Стећци (једнина: стећак или стојећак камен, кам, биљег, мрамор) су средњовековни надгробни споменици у облику великог камена: плоча, сандука, сљемењака, крстача и других. Извјесни број стећака има уклесане украсе или натписе. у народу су сачувани термини: "Грчко гробље", "Гребнице", "Мраморови", "Старо гробље" те "Римско гробље" чиме се према др Комару изражава јасна успомена на политичко-територијални и културно-црквени простор Источног Ромејског царства (Византије) у којем је стећак настао.

До сада је пронађено више од 66.478 стећака, од чега преко 58.547 на подручју данашње Босне и Херцеговине. У Републици Српској се налази нешто више од 31.501 стећака. Највећа концентрација у Српској је у Херцеговини, Билећи, Невесињу, Требињу и Гацку, те у источном дијелу Српске у Рогатици, Палама и другим.

Више од 5.600 стећака је украшено и то најчешће: повијеном лозицом, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима и слично. Број украшених стећака у Српској је нешто виећи од 2.376.

Од укупно 363 стећка са натписима, преко 350 носи натписе ћириличним писмом, а од тог броја у Српској се налази преко 200 на којима се налазе ћирилични записи.НОМИНАЦИЈА СТЕЋАКА ЗА УНЕСКОВУ ЛИСТУ ЗА ГОДИНУ ДАНА

Настанак Сматра се да су настали у другој половини 12. вијека, те да њихова прва фаза траје кроз 13. вијек. Експанзију и најинтензивније клесање настаје у 14. и 15. вијеку и траје све до краја 16. вијека. Култура стећака настала је у источној Херцеговини. Сматра се у окриљу српске православне културе, јер су настали на подручју Немањићке Србије, те се ширили у унутрашњост Балкана у Босну. Најстарији мрамор са натписом је жупана Грда из средине 12. вијека.

Стећци се често налазе у православним гробљима, те уз цркве. Под стећцима су се сахрањивали припадници обје конфесије у Босни, припадници и римокатоличке и православне вјере(Српске православне цркве, те јеретичке Цркве босанске). Мраморје од 15. вијека прихватају и чланови римокатоличке цркве, те прве генерације исламизираних становника Босне и Херцеговине. Тако на мрамору из околине Травника пише да је то гроб мужа "праве вјере римске", док на надгробном споменику Махмута Бранковића пише "погинуо у боју деспотову".

Натписи и украси са стећака десно|мини|Стећак, Крекови, Невесиње. На мраморју се најчешће налазе натписи који гласе "† а се лежи (та и та личност)", уклесаних у знак сјећања на личност покојника и на оне који су споменик подигли. Примјери су веома бројни, а само неки од њих су: "А се лежи Мартин Ву'с (Вуја), воје вод[е] син, Црбногорац. А се лежи раб божи Рашко Радовчић". "Туј почива Радосав Грубач сад мртав" (у Кртињу код Љубомира). "А се лежи Браја Радојевић, на земљи туђој. Добри живи и умрије. А се писа Драгоје дијак". "А се лежи госпоја Беока, кћи Прибисава Косаче". Украси са мраморја су разноврсани, па тако на њима имамо хришћанске симболе: крста, винове лозе, Богородице с дјететом(Христом), васкрслог Лазара, свету Јелену, светог Христофора и друге. Поред хришћанских симбола на мраморју се срећу прикази јелена и коња као симбола бесмртности, познатим и у паганским и у ранохришћанским вјеровањима. Затим, симболи свјетлости, рађања или васкрсења приказани кроз цртеже крста, спирала, полумјесецом или розетом; срећу се и прикази архитектонских узора, те приказа тадашњег феудалног друштва, чести мотиви кола, приказа утврђења и кула са мотивом двобоја.

Натписи из Српске

Натпис монахиње Полихраније, свјетовно Радаче жене жупана Неноја Чихорића, Величани Требиње:

Натпис из Невесиња, уз чест мотив племените баштине:

Галерија

Списак стећака по општинама Републике Српске Стећци по општинама Српске Име општинеукупно стећакастећци са украсимастећци са натписима Град Бања Лука855270 Општина Берковићи9511542 Град Бијељина1324 Општина Билећа173422637 Општина Братунац1065961 Брод000 Општина Вишеград1015393 Општина Власеница1250661 Вукосавље000 Општина Гацко221923438 Општина Градишка000 Општина Дервента2242 Град Добој10201 Општина Доњи Жабар000 Општина Зворник804443 Општина Источна Илиџа*9220 Општина Источни Дрварнепознатонепознатонепозназо Општина Источни МостарНепознатоНепознатоНепознато Општина Источни Стари Град*НепознатоНепознатоНепознато Општина Источно Ново Сарајево*НепознатоНепознатоНепознато Општина ЈезероНепознатоНепознатоНепознато Општина Калиновик17931579 Општина Кнежево18670 Општина Козарска Дубица000 Општина Костајница000 Општина Котор Варош8100 Општина Крупа на Уни000 Општина Купреснепознатонепознатонепознато Општина Лакташи2000 Општина Лопаре3563720 Општина Љубиње70211515 Општина Милићивидјети општину Власеницавидјети општину Власеницавидјети општину Власеница Општина Модрича210 Општина Мркоњић Град65430 Општина Невесиње38843906 Општина Нови Град000 Општина Ново Горажденепознатонепознатонепознато Општина Осмацинепознатонепознатонепознато Општина Оштра Лука000 Општина Пале*1706401 Општина Пелагићевонепознатонепознатонепознато Општина Петровацнепознатонепознатонепознато Општина Петровонепознатонепознатонепознато Град Приједор000 Општина Прњавор500 Општина Рибникнепознатонепознатонепознато Општина Рогатица26281058 Општина Рудо488153 Општина Соколац*19661142 Општина Србац1200 Општина Сребреница815313 Општина Станаринепознатонепознатонепознато Општина Теслић10010 Град Требиње240636232 Општина Трново*непознатонепознатонепознато Општина Угљевик4554 Општина Фоча1459433 Општина Хан Пијесак23760 Општина Чајниче51850 Општина Челинац000 Општина Шамац000 Општина Шековићи929391 Општина Шипово38760 Република Српскаукупно 31.5012.376199 *Општине које чине Град Источно Сарајево

Види још Црква босанска Српска православна црква Срби у Босни и Херцеговини Громиле Некропола стећака Билећа Некропола Црквина (Фоча)

Референце

Литература

Спољашње везе Племенито-пројекат је Удружења студената историје "Др Милан Васић" Бања Лука.:Мраморје БиХ:Државна комисија ѕа сарадњу са УНЕСКО-м Др Горан Ж. Комар: Декларација о стећку Вечерње новости:Унеско штити наше стећке Др Горан Комар за „Моју Херцеговину“: „Крст је обиљежје Херцеговине“

* Категорија:Светска баштина у Босни и Херцеговини Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске Категорија:Национални симболи Републике Српске