Petar Radovanović (Lapotince, blizu Leskovca; 1927 — 6. aprila 2006) bio je srpski glumac. Bio je starešina vojvođanskog glumišta i penzioner subotičkog Narodnog pozorišta.

Život Detinjstvo mu je prošlo u siromaštvu i stalnom, teškom fizičkom radu. Petar sam odlazi u partizane 1943. (sa samo 16 godina).

Na početku je vršio dužnost kurira, a kasnije je određen za dramsku sekciju. Tu se rodila njegova ljubav za pozorištem. Dramska sekcija bi se po mesec dana povlačila i spremala program, a posle po dva meseca obilazila teren i davala predstave. Cela imovina dramske sekcije je bila natovarena na tri stuba. Kako bi stigli u neko selo, odmah bi na leđini dizali šator i pozornicu. Posle rata završio je Nižu gimnaziju u Leskovcu, a zatim Železnički tehnikum u Puli.

Posao mu se nije sviđao, stalno je mislio na pozorište. Petar se, kasnije, javlja se na audiciju u Gradskom narodnom pozorištu u Leskovcu 1951. Već na početku je imao sreće. Debitovao je kao Hljestakov u Gogoljevom Revizoru, i to s uspehom.

Do dolaska u Suboticu, nekoliko godina je bio član Narodnog pozorišta u Kosovskoj Mitrovici i Prištini. Kada je u jesen 1963. došao u Suboticu, Petar je bio već formiran i zreo glumac, u najlepšim godinama, kada se punim plućima diše na sceni. U subotičkom Pozorištu debitovao je 21. oktobra 1963, u komadu Vere Panove „Kako si momče?”, ulogom „Miška”.

U pozorišnoj dokumentaciji brojne su predstave u kojima je Petar igrao iz sezone u sezonu:

Zona Zamfirova Mrtvo duboko Vučjak Fedra Protekcija Bogojavljenska noć Kratak susret Učene žene Gospoda Glembajevi Arsenik i stare čipke Hamlet Medeja Koštana Mister Dolar Laža i paralaža Tri sestre Pokojnik Revizor Hamlet u selu Mrduša Donja Neprijatelj naroda Dr Na rubu pameti Malograđani Sumnjivo lice Radovan III Don Žuan Šiptar Sprovod u Terezijenburgu Aretej Narodni poslanik Otac Sam Kristofor Kolumbo Don Kihot Timon Atinjanin Antigona, Gospođica.

Kada se Mata Milošević (predsednik žirija na 22. susretu) upoznao sa njim, uputio mu je nekoliko laskavih reči i upitao ga u čijoj je klasi završio Akademiju, jer ga se ne seća. Petar se skeptično nasmešio i rekao: „Ja Akademiju ni video nisam”.

Pohvale i nagrade Bogat umetnički rad i društvena aktivnost nisu mogli proći bez nagrada, priznanja, pohvala ili zahvalnica. Brojne predstave koje je izvodio su kasnije postali poznati jugoslovenski filmovi.

Nagrade za dramskog umetnika Srbije: 1962: orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom. 1967: za ulogu „Đavola” u predstavi „Kad bog đavolu kumuje” 1968: za ulogu „Učitelja” u predstavi „Poseta stare dame” 1973: za ulogu „Profesora” u predstavi „Bezimena zvezda” 1974: za ulogu „Doktora” u predstavi „Na rubu pameti” 1982: za ulogu „Mikca” u predstavi „Svečana večera u pogrebnom preduzeću”

Nagrade na Suretima vojvođanskih pozorišta: 1970: za ulogu „Kuligina” u predstavi „Tri sestre” 1971: za ulogu „Alekse” u predstavi „Laža i paralaža” 1972: za ulogu „Andre Škunca” u predstavi „Hamlet u selu Mrduša Donja” 1972: nagrada novinara za ulogu „Andre Škunca” u predstavi „Hamlet u selu Mrduša Donja” 1972: dobitnik „Prvomajskog priznanja” 1974: dobitnik „Prvomajskog priznanja” 1975: za ulogu „Fazlijeva” u predstavi „Crnila” 1976: zlatni lovorov venac za ulogu „Jerotija” u predstavi „Sumnjivo lice” 1978: nagrada kritike za ulogu „Jerotija” u predstavi „Sumnjivo lice” 1982: pohvala za ulogu u predstavi „Svečana večera” u pogrebnom preduzeću „Dani komedije Svetozarevo”

Penzija – smrt Penzija za Petra Radovanovića nije bila smisao već samo status. Radio je bez prestanka u pozorištima: „KPGT” „Atelje 212” „Narodnom pozorištu u Beogradu” „Jugoslovenskom dramskom pozorištu”. Poslednju predstavu, „Čudo u Šarganu”, odigrao je 27. februara 2006. godine, na sceni pozorišta „Atelje 212”, te je iste godine, 6. aprila umro.

Reference

Категорија:Рођени 1927. Категорија:Умрли 2006. Категорија:Српски глумци Категорија:Глумци из Лесковца Категорија:Југословенски партизани