Љубичаста гљивица () врста је јарко обојене гљиве која припада фамилији -{Hydnangiaceae}-, реду -{Agaricales}-. Распрострањена је у Европи, Азији и већем делу Северне Америке. Микоризна је гљива. Насељава листопадне шуме (букове, храстове), а може се пронаћи и у четинарским, као и мешовитим шумама. Одговара јој влажно земљиште. Често расте на маховини или на иглицама четинара. Расте у групи, на веома малом простору их може бити и по неколико десетина. Плодоноси од лета до краја јесени. Јестива и честа врста. Име рода коме припада -{Laccaria}- на персијском значи обојен и све гљиве овог рода су јарке боје.Rogers, R. & Solomon, P.W. (2011): The Fungal Pharmacy: The Complete Guide to Medicinal Mushrooms and Lichens of North America. Books Име врсте -{amethystina}- је добила по драгом камену аметисту, услед сличне обојености.Gligić V. (1959)Etimološki rečnik gljiva. Sarajevo: "Veselin Masleša"
Опис плодног тела Клобук је љубичасте боје, по сувом времену бледи. Док је млада конвексан је, затим постаје раван. У средини је често удубљен, руб подвијен, неправилан, заталасан. Пречник клобука је 2—6 центиметара. Дршка је идентичне обојености као и клобук, вијугава, танка и висока до 12 центиметара. У почетку је пуна, а затим шупља. Листићи су танки, размакнути, срасли уз дршку или се спуштају низ њу. Љубичасте боје. Могу попримити беличасту боју од спора. Месо је танко, светлије љубичасте боје, без израженог укуса и мириса. Не губи боју приликом кувања.
Микроскопија Споре су округле са бодљама, 9—11 x 7,5—9,5 µm. Отисак спора је беле боје.
Јестивоот Цела гљива је јестива, мада се обично користи као додатак јелу јер нема велику вредност. Често се користи као украс јелима јер кувањем не губи љубичасту боју. Треба бити на опрезу јер на загађеном земљишту акумулира арсен.
Хемијске реакције Са КОХ реагује тако да клобук поприма браонкасту боју.
Сличне врсте Због своје јарке обојености готово је немогуће побркати ову врсту са неком другом. Међутим, старији, бледи примерци се могу помешати са отровном гљивом -{Inocybe geophylla var. liliacina}-. Најлакше их је разликовати по томе што отровни двојник има прстен на дршци, док га љубичаста гљивица никада нема.
Галерија
Референце
Литература
Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009. Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006 Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010 Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997
Спољашње веѕе
http://bioras.petnica.rs/home.php http://www.indexfungorum.org/ http://www.plantea.com.hr/ljubicasta-gljivica/ http://www.naturefg.com/pages/fu-basidiomycota2.htm https://web.archive.org/web/20171230060313/http://www.wildfooduk.com/mushroom-guides/amethyst-deciever-mushroom/ http://www.indexfungorum.org/names/NamesRecord.asp?RecordID=303338
Категорија:Јестиве печурке