Малочекињасти црви (-{Oligochaeta}-) су класа чланковитих црва. Одликују се слабије израженим главеним регионом. Развијен је само предњи предусни део, и то код водених врста, на коме се налазе очи и антене, док су палпи редуковани. Сегменти су споља, а великим делом и изнутра, једнаки. Наставци за кретање су редуковани, али су се чекиње задржале и оне излазе директно из телесног зида. Слабије су развијене него код многочекињастих црва. Шкрге су, такође, редуковане.
Код копнених врста у кожи се налазе многобројне слузне жлезде; слуз коју луче олакшавају пробијање кроз земљу и спречава рањавање. Осим тога, слуз влажи кожу и омогућава дисање.
Течност у целому повећава чврстину тела, што је код копнених врста веома значајно за заривање у подлогу и кретање. Целомска течност понекад садржи отровне материје и има заштитну улогу.
Код врста које се хране трулим биљним деловима, као, на пример, код кишне глисте, постоје посебне жлезде које луче креч којим неутралишу хумусне киселине које налазе у биљним остацима.
Систем за дисање није деференциран и дисање се обавља кроз кожу.
Чулни органи слабије су развијени. Очи, мирисне јмице и органи чула равнотеже постоје само код неких водених малочекињастих црва.
Ово су хермафродитни организми. За све је карактеристичан орган телесног покрова самар, који учествује у оплођењу и који лучи секрет из кога се образује пакетићи јаја. Осим полног, постоји и бесполно размножавање деобом на два дела. Развиће је директно, без ларвиног ступња.
Малочекињасти црви имају велики еколошки значај: водени служе као храна рибама, а копнени имају огромног значаја у побољшавању квалитета земљишта (увлаче у своје ходнике биљне делове, па на тај начин ђубре земљу; бушећи ходнике, доприносе њеном проветравању и продирању влаге, што се одражава на повећање плодности земљишта).
Претежно су слатководне или копнене врсте, а само мањи број врста живи у морима. Сувоземне врсте проводе живот ријућу у земљи, а излазе ноћу или у влажно време, јер им је кожа осетљива на исушивање.
Величина тела варира од 0,5 -{mm}- до три метра.
Најпознатија врста копнених малочекињастих црва је кишна глиста. Неке врсте копнених олигохета вештачки се узгајају и користе као квалитетна хвана у живинарству и сточарству. На дну слатких вода живи глибњача, веома значајна као храна рибама...
Литература
„Биологија за II разред гимназије“ - Бригита Петров, Милош Калезић
Категорија:Чланковити црви