Палау (, пал. Belau), или званично Република Палау (, пал. Beluu er a Belau),. (PDF). palauembassy.com. Retrieved 1 June 2013. позната и као Белау, је држава која се налази у западном Пацифику близу Нове Гвинеје и Филипина у појасу Микронезије. Састоји се од 26 главних острва од којих су 8 насељена и од отприлике 300 мањих острваца укупне површине 1632 -{km}-² и има 20.000 становника. До 2006. године главни град је био Корор (11.000 становника), али је влада преместила своје надлежности у Нгерулмуд, насеље у административној области Мелекеок. Уједињене нације их 1947. године стављају под америчко туторство.
Након окончања мандата Старатељског савета Уједињених нација, Палау је постао независна држава 1994. године. Новију историју је обележило премештање главног града из Корора у Мелекеок (Нгерулмуд) 2006.
Земљу су првобитно населили мигранти из поморске југоисточне Азије пре отприлике 3.000 година. Палау је први нацртао на европској мапи чешки мисионар Пол Клајн на основу описа који је дала група палауанаца бродоломаца на филипинској обали на Самару. Острва Палау су постала део Шпанске Источне Индије 1885. Након пораза Шпаније у Шпанско-америчком рату 1898. године, острва су продата Немачкој 1899. под условима Немачко-шпанског уговора, где су им они управљали као део Немачке Нове Гвинеје. После Првог светског рата, острва су постала део мандата Јужних мора Лиге народа под јапанском владавином. Током Другог светског рата, сукоби, укључујући велику битку код Пелелиа, вођени су између америчких и јапанских трупа као део кампање на Маријанским и Палау острвима. Заједно са другим пацифичким острвима, Палау је 1947. године постао део повереничке територије Пацифичких острва којом су управљале Сједињене Државе. Пошто су на референдуму гласали против придруживања Савезним Државама Микронезије 1978. године, острва су добила потпуни суверенитет 1994. према Споразуму о слободном удруживању са Сједињеним Државама.
Географија Палау се састоји од око 340 острва (рачунајући острвца око 500), највеће се зове Бабелдаоб на ком је смештен главни град Нгерулмуд. Нгерулмуд је најмањи главни град на свету, са популацијом од око 400 људи. Палау је подељен на 16 мањих држава (администрација) од којих свака има своју заставу.
Положај Палау је најзападнија држава Океаније, смештена северозападно од Нове Гвинеје и југоисточно од Филипина. Обухвата низ ниских коралних острва (атоли) на југу и виших острва вулканског порекла на северу. Дуж источне стране архипелага пружа се корални гребен дуг више од 100 km.
Клима
Влажна тропска клима погодује расту бујне вегетације, највише прашума у долинама већих вулканских острва.
Историја Острва су насељена већ хиљаду година. Открили су их Португалци 1543. године, а до 1899. били су под Шпанијом, када их је она продала Немачкој. До Првог светског рата била су мандатно подручје Лиге народа, када су их Јапанци окупирали 1914. и у чијем поседу су остали до 1944. Од 1947. године су били у саставу Тихоокеанске протекцијске територије САД. Унутрашњу самоуправу стекла су 1981, а независност 1994. године.
Становништво Од свих острва, насељено је само шест, а уз Палауце (мешавина малајског и папуанског становништва), највише има Филипинаца - 15%. Према вероисповести подједнако су заступљени католици, протестанти и анимисти (традиционална веровања). Највише становништва живи на малом коралном острву Корору с истоименим главним градом.
Према попису из 2004. године у Палау живи 21.000 људи, од којих 69% у граду. Просечна густина насељености је 42 становника по квадратном километру.
Административна подела
thumb|300п|Општине Палауа
Палау је подељен на шеснаест држава: Држава Површина (km²) Број становника Густина становништва (ст./km²) Аимелик442816 Аираи592534 Ангаур8,0613016 Хатохобеи0,91011 Кајангел1,77645 Корор60,5211670193 Мелекеок2630012 Нгарард3445313 Нгарчелонг11,228125 Нгардмау341956 Нгаремленгуи683105 Нгатпанг332578 Нгчесар432877 Нгивал1722613 Пелелиу22,351023 Сонсорол3,14214
Ненасељена Камена острва су била део општина Корор, али данас службено нису део ни једне општине.
Привреда Становници се највише баве радом на плантажама и риболовом. Узгајају се кокосове палме, банане, ананас и маниок, а знатне приходе даје извоз фосфата, боксита и туризам. Званична валута у Палау је амерички долар, а просечан БДП по становнику износи 17.438 $.
Референце
Референце
Спољашње везе
Republic of Palau National Government Embassy of the Republic of Palau in Japan Chief of State and Cabinet Members Honorary Consulate of the Republic of Palau to the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland Honorary Consulate-General of Palau to Belgium Island Times Palau Wave Radio Pacific Note Palau . The World Factbook. Central Intelligence Agency. Palau from the University of Colorado at Boulder Libraries (USA) – Government Publications
Palau profile from the BBC News "Palau"—Encyclopædia Britannica entry
NOAA's National Weather Service – Palau The Interesting History of Prince Lee Boo, Brought to England from the Pelew Islands—From the Collections at the Library of Congress
* Категорија:Микронезија Категорија:Државе чланице Уједињених нација