Љиљана Јокић Каспар (Нови Сад, 1951 — Нови Сад, 2016) била је српска књижевница и драмски писац, колумнисткиња, ауторка многих телевизијских емисија културног, документарног и образовног програма РТВ-а.
Биографија Рођена је у Новом Саду 1951. године, где је дипломирала на Филозофском факултету, група Југословенска и општа књижевност. Од 1977. године, била је сарадник и новинар културне рубрике Глас омладине и Радио Новог Сада. Писала је телевизијску, филмску и позоришну критику. Од 1979. године, била је сарадник ТВ Нови Сад, као сценариста и аутор емисија културног, документарног и образовног програма, (портрети уметника, емисија о позоришту, и Културног магазина у периоду од 10 година) Била је један од аутора ТВ серије Рушилачки темељи итд. У периоду 1988-1991. године била је оперативни уредник и секретар часописа за културу и уметност ПОЉА у Новом Саду.
По потреби предавала је креативно писање (светска књижевност - проза 19 тог и 20 века) на Женским студијама М.М. Анштајн у Новом Саду. Од 2000. до 2004. године била је уредник емисије „У сазвежђу књига” културно-уметничког програма ТВ Нови Сад. У истом периоду од 2000. до 2002. године ТВ критичар дневних новина Дневник и од 2003. до маја 2008. стални колумниста дневних новина Грађански лист у Новом Саду.
Од 2002. до 2003. године боравила у Берлину као стипендиста -{Akademu der Kunste}- и од 2003. до 2005. године била дописник Радио Берлина -{Radio multikulti}-.
Од стране скупштине Српског књижевног друштва из Београда именована je 2003. и 2004. године и била директор Међународне књижевне колоније писаца која се одржава под покровитељством Српског ПЕН центра, Министарства културе Србије и Покрајинског министарства за културу Војводине. Од 2006. године била је аутор Theater verlag Hofmann Paul – театра у Берлину.
Била је члан ДКВ –Друштво књижевника Војводине од 1993. године, СКД- Српског књижевног друштва из Београда од оснивања 2001. године и члан Независног друштва новинара Војводине и НУНС-а.
Умрла је 10. јула 2016. године Новом Саду.
Збирке приповедака Ампула ноћног лептира – Матица српска 1981. Не пропусти никад трикове чаролије – Новопис (независни писци Новог Сада) Нови Сад, 1990 Лилипутанци путују у -{XXI}- век – Новопис Нови Сад, 1993
Романи Четири мале жене- Стубови културе, Београд 1996. Премијерно изведена 2006. године у зрењаниском позоришту Тоша Јовановић Ћелави пси – Народна књига – Алфа, Београд 1998. -{YU File}- – Дерета, Београд 2000.
Антологије Откључана врата, приредио Давид Албахари-Матица српска Нови Сад, 1987. Господар прича, приредио Александар Јерков-“Република” Загреб, 1984. Форма али не о љубави, приредио Добривоје Станојевић,-Пегаз Београд 1985. Нова (постмодерна) српска фантастика приредио Сава Дамјанов СИЦ Београд 1994. Новосадске приче, приредио Ненад Шапоња, Стилос Нови Сад 2000
Преводи Њена проза је објављена и преведена на мађарски, македонски, бугарски, руски, украјински, румунски, енглески, немачки, словачки, македонски и италијански језик.
На универзитету у Торину проф. -{Mario Enrietti}- предаје српскохрватску књижевност и на примеру романа Ћелави пси.
Драматизације Године 1991. драматизација прозе Данила Киша изведена у Суботичком позоришту у режији Н. Кокотовић. Драматизација Мансарде Данила Киша изведена за Радио Нови Сад.
Драме Болест Ивана Исаковича Волкова, Плес демона – 4 мале жене
Радио драме Ципеле које саме ходају, Црвени контрабас, Узрок живота,
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1951. Категорија:Умрли 2016. Категорија:Књижевници из Новог Сада Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски новинари Категорија:Српски критичари