali globalnog psihičkog utiska - CGI ocena 1 i 2). Iako se radi o klinički značajnom poboljšanju, kod ovoh pacijenata rezidualni simptomi mogu biti veoma izraženi i bitno uticati na socijalno i profesionalno funkcionisanje.
Parcijalni terapijski odgovor - redukcija između 25 i 50% na HDRS, ili "minimalno poboljšanje" na CGI skali. Kod ovih pacijenata se često savetuje augmentacija (pojačavanje) započetog tretmana.
Izostanak odgovora - na primenjenu antidepresivnu terapiju (AD) - redukcija skora na HDRS za manje od 25%, ili ocena 4 ili više na CGI skali. Kod ovih pacijenata se preporučuje zamena AD.
Rezidualni simptomi - njima se u novije vreme poklanja sve više pažnje. Mogu obuhvatati: Insomniju Umor Psihičku i somatsku anksioznost Izraženu reaktivnost na psihosocijalne stresove Pesimizam Disforiju Promene ličnosti (koje mogu i često bitno utiču na socijalno i profesionalno funkcionisanje) Ipak, najveći značaj rezidualnih simptoma ogleda se u tome da njihovo prisustvo upućuje na visok rizik od relapsa ili pojave nove epizode poremećaja.
Oporavak od depresivne epizode - definicije ovakvog ishoda su nejasne, nekonzistentne, kako u odnosu na kriterijume koji se tiču simptomatologije (skor manji od graničnog na nekoj od skala, neispunjavanje dijagnostičkih kriterijuma operacionalizovanih sistema, ili odsustvo depresivnih simptoma), tako i u odnosu na trajanje (nakon kog vremenskog perioda se može reći da se pacijent "oporavio" od depresije). Jedna od mogućih definicija oporavka je: Odsustvo i neraspoloženja i redukovanog interesovanja, uz prisustvo ne više od tri preostala simptoma velike depresije tokom tri nedeljeKrža. M.: Afektivno bipolarno duševno oboljenje. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse., Institut za javno zdravlje Srbije "Dr. Milan Jovanović Batut".: Beograd 2016.: 5:44 (XIV.).
Relaps - Ponovno javljanje simptoma depresije u periodu kraćem od 9 meseci nakon akutnog odgovora na terapiju smatra se delom prethodne epizode depresivnog poremećaja
Recidiv - javljanje depresivnih simptoma nakon više od 9 meseci od oporavka od prethodne epizode - nova epizoda depresivnog poremećaja.
Farmakoterapija antidepresivima kod depresije +Tabela 2. Početne i dnevne doze antidepresiva (AD)Generički nazivPočetna doza (mg/dan)Dnevna doza (mg/dan)SSRICitalopram®2020-60Escitalopram®1010-20Sertalin®5050-200Fluoksetin®2020-60Paroksetin®2020-80Fluvoksamin*50-100100-300DNRIBupropion®150300-450SNRIVenlafaksin®37.575-375Desvenlafaksin®5050Milancipran*50100-200Duloksetin®40-6060-120SARITrazodon®150150-600Nefazodon*50150-300NaSSAMirtazapin®1515-45NaRIReboksetin*4-88-10TCAAmitriptilin®25-75150-300Klomipramin®25-50100-250TETRACIKLIČNI - ADMaprotilin®25-75100-225Mianserin®30-6060-120MAOIREVERZIBILINI MAOBSelegilin (transdermalni oblik)*66-12REVERZIBILNI MAOAMaklobemid®150-300300-600OSTALI ADTianeptin®37.537.5Agomelatin®2525-50 *-nije registrovan u našoj zemlji; ®-registrovan u našoj zemlji
Vidi još Antidepresivi Manija Neuroza Afektivni poremećaj Psihoza Agitacija Demencija Delirijum
Reference
Spoljašnje veze Clinical-Depression Medicinski obavještajni program Depressione University of Rome (IT) Depresija.org — Sajt i forum o depresiji, anksioznosti i ostalim psihičkim bolestima Krža. M. Afektivno Bipolarno duševno oboljenje.:Institut za javno zdravlje Srbije "Dr. Milan Jovanović Batut"; Beograd. 2016.: 5: 44-49.
Категорија:Психијатријске дијагнозе Категорија:Абнормална психологија Категорија:Психијатрија