Zadnja ureteralna valvula ili valvula zadnje uretre () je najčešća opstruktivna anomalija donjeg dela urinarnog trakta kod dečaka. Nastaje kada opstruktivni nabor sluzokože uretre, koji se formira na njenom izlazu iz mokraćne bešike, sprečava normalno pražnjenje mokraće iz bešike.
Kasno otkrivanje može dovesti do komplikacija u bubrezima, što posle određenog broja godina može dovesti do hronične bubrežne bolesti. Dugoročnu, prognozu ove anomalije određuju stepen oštećenja bubrega i promene u gornjem delu uretre, kao i disfunkcija mokraćne bešike.
Leči se operativno, a sva deca nakon uklonjenog valvule zadnje uretre zahtijevaju redovno praćenje do adolescencije. Epidemiologija Javlja se kod jednog od 5.000 — 8.000 novorođenih dečaka.Mohan K. Abraham, James O. Adeniran, Lukman Olajide Abdur-Rahman, Emmanuel Adoyi Ameh, Abdulrasheed A. Nasir. Posterior urethral valve, World J Pediatr, 2011. — . Patoanatomija мини|Zadnja ureteralna valvula U muškoj uretri normalno postoje strukture ili nabori kriste uretralis () koje polaze sa distalnog pola verumontanuma, i pružaju se put dole i spolja i iščezavaju u bočnom zidu uretre blizu membranoznog segmenta.
Kod izmenjenih struktura one se šire, dublje i spajaju u prednjem delu uretre i deluju kao opstruktivni ventil, uzrokujući karakterističnu sekundarnu dilataciju prostatične uretre, izrazitu kontrakturu vrata mokraćne bešike i ozbiljnu trabekulaciju.
Etiologija Lezija je kongenitalna, a uzrok je u pogrešnom embrionalnom razvoju mokraćne cevi. Zahvaljujući napretku dijagnostike (UZ) danas se češće otkriva prenatalno... Najčešći je tip I kod koga je valvula smeštena distalno od vermontanuma (90%).
Ovo je anomalija koja može dovesti do katastrofalnih posledica po celi urinarni trakt zbog opstrukcije koja se razvija pod povećanim pritiskom. Iako se danas puno bolje leči, ipak u 30% slučajeva dovodi do hronične bubrežne insuficijencije..
Klinička slika Klinička slika je raznovrsna i zavisi od težine opstrukcije. Kod teške opstrukcije zastoj mokraće dovodi do širenja i produženja zadnje uretre, mokraćna bešika je hipertrofična, nastaju trabekulacije i divertikuli.
U kliničkoj slici dominira slika opstruktivne uropatije, slab mokraćni mlaz, uremija, sepsa, urinomi, ascites. Dijagnoza Karakterističan ultrasonografski nalaz je valvula sa zadebljanim zidom mokraćne bešike. U dijagnostici pomaže i MCUG koji otkriva i druge anomalije u prvom redu refluks ili ureterohidronefrozu.; discussion 2289-90..
Terapija Hirurško lečenje uključuje endoskopsku elektroresekciju valvule nakon koje se postavlja urinarni kateter.
Jedan deo dece zahteva ponovnu elektroresekciju zbog zaostale valvule. Većina ove dece takođe zahteva doživotno urodinamsko praćenje zbog neurogene mokraćne bešike sa svim njenim posledicama..
Komplikacije Najčešće komplikacije zadnje ureteralne valvule su: Inkontinencija, Infekcija urinarsnog trakta, Insuficijencija bubrega, Vezikoureteralna refluksna bolest, Hronična kalkuloza bubrega.
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
-{U.S. National Library of Medicine National Institutes of Health}-: Genes and Disease
Категорија:Урођени поремећаји уринарног система