Забрђе је насељено мјесто у општини Угљевик, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.725 становника.
Локална самоуправа за подручје насељеног мјеста, као облик непосредног учешћа грађана организована је кроз двије Мјесне заједнице: МЗ Доње Забрђе и МЗ Горње Забрђе.
Географија
[
"type": "ExternalData", "service": "geoshape", "ids": "Q6956449", "properties": { "stroke": "#0056b3", "stroke-width": 3.5, "fill": "#0056b3", "fill-opacity": 0.02
},
"type": "ExternalData", "service": "geoshape", "ids": "Q3111734", "properties": { "stroke": "#b30000", "stroke-width": 2, "fill": "#b30000", "fill-opacity": 0.15
] Насеље се налази на источним падинама планине Мајевице.
Историја
Праисторија Село је богато историјским локалитетима из разних периода. Најстарији траг живота лоциран је у Горњем Забрђу. По ријечима бившег директора музеја Семберије Мирка Бабића, рекогнисцирањем, прикупљањем и детаљном анализом случајних површинских налаза пронађених на брду преко пута руског манастира "Светог Александра Невског", установљено је да се ради о локалитету из времена неолита (млађег каменог доба). Судећи по пронађеној керамици, локалитет припада старчевачкој културној групи. На истом мјесту су проналажени и римски новчићи, што нам говори да је локалитет био насељен кроз различите историјске периоде, односно присутан је континуитет. Археолог Бабић је своја археолошка запажања саопштио на једном научном скупу о неолиту сјевероисточне Босне, одржаном у Тузли 2004. године, што је и објављено у Зборнику радова са тог скупа. Нажалост, овај и те како значајан локалитет још увјек није археолошки истражен, иако је стручна јавност упозната с њиме.
Са краја бронзаног доба потиче и локалитет "Хумке" у Доњем Забрђу. На највећем узвишењу (хумки) налазили су се, на око малом простору од 150m², и стари камени споменици, па је oво мјесто названо "Гробљице". У току земљаних радова 1955. године приликом којих је у хумку укопано складиште за нафту, oштећено је овo "гробљице", а камене споменике, као и остатке скелета преузео је познати научник Здравко Кајмаковић и Републички Завод за заштиту споменика културе из Сарајевa. Овдје се ради o мањим каменим стелама са непознатим натписима. Претпоставља се да је ово заправо било гробље из 16-18. вијекa, aли да је засновано на праисторијском тумулусу (кружна гробна хумка) који је служио зa сахрањивање неког кнеза из периодa, вјероватно, бронзаног доба - 1000 година прије Христа.
Средњи вијек У садашњем православном гробљу, лоцираном у Горњем Забрђу, сачувана су 4 стећка, у облику саркофага и аморфног камења, орјентисани у правцу запад-исток. Стећци су украшени мотивима двоструке спирале и розете. Данас су споменици доста потонули у земљу, те су украси слабо видљивији. Споменици су датирани у период касног средњег вијека. На гробљу је такође присутна и"трпеза". У својим биљешкама о Корају и Тутњевцу из 1901. године, о трпези учитељ Алија Ћатић пише овако: Распитивајући се даље о реченом ,,Црквишту“ (у Корају) приповједао ми је тутњевачки парох г. Ђорђе Јовановић ово: "На Црквишту била је некада црква, која по Божијој провидности побјеже у Србију, али је њена часна трпеза остала у горњем забрђанском гробљу, гдје је и дан данас. Трпеза је равно избрушена плоча, која има у средини издубљену локвицу. У ту локвицу налије се мрвичак воде, те ју свештеник благосива недјељом, или којом локалном светковином. Благословљеном водицом народ се умива поради здравља. Ако случајно нема свештеника, народ ће се и сам уз ову трпезицу молити".
Савремено доба Забрђе је након доласка Аустроугарске, постало центар истоимене општине. 1913. године у Забрђу је отворена телефонска станица са пријемом и слањем телеграма и фонограма. Након Другог свјетског рата, центар општине се преноси у Стари Угљевик, а послије тога, 1980. године у новоизграђено насеље Нови Угљевик. Подјела села је на Горње, Средње и Доње Забрђе, као и засеоке Посавци и Марићи. У Доњем Забрђу је рођен Митар Максимовић Мандо.
Мјесна заједница Доње Забрђе његује сјећање на страдање српских бораца на мајевичкој Лисачи. У тим борбама погинуло је осам бораца Војске Републике Српске, док је заробљен 61 борац — од којих су већина били мјештани Забрђа који су из заробљеништва пуштени 1995. године. Управо због овог историјског датума, 29. септембар је усвојен као Дан мјесне заједнице Доње Забрђе.
Становништво Националност 2013. 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 1.715 1.907 1.707 1.612 Југословени 7 27 Хрвати 3 4 4 Црногорци 1 остали и непознато 16 2 3 Укупно 171 1.725 1.955 1.713 1.615
Знамените личности Митар Максимовић Мандо
Референце
Види још
Општина Угљевик
Категорија:Насељена места у Угљевику Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини