Дидојски (цезки) језик (-{цезйас мец [cezyas mec]}- ) један је од језика који припада групи сјевероисточних кавкаских језика, а који припада дидојској подгрупи језика. Унутар дидојске подјеле језика, дидојски језик припада групи дидојско-хинухских језика. Говори се у Дагестану и то од старне свега приближно 12.500 припадника Дидојаца, дуж десне обале ријеке Анди-Коису.
Дидојски језик нема књижевну традицију и слабо је заступљен у писменој форми. аварски и руски језик користе се као књижевни језици на локалитетима на којима се налазе припадници ове језичке популације. Ова два језика се чак користе и у школама. Међутим, били су покушаји да се развије стабилно писмо језика Дидојаца, у сврху записивања традиција овог народа. У ту сврху су се често употребљабале скрипте заснована на аварској ћирилици. Важност аварског језика је била обично већа међу мушкарцима него женама, а међу млађим људима постоји тенденција да се више говори руски језик. У школама аварски језик се учи у првих пет година, а затим се убацује руски који се проучава у наставку школовања.
Вокабулар дидојског језика показује присуство многих утицаја других језика. Осим аварског, ту су и арапски и руски језик, углавном путем позајмљених ријечи које су у употреби, као и у случају руског који чак има утицај у граматици и стилу. Постоје и позајмице из турског језика.
Прво истраживање дидосјке граматике је урадио грузијски линвиста ДАвит Имаишвили 1963. године.
Дијалекти Дидојски дијалекти се могу подијелити на следећи начин:
Назив дијалекта Дидојски назив Асач Asaq Тсебари Ceboru Мокок Newo Кидеро Kidiro Шајтл Ešiƛʼ Шапих Šopix Сагада Soƛʼo
Хинухски и хваршански језик су се некад сматрали дијалектима овог језика, међутим данас се гледају као посебн језици у оквиру дисојске подгрупе сјевероисточнокаккаских језика.
Правопис Консонати (сугласници) На следећој табели ће бити приказани консонанти исписани на међународној фонетској абецеди (ИПА), као и латинична и ћирилична транскрипција.
Билабијални (двоуснени) Зубни Латерални, Алвеоларни сугласник Палатални сугласник Веларни консонант Увуларни консонант Фарингеални консонант Глотални консонант Задњонепчани p b pʼ п б пӀ t d tʼ т д тӀ k g kʼ к г кӀ qʼ къ Афрактивни консонант c cʼ ц цӀ ƛ ƛʼ лӀ кь č čʼ ч чӀ q хъ Фрактивни консонант s z с з ł лъ š ž ш ж x ɣ х гъ ħ ʕ хӀ гӀ h гь Назални m м n н Течни консонанти r р l л Полувокали w в y й
Вокали
Предњи вокал Централни вокал Задњи вокал Високи вокал i и u у Средњи вокал e е/э o о Ниски вокал () a (ā) а (а̄)
Остале чињенице: Једино дидосјки језик има дуги вокал (а̄). Свијетски вокал „е” се на ћириличком писму пише као „э”. Вокали ya, yo, yu на ћириличном писму се могу писати као я, ё, ю. Асакски дијалект, има проширени самогласнике који аутоматски су неутралисани са (а̄). Други дијалекти (нпр. Мокок) такође имају ниске предњи вокал ([ӕ]), који се обично транскрибирају као на латиничном, тако и на ћириличном писму, неки такође имају дугачак средњи заокружени самогласник ([о]), транскрибован као о.
Морфологија Именице Именице у дидојско језику су промјењива категорија у броју и падежу.
Бројеви Као и именице, бројеви могу бити у једниби у множини. Форма множине се добија тако што се додаје наставак (суфикс) „-bi”: besuro (риба) → besuro-bi (рибе). За остале ријечи суфикс за множину је „-za”.
Врсте и формирање бројева Апсолутивни Посредни 1 sis sida 2 qʼˤano qʼˤuna 3 łˤono łˤora 4 uyno uyra 5 łeno łera 6 iłno iłłira 7 ʕoƛno ʕoƛƛora 8 biƛno biƛƛira 9 očʼčʼino očʼčʼira 10 ocʼcʼino ocʼcʼira 11 ocʼcʼino sis / siyocʼi ocʼcʼira sida 12 ocʼcʼino qʼˤano / qʼˤayocʼi ocʼcʼira qʼˤuna 13 ocʼcʼino łˤono / łˤoyocʼi ocʼcʼira łˤora 14 ocʼcʼino uyno / uwocʼi ocʼcʼira uyra 15 ocʼcʼino łeno / łewocʼi ocʼcʼira łera16 ocʼcʼino iłno / iłocʼi ocʼcʼira iłłira 17 ocʼcʼino ʕoƛno / ʕoƛocʼi ocʼcʼira ʕoƛƛora 18 ocʼcʼino biƛno / biƛocʼi ocʼcʼira biƛƛira 19 ocʼcʼino očʼčʼino / ečʼocʼi ocʼcʼira očʼčʼira 20 quno qura 100 bišon bišonra 1,000 ʕazar ʕazarra
Врсте бројева су:
главни (један, два, три, ...) редни бројеви (први, други, трећи, ...) прилошки бројеви (једном,...)
Падежи Дидојски језик посједије 8 падежа, рапоређених на следећи начин (приказани са суфиксима за једнину и множину):
једнина множина Апсолутив -∅ -bi Ергатив -ā -z-ā Генитив1 -(e)s -za-s Генитив2 -(e)z -za-z Датив -(e)r -za-r Инструментал -(e)d -za-d Екјутив1 -ce -za-ce Екјутив2 -qʼāy -za-qʼāy
Од два генитивна, први се користи као атрибут апсолутивној главној именици, а друга на косу. То значи да се Генитиве 1 користи за фразе попут žekʼu-s is (човјеков бик), а генитив 2 се користи за žekʼu-z is-er (за човјековог бика).
Екјутив 1 се користи за упоређивање, као што је besuro-ce (као риба) и може се приписати другим случајевима.
Рајабов сугерише да постоје још 3 синтаксичка падежа, и то: посесивни 1 (-łay), посесивни 2 (-xu) и абесивни (-tay). Међутим, њихов статус је дискутабилан, јер изгледа да показују и феминистичке и деривативне тенденције.
Замјенице Личне замјенице Личне заменице постоје само за прву и другу особу, док се за трећу особу користе се наставци že за једнину и žedi за множину. Како појединачни лични заменици имају исту форму у апсолутивном и ергативном облику, реченица попут Di mi okʼsi је двосмислена, јер то може обоје значити "ударио сам те" и "Ударио си ме" због прилично слободног реда речи. Међутим, тај проблем се рјешава убацивањем генивива 1 у неке од облика ријечи (у једнини и множини). Примјер неких ријечи се налазе у табели испод.
врста I врста II-IV прво лице(једнина) апсолутив и ергатив di облигатив dā- генитив 1 dey друго лице (једнина) апсолутив и ергатив mi посредни debe-1dow-2 генитив 1 debi прво лице (множина) апсолутни eli ela посредни elu- ela- специјални генитив 13 eli специјални генитив 23 eliz друго лице (множина) апсолутни meži meža посредни mežu- meža- специјални генитив 13 meži специјални генитив 23 mežiz
Демонстративне (показне) замјенице За показне замјенице у дидојском језику се додају на одговарајућу именицу, на коју се додају одговарајући настваци (суфикси)- проксимактивни (ово - ови) и растојни (оно - они).
Једнина Множина Врста I Врста II-IV Врста I Врста II-IV Проксимативни Апсолутни -da -du -ziri Посредни -si -ła-, -ł1 -zi -za Растојни Апсолутни že žedi Посредни nesi neło, neł1 žedu žeda
Упитне замјенице Када су у питању упитне замјенице, разликују се оне које се односе на људе (ко?) и остале ријечи (шта?).
Људски облик Остали Апсолутивни šebi Посредни łā łina Ергатив łu łinā
Референце
Литература
(Tsez-Russian dictionary).
Категорија:Кавкаски језици Категорија:Нахско-дагестански језици Категорија:Дагестан Категорија:Језици Русије Категорија:Дидојски језици Категорија:Аглутинативни језици