мини|250п|Кубикаши из Скореновца током 1950, 1960 и 1970их година Кубикаш () је особа која се бави копањем. Он копа канале, ровове, све што се може ископати ашовом, лопатом, крампом. По потреби ископану земљу или песак превози до места утовара колицима. По потреби ископано убацује у камион, запрежна кола или друго превозно средство. Плаћен је по кубику тј. кубном метру ископане земље. Кубикаши истоварују угаљ из вагона, носе цементне џакове и раде друге тешке послове где је потребна физичка снага. Кубикаше замењују грађевинске и друге машине.Услови запошљавања у новонасталом занимању kubikus − Марија Погањкубикаш на arcanum.com
Историја Обично су то били путујући радници који су премештали велике количине земље користећи једноставне ручне алатке, радећи на пројектима као што су регулација река, изградња система за одбрану од поплава и градња путева и железница.[https://research.ceu.edu/ws/portalfiles/portal/4826847/Zimmerman-Susan1_2018.pdf Група радника често занемарена у историографији рада у државно-социјалистичкој Мађарској] Али такође има и примера из Скореновца и Војловице где су новодосељени Секељи, постали поред пољопривредника и физички радници који су поред обрађивања земље за надницу радили кубикашке послове.Свакодневни живот у првом мађарском социјалистичком граду Назив потиче од немачке речи Kubikmeter (кубни метар), што одражава чињеницу да су ови земљани радници били плаћени на основу запремине ископане и премештене земље. Ова врста ручних земљаних радова (kubikolás) била је распрострањена у Мађарској од друге половине 19. века па све до Другог светског рата а и после али у мањој мери. Значајан број ових радника долазио је из јужног дела Велике равнице (конкретно из области Viharsarok или „Олујни чошак”).
Ови радници су обично радили у групама познатим као „дружине” (bandák). Сваку групу предводио је вођа дружине (bandagazda), који је био задужен за окупљање чланова и организовање посла.
Радили су помоћу једноставних ручних алатки као што су ашови, пијуци и лопате. Земља се превозила у једноточкашима, обично израђеним од дрвета.Кубикашка колица Радници су често гурали та колица уз помоћ своје деце, мада су се повремено користила и запрежна кола са коњском вучом. Заједно са њима радили су власници кола, кочијаши и деца која су водила коње.
Током сезоне радова, кубикаши су углавном живели у колибама које су сами подизали од локално доступних материјала или их укопавали у земљу. Они који су делили колибу чинили су „заједницу колибе”, заједно кувајући и колективно водећи своје послове.
Савремена дефиниција FEOR-08 дефинише занимање земљаног радника (kubikos) на следећи начин: Земљани радник Обавља ручне послове премештања земље на различитим градилиштима, укључујући пројекте изградње путева, железница и хидротехничких објеката, које није могуће извести тешком механизацијом (копање лопатом и крампом, грабуљање, преношење земље колицима). Такође обавља радове на рушењу. Дужности припрема терена за објекте на градилиштима; копање крампом и лопатом, грабуљање и преношење земље колицима; помагање при изградњи потпорних конструкција и зидова; ручно преношење и уклањање шута током радова на рушењу.
Галерија
Литература
Енциклопедија Новог Сада 12, КОС – ЛЕР, Нови Сад 1999, б. 142 Főszerk. Ortutay Gyula. Budapest: Akadémiai. 1980. ISBN 963-05-1288-2 Balassa Iván – Ortutay Gyula: Magyar néprajz. Budapest: Corvina. 1980. ISBN 963-13-0946-0
Референце
Спољашње везе Rадници који су изградили пола Новог Сада – Kубикаши nsuzivo.rs, 14. юлий 2023.
Категорија:Стари занати Категорија:Етнографија Категорија:Култура Мађарске