Парк Бристол је некадашњи парк у Београду у општини Савски венац. Парк је уклоњен крајем 2025. године са циљем изградње подземне гараже. У будућности је планирано да на његовом месту буде постављен нови парк.

Локација

Парк се налазио у Карађорђевој улици, а био је окружен улицама Хаџи Николе Живковића и Железничком. Био је смештен између старе Београдске аутобуске станице и Аутобуске станице „Ласта”. Са источне стране простора на којем се парк налазио, преко Карађорђеве улице, налазе се Економски факултет Универзитета у Београду и други парк, Парк Лука Ћеловић. Северно од некадашњег парка налази се хотел „Бристол“, по којем је парк и добио име.

Парк кроз историју Пре него што је настао, земљиште на којем се налазио Парк Бристол припадало је Луки Ћеловићу, председнику управног одбора Београдске задруге и једном од најбогатијих и најутицајнијих Срба почетком 20. века. Ћеловић је успео да добије дозволу од градских власти да на простору каснијег парка направи башту у европском стилу и ту посади руже, дрвеће и украсне биљке, о којима се лично бринуо годинама. Тачна година оснивања парка није позната, али је он већ 1910. године био приказан на разгледницама, што га је чинило једним од најстаријих паркова у Београду. Парк је у потпуности развијен у периоду од 1910. до 1920. године. Пројектант парка није познат, али се зна да се парк првобитно звао Никољски, односно Парк Светог Николе. Временом је име промењено, па је назван Парк Бристол, по оближњем хотелу.

Првобитно се парк простирао од хотела „Бристол“, до Главне Железничке станице, укључујући и подручје које је некада користила стара Београдска аутобуска станица.

Када су Немци 1942. године изградили Савски мост, изградили су и приступну улицу која је поделила парк на два дела. Део парка који је остао у близини железничке станице био је срушен како би се направила нова аутобуска станица. Када је станица проширена 1984. године, последњи остаци тог дела парка су уништени. Од првобитног садног материјала до уклањања Парка Бристол био је сачуван само један платан, за који се претпостављало да је засађен у време настанка парка. До уклањања парка био је сачуван и део степеништа у близини Карађорђеве улице, који је такође потицао из времена када је парк уређивао Лука Ћеловић.

Иако је Лука Ћеловић изградио Парк Бристол, градска власт је 2004. године парк преко пута, који се до тада звао Парк код Економског факултета, назвала Парком Луке Ћеловића, иако овај добротвор, историјски гледано, није имао никакве везе са тим парком.

Карактеристике парка

Парк Бристол покривао је површину од 12.238 м2, а реновиран је 2004. године. Парк се издвајао као значајна зелена површина у Београду, не само због богате историје и чињенице да је представљао заоставштину једног од највећих доброчинитеља Београда, већ и због своје специфичне локације. Због близине некадашње Београдске аутобуске станице, парк је дуго представљао једну од првих зелених површина са којима су се сусретали путници који су аутобусом долазили у Београд.

Посебну вредност парка представљао је Крст са Малог пијаца, израђен од црвенкастог камена, споменик који датира из 1862. године. Овај споменик је београдски трговац Ћира Христић купио у Пешти и поставио испред некадашњег хотела „Босна”, у знак сећања на Карађорђеве устанике. Након изградње зграде Београдске задруге, Лука Ћеловић је споменик преместио у парк.Заједно са Возаревим крстом, Крст са Малог пијаца је један од најстаријих споменика у Београду. Од 1987. године представља непокретно културно добро као споменик културе.

Уклањање парка и планирана обнова

Град Београд је 2024. године представио урбанистички пројекат којим је на простору Парка Бристол предвиђена изградња двоетажне подземне јавне гараже, уз поновно уређење парка на њеној површини. Пројектом је предвиђена гаража са две подземне етаже и 450 паркинг-места, док је на њеној површини планирано уређење новог парковског простора.

Грађевинска дозвола за изградњу подземне гараже и реконструкцију парка издата је 3. септембра 2025. године, док је потврда о пријави радова издата 18. септембра. У оквиру припрема за радове, Крст са Малог пијаца је почетком октобра 2025. привремено измештен из парка ради рестаурације. Према најавама инвеститора, споменик би по завршетку изградње гараже и обнове парка требало да буде враћен на првобитну позицију.

Почетком новембра 2025. године посечена је готово сва постојећа вегетација у парку. У том тренутку су на простору парка била преостала три велика платана, која су према пројекту била предвиђена за очување. Током наредних месеци простор дотадашњег парка претворен је у градилиште ради изградње подземне гараже. У јануару 2026. године простор је био ограђен градилишном оградом, а парк у свом дотадашњем облику више није постојао.

Према урбанистичком пројекту, након изградње подземне гараже на овом простору предвиђено је поновно формирање парка.

Референце

Литература

Категорија:Паркови на Савском венцу Категорија:Знаменитости Београда