Визбаден () је главни град немачке савезне државе Хесен, и после Франкфурта на Мајни други по величини град у држави. Град је једна од најстаријих бања у Европи са 26 извора вреле и једним извором хладне минералне воде.
Географија мини|лево|250п|Положај града у савезној држави Хесен Овај град је највећи у регији Рајнгау. Лежи на десној обали реке Рајне. Са градом на другој обали Рајне, Мајнцом, Визбаден чини заједничку урбану целину. Површина града је 204 -{km²}-. Северно је шумска зона (27,4% површине).
Визбаден је са севера заштићен планином Таунус и зато има једну од најтоплијих клима у Немачкој. Средња годишња температура је 9,5 °C. Годишње у просеку има 1. 565 сунчаних сати.
Клима
Историја Још су Римљани знали за постојање извора топле воде у овом крају. Ту су саградили утврђени логор у годинама 6-15. п. н. е. Касније је ова римска колонија добила име Акве Матиакорум (-{Aquae Mattiacorum}-). Франци у време Хлодовеха су потиснули Алемане и владали су градом након 496. све до 888. када деобом Франачке постаје део Источне Франачке.
Ајнхарт, биограф Карла Великог, први пут је поменуо име Висибада 828/830. Ово име је значило „Бања у шуми”. Око 1170. војводе од Насауа су завладале градом. Визбаден је постао царски град 1232. Надбискуп оближњег Мајнца је 1242. заузео и спалио Визбаден. У Сељачком рату становници Визбадена су се борили на страни побуњеника, па су после пораза изгубили привилегије које су имали 1525. Ове привилегије су им враћене 1566. По окончању Тридесетогодишњега рата 1648. хроничари су забележили да је у граду остало само 40 становника. За време Наполеона био је од 1806. до 1813. у саставу Наполеонове вазалне државе Рајнске конфедерације.
Визбаден је постао престоница војводства Насау 1815. Највећи део центра града је изграђен у периоду од 1850. до Првог светског рата. У ово доба у Визбаден су долазили многи богаташи који су инвестирали у изградњу. Међу познатим гостима Визбадена из овог доба су: Јохан Гете, Фјодор Достојевски, Рихард Вагнер и Јоханес Брамс. У овом граду је умро и немачки путописац Бернхард Шварц
Визбаден је био релативно поштеђен од бомбардовања у Другом светском рату. Тада је уништено око 30% града. Архитектура Визбадена је сачувала стилско јединство и састоји се из грађевина у стилу класицизма, историцизма и југендстила. Главним градским тргом, Дворским тргом (-{Schlossplatz}-), доминирају палата војвода од Насауа из 1840. и нова градска већница.
Скандал у Визбадену У лето 1888. године, краљица Наталија Обреновић и њен син, престолонаследник Александар, отишли су у Визбаден без намере да се врате у Београд. Ова посета је изазвала политички скандал који је потресао Србију. Краљ Милан је искористио немачку полицију да врати младог престолонаследника у своје краљевство у јулу 1888. године. Овај чин је изазвао велику пажњу јавности и додатно погоршао већ нарушене односе између краљевског пара.
Галерија
Референце
Спољашње везе Званична презентација града Слике Визбадена План града Жива слика из града Уметност и историја града
Категорија:Хесен Категорија:Википројект географија/Насеља у Немачкој Категорија:Бање