Десанка Дугалић

Десанка Дугалић Недељковић (Чачак, 28. новембар 1897 — Београд 22. април 1972) била је српска глумица.

Биографија Рођена је у Чачку од оца Стевана, окружног надзорника монопола дувана, и мајке Драге. Основну школу је завршила у Ваљеву, а потом шест разреда гимназије у Ваљеву и Београду где је затиче Први светски рат. Завршила је глумачку школу код проф. Ларшеа у Паризу. Први пут је наступила 3. марта 1921. као Мими у „Чергарском животу“ у Народном позоришту у Београду. У Народном позоришту је остварила 115 улога, била је првакиња драме и ангажована до 1944. године. Током Другог светског рата је режирала „Вечитог младожењу“ Јакова Игњатовића. Удата је 1931. за економисту Милорада Недељковића са којим је имала сина Божидара-Бошка (1933). Њена сестра Лепосава (1904—1985), удата Петровић, је такође била глумица. После рата играла је у неколико филмских улога, међу којима су Коктел и Деца војводе Смита из 1967. године. Умрла је 1972. године у Београду. Њој у част је Музеј позоришне уметности Србије приредио изложбу 2003. године.

Детињство и младост Десанка Деса Дугалић рођена је, 15. новембра по старом (28. новембра по новом) календару 1897. године у Чачку, у браку Драге, рођене Јанковић, и Стевана Дугалића, тадашњег писара монопола дувана. Будућа глумица је основну школу завршила у Ваљеву, али се после ране мајчине смрти, сели у престоницу, где уочи Првог светског рата завршава шести разред Гимназије. Желећи да деци која су расла без мајчине љубави надоместе пажњу и обезбеде услове за даље школовање, старање о малим Дугалићима преузимају Милка Јанковић, рођена Сретеновић, баба по мајци, и ујаци. Међу њима посебно место заузима Радоје Јанковић, официр, дипломата и књижевник (1879-1943). Овај образовани и предузимљиви човек био је нарочито брижан према сестриним кћерима. Бринуо се о рано нарушеном здрављу гимназијалке Десе. Са захвалношћу је наглашавала његову спремност да подстиче њено стално образовање и уметничко усавршавање, развијајући код ње отвореност према другим културама и нацијама, водећи је са собом на путовања и непосредно је упознајући са врхунским културним вредностима широм Европе. Захваљујући њему, Деса Дугалић после кратког опоравка у Грчкој, како наводи њен биограф Александра Милошевић, путује на Балеарска острва, одакле је због климатских услова који нису погодовали њеним плућима, отпутовала за Женеву.

На сцени националног театра Чим је први пут ступила на сцену Народног позоришта, а нарочито после другог повратка из Париза, где је још једном кратко боравила како би довршила студије, потпуно је била обузета магијом драмске уметности. У другој послератној сезони националног позоришта које се подизало из пепела захваљујући вољи и ентузијазму позоришних прегалаца, Деса Дугалић дебитује улогом Мими у Чергаршком животу А. Миржеа и Т. Баријера, 3. марта 1920. године. На основу плаката који се чувају у збирци позоришних плаката и програма Музеја позоришне уметности Србије, Александра Милошевић, виши кустос ове институције, сачинила је попис улога које је Деса Дугалић остварила у националној позоришној кући, чији је стални члан била од 1922. до 1944. године. За двадесет две године, према овом попису публикованом у каталогу који је пратио изложбу приређену у част Десе Дугалић 2003. године, ова глумица остварила је на позорници Народног позоришта 114 жанровски веома разноврсних и запажених уметничких креација.

Играла је и у драмама домаћих писаца, међу којима су Борисав Станковић, Јанко Веселиновић, Светозар Ћоровић, Бранислав Нушић, Иво Војновић, Живојин Вукадиновић, Ранко Младеновић Момчило Милошевић и други. Свему томе много је доприносила и њена природна, мелодијски лепо и психолошки тачно преливена дикција са артикулацијом гласова који су се добро чули и на последњој галерији. Таквом дикцијом, личним шармом, лепом појавом и елеганцијом у тоалетирању деловала је ванредно природно у француским салонским тзв. конверзационим комадима каквих је било доста између два рата. Уз добре партнере, нарочито Владету Драгутиновића и Мату Милошевића, она је могла да испољава богатство своје уметничке природе.

Путница и путописац Десанка Дугалић Недељковић, у четвртој деценији протеклог века, доживљава и свој уметнички врхунац. Потврда њене надарености је самостално публиковано књижевно остварење путопис Забелешке с пута кроз Палестину, Сирију и Египат у лето 1931. Путопис са елементима дневника, који прате занимљиве фотографије, настао је из глумичине љубави према путовањима, из њене отворености за различитости и жудње за сазнањима о далеким пределима, културама и људима, које је стекла још у младости. Штампан је у београдској Привреди.Забелешке с пута кроз Палестину, Сирију и Египат : у лето 1931 / Деса Дугалић. - Београд : [б. и.], 1931 (Београд : Привреда). - 113 стр. : илустр. ; 21 cm

Летопис Матице српске у децембру 1931. године објављује афирмативан приказ књиге потписан иницијалом Н. Аутор скреће пажњу читалаца на овај тек публиковани путопис.

Педагошки рад у Глумачкој школи Народног позоришта

Жудећи да у потпуности искаже своје искуство стечено на сцени и своју опредељеност да својим постојањем служи лепоти, у годинама пред Други светски рат, Десанка Дугалић Недељковић се окушала и као предавач у Глумачкој школи Народног позоришта, аутор књиге о визуелној глуми, писац чланака о позоришним представама које су објављивали Правда и Време, режисер, писац драмског текста и врстан интерпретатор српске народне поезије на Радио Београду и изузетно посећеним концертима.

Глумица као драмски писац Десанка Дугалић Недељковић имала је и амбицију да сама напише комад у којем би главну женску улогу у потпуности креирала по својој мери. У мноштву извора наведено је да је, још у време боравка у Паризу, написала драме Две сестре и Тако ћаскајући, за које се сматра да су, уз друге њене необјављене литерарне покушаје, изгубљени. Ипак, харизма и слава коју је у међувремену стекла, омогућила јој је да се оствари и као драмски писац чије је дело постављено на сцену националног театра. Премијера комада у четири чина На другој обали, који је носио првобитни наслов С ону страну океана, изведена је у уторак, 10. децембра 1935. године, на Малој позорници Народног позоришта у режији Јосипа Кулунџића. Била је и сарадник у новинама Српски народ. Елементи визуелне глуме / Деса Дугалић-Недељковић. - Београд : Штампарија "Глобус", 1935 ([б. м. : б. и.]). - 79 стр. ; 18 cm

Галерија фотографија Све фотографије су из Завичајног фонда Градске библиотеке Владислав Петковић Дис из Чачка.

Референце

Литература

Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009. Деса Дугалић (1897-1972), првакиња Драме Народног позоришта између два рата / аутор изложбе и каталога Александра Милошевић. - Београд : Музеј позоришне уметности Србије, 2003 (Петроварадин : Алфаграф). - 47 стр. : фотогр. ; 23 x 22 cm. - Кор. ств. насл.: Деса Дугалић. - Тираж 300. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Селективна библиографија [Десе Дугалић]: стр. 31-43. - Библиографија: стр. 43-47.

Спољашње везе

Музеј позоришне уметности Србије - изложба Деса Дугалић и каталог

Категорија:Рођени 1897. Категорија:Умрли 1972. Категорија:Српски глумци Категорија:Југословенски глумци Категорија:Глумци из Чачка Категорија:Глумци Народног позоришта у Београду