Војводство Лублин () је једно од 16 Пољских Војводства. Налази се у источном делу Пољске. Седиште војводства је град Лублин. Формирано је 1999. године, као део административних реформи које су усвојене 1998. године. Провинција је названа по највећем и главном граду Лублину. Војводство је састављено од три територије које су биле забележене кроз историју и то Малопољске, Полезије и Црвене Рутеније.
Историја
Регија је пре Другог светског рата била један од највећих светских центара Јудаизма. Пре средине 16. века није било много Јевреја у области, али због оснивања нових градова, они су се масовније досељавали да би развили секторе трговине и услуга. Пошто су се нови градови такмичили са старим за посао, увек је постоајо одређени дугорочни степен озлојеђености, који је постојао и из разлога немогућности ограничавања миграције Јевреја. Јевреји су се у највећем броју случајева насељавали у градским средима, а тек понека породица се одлучивала да свој посао започне у руралним областима, што је био још један фактор који је утицао на већ постојећу озлојеђеност. До средине 18. века Јевреји су чинили значајан део становништва у више градова у области. До 20. века, Јевреји су са 70% становништва у 11 градова представљали већину.
Пре Другог светског рата, у регији је живело 300.000 Јевреја. На територији области су изграђени и концентрациони логори Мајданек, Собибор и Белзец, као и низ радничких логора. Ова област је била једна од највећих центара принудног рада у Европи. После рата већина Јевреја се одселила из регије.
Војводе 1999—2000. Кжиштоф Михалски (-{Krzysztof Michalski}-) 2000—2001. Валдемар Дуђак (-{Waldemar Dudziak}-) 2001—2005. Анджеј Куровски (-{Andrzej Kurowski}-) 2005—2007. Војћех Жуковски (-{Wojciech Żukowski}-) од 2007. Геновефа Токарска (-{Genowefa Tokarska}-)
Географија Војводство се налази у источном делу Пољске и граничи се са Украјином и Белорусијом, а и са војводствима: Подласким Мазовским Светокришким Поткарпатским
Седиште војводства је град Лублин.
Војводство Лублин: заузима 8% површине Пољске и 3 је војводство по површини У војводству се налази 213 општина и 4206 села
мини|200п|Палата Потоцки (Мјендзижец-Подласки) мини|200п|Стара капела мини|200п|Река Кржна Највећи градови Становништво од 31. децембра 2006. 24п Лублин – 353.483 (147,45 -{km²}-) 24п Хелм – 68.160 (35,28 -{km²}-) 24п Замошћ – 66.802 (30,34 -{km²}-) 24п Бјала Подласка – 58.075 (49,40 -{km²}-) 24п Пулави – 49.755 (50,49 -{km²}-) 24п Свидњик – 40.082 (20,35 -{km²}-) 24п Красњик – 35.913 (25,29 -{km²}-) 24п Луков – 30.593 (35,75 -{km²}-) 24п Билгорај – 27.244 (21,10 -{km²}-) 24п Лубартов – 22.928 (13,91 -{km²}-) 24п Лечна – 21.560 (19,00 -{km²}-) 24п Томашов Лубелски – 20.222 (13,29 -{km²}-) 24п Краснистав - 19.361 (42,13 -{km²}-) 24п Хрубјешов - 18.549 (33,03 -{km²}-) 24п Демблин - 17.976 (38,35 -{km²}-) 24п Мјендзижец-Подласки - 17.119 (19,75 -{km²}-) 24п Радзињ Подласки - 16.121 (19,31 -{km²}-) 24п Влодава - 13.589 (17,97 -{km²}-) 24п Јанов Лубелски - 11.971 (14,84 -{km²}-) 24п Парчев - 10.281 (8,05 -{km²}-) 24п Поњатова - 9.877 (15,26 -{km²}-) 24п Рики - 9.732 (27,22 -{km²}-) 24п Ополе Лублскје - 8.844 (15,12 -{km²}-) 24п Белжице - 7.022 (23,46 -{km²}-) 24п Тереспол - 6.002 (10,11 -{km²}-) 24п Бихава - 5.300 (6,69 -{km²}-) 24п Шћебжешин - 5.283 (29,12 -{km²}-) 24п Рејовјец Фабрични - 4.495 (14,28 -{km²}-) 24п Наленчов - 4.217 (13,82 -{km²}-) 24п Казимјеж Долни - 3.514 (30,44 -{km²}-) 24п Кок - 3.474 (16,78 -{km²}-) 24п Тарногрод - 3.399 (10,69 -{km²}-) 24п Звјерзињец - 3.351 (4,82 -{km²}-) 24п Красноброд - 3.004 (6,99 -{km²}-) 24п Сточек Луковски - 2.744 (9,15 -{km²}-) 24п Анопол - 2.675 (7,73 -{km²}-) 24п Пјаски - 2.621 (8,43 -{km²}-) 24п Јозефов - 2.436 (5,00 -{km²}-) 24п Пстров Лубелски - 2.236 (29,77 -{km²}-) 24п Тишовце - 2.186 (17,85 -{km²}-) 24п Фрампол - 1.421 (4,67 -{km²}-)
Нека сеоска насеља Њедрзвица Дужа — 3.814 Александров — 3.174 Вербковице — 3.100 Травники — 2.894 Куров — 2.781 Белжец — 2.738 Јанов Подласки — 2.700 Лукова — 2.700 Карчмиска — 2.659 Турка — 2.640 Милејов-Осада — 2.613 Вилколаз — 2.493 Хрзанов — 2.300 Годзишов — 2.266 Бодачов — 2.254 Рејовјец — 2.226 Савин — 2.215 Коњсковола — 2.188 Адамов — 2.163 Голамб — 2.123 Избица — 2.100 Пишчац — 2.100 Вохињ — 2.087 Гора Пулавска — 2.085 Гарбов — 2.060 Стјенжица — 2.042 Јаблона — 2.040 Клочев — 2.038 Сол — 2.000
Привреда Године 2006. Војводство Лублин је заједно са Војводством поткарпатским проглашено за најсиромашнији крај Европске уније са средњим приходом по глави становника од 3.538 евра (33% средњег прихода у ЕУ).
Заштита природе На терену војводства Лублин налазе се: два национална парка 17 крај образових паркова (парк у коме је могуће вршити индустријске делатности али у ограниченом обиму)
Туристичке атракције Бјала Подласка — Остаци тврђаве и замка рађивилових Белжице — замак Билгорај Хелм Деблин — тврђава Хњишов — стари храст Хребенне — црква светог Николаја Јаблечна — православни манастири Казимјеж Долни — замак zamek Кодењ — црква свете Ане Лублин — архитектура Налечов — одмаралиште
Претходна Лублинска војводства Војводство Лублин од 1474—1795. мини|120п|Војводство Лублин за време -{II}- Жечпосполите Престоница: војводства: Лублин Повјати: Лублин, Луковски, Ужедовски.
Војводство Лублин за време -{II}- Жечпосполите Престоница: војводства: Лублин Повјати: Бјалски, Билгорајски, Хелмски, Гарволињски, Хрубјешовски, Јановски, Красноставски, Лубартовски, Лублински, Луковски, Пулавски, Рађињски, Сједлецки, Соколовски, Томашовски, Вегровски, Влодавски, Замојски.
мини|120п|Војводство Лублин од 1946. до 1950.
Војводство Лублин од 1946. до 1950. Престоница: Лублин Повјати: Бјалски, Билгорајски, Хелмски, Хрубјешовски, Красњицки, Јановски, Красноставски, Лубартовски, Лублински, Луковски, Пулавски, Рађињски, Сједлецки, Томашовски, Вегровски, Влодавски, Замојски.
мини|120п|Војводство Лублин од 1950. до 1975.
Војводство Лублин од 1950. до 1975. Престоница: Лублин Повјати: Бјалски, Билгорајски, Хелмски, Хрубјешовски, Красњицки, Јановски, Красноставски, Лубартовски, Лублински, Луковски, Пулавски, Рађињски, Томашовски, Влодавски, Замојски.
мини|120п|Војводство Лублин од 1975—1998 Административне реформе 1999. Године 1999, услед административне реформе војводство је проширено за војводства: Хелмско, Замојско и делове Бјалскоподласког, Сједлецког Тарнобжеског.
Становништво кроз историју 1975. — 885.000 1980. — 935.200 1985. — 985.400 1990. — 1.016.400 1995. — 1.026.700 1998. — 1.027.300
Види још Пољска Војводства
Спољашње везе
лублинско