мини|300px|Реконструкција палате у Персепољу Персепољ, Персеполис или Персепољ ( [], [] — „Џамшидов престо”) био је церемонијални главни град Персијске монархије у доба иранске династије Ахеменида. Налази се 70 km североисточно од модерног града Шираза у покрајини Фарс у Ирану. Најранији остаци Персепоља датирају из 515. п. н. е., односно из доба владавине Дарија I Великог који је дао изградити град.Parse or Persepolis, IranChamber.com Комплекс Персепоља налази се на узвишеној тераси, а састоји се од неколико краљевских палата, ризнице и пратећих грађевина, те две големе церемонијалне дворане; „дворане од стотину стубова” и ападане, која је могла да прими 10.000 људи. Колосална ападана и двострука монументална степеништа украшена рељефима најпрепознатљивији су елементи персијске архитектуре из тог доба. Године 1979. Персепољ је уврштен на попис Светске баштине -а према I, III и IV категорији.

Етимологија

Старим Персијанцима град је био познат као -{Parsa}-, што значи „Град Персијанаца”. Назив Персепољ грчка је иначица (Πέρσης πόλις) староперсијског имена, а значи -{Perses polis}- односно „Персијски град”. Рушевине су биле познате Сасанидима под називом „-{st stwny}-” (сто стубова), а од 13. века „Чехел минар” (четрдесет стубова). Према модерном персијском језику, познат је као -{Parseh}- или -{Taht-e Džamšid}- („Џамшидов трон”), што вуче порекло од митолошког јунака Џамшида.

Историја 350px|десно|мини|Карта Персијске монархије са означеним Персепољом и Краљевским путем мини|200px|десно|Дарије I Велики, оснивач Персепоља

Први главни град Персијске монархије из династије Ахеменида био је Пасаргад. Око 512. п. н. е. владар Дарије Велики започео је изградњу масивног комплекса палата Персепољ, који су касније надограђивали његов син Ксеркс I, односно унук Артаксеркс I. Иако су административни центри Персијске монархије у то време били Суза, Вавилон и Екбатана, Персепољ је имао церемонијалну улогу главног града у коме се славила персијска Нова година. Будући да је саграђен у планинском крајолику, Персепољ није био превише угодан за стално пребивалиште, па је коришћен углавном у пролеће. Године 330. п. н. е. у време азијских освајања Александар Македонски осваја и пљачка град, након чега у Ксерксовој палати избија пожар који уништава већину комплекса, што повесничари углавном приписују освети Грка из македонске војске за персијско рушење Атине у доба грчко-персијских ратова. Од 316. п. н. е. Персепољ и даље има улогу главног града, у оквиру нових хеленистичких краљевстава насталих након Александрове смрти. Од доба династије Селеукида значај града опада, но у 3. веку оближњи град Истахр постаје средиштем Сасанидске монархије.

Градња

Након што је наставио Кирову градњу Пасаргада и уређење Сузе, Дарије Велики одлучио се за градњу новог главног града, што се често тумачи као покушај да се Персепољ везује уз његово име, исто као што се Пасаргад везивао уз име Кира Великог.

Нови град требало је да има политичку и церемонијалну важност, па су у околини града пронађени бројни записи који наводе легитимитет владавине Дарија Великог, који је дошао на власт збацивши узурпатора Смердиса који се представљао као брат Камбиза II. Монументална палата грађена је по узору на Кирову палачу у Пасаргаду, као и околни вртови комплекса. Вавилонски записи наводе како је Пасаргад био веома активно урбано и густо насељено средиште Персијске монархије, које је имало одличне трговачке односе са вавилонским градовима.. Повесничар Пјер Бријан тврди како је приликом градње Персепоља обустављена сва градња у Пасаргаду и Сузи, будући да су сва средства била мобилизована за градњу нове метрополе. Наводи и како је нови главни град требало да симболизује „поновно рођење Персијског царства”..

Дарије је за локацију комплекса изабрао узвишење долине на југозападној падини планине Кух-е Рахмат, која од тада постаје симболом ахеменидске династије. Дарије је подигао властиту палату (тачару), ападану, ризницу, те градске зидине, но тешко је утврдити када је поједина грађевина била завршена. Један од доказа који може да послужи за хронологију градње је запис из 509. п. н. е. који спомиње изградњу градских зидина.

Градњу појединих објеката завршили су његови наследници. Примерице, његов син Ксеркс I додао је на север комплекса Врата свих народа, властиту палачу хадиш, а можда чак и трипилон. Ксерксов син Артаксеркс I 460. п. н. е. додаје и гарнизон, властиту палачу, те завршава „дворану од стотину стубова”. Неки објекти остали су незавршени, попут процесијског пута и „незавршених врата” на северу комплекса, а приписују се углавном Артаксерксу III.Werner F. Dutz & Sylvia A. Matheson, Касније су у стене североисточне планине урезане две краљевске гробнице, те једна незавршена која се приписује Дарију III.

За разлику од многих других монументалних грађевина античког доба попут Партенона у Грчкој или Колосеума у Римском царству, Персепољ нису градили робови већ (вероватно дариком) плаћени радници из свих земаља империја; Вавилоније, Карије, Јоније, Асирије, Египта, итд.Georges Cameron, „Плочице из ризнице у Персепољу” (Persepolis Treasury Tablets), Издања Оријенталног института, Чикаго (1948)

Раздобља градње деле се на пет периода:Marco Prins & Jona Lendering, Persepolis, Livius.org (приступљено 11. 5. 2009.) 1. Даријев период (518. – 490. п. н. е.): Тераса комплекса Ападана (дворана за пријем) Ризница Градске зидине 2. Даријев и Ксерксов период (490. – 486. п. н. е.): Тачара (Даријева палата) Монументално (источно) степениште Врата свих народа Северно степениште 3. Ксерксов период (486. – 465. п. н. е.): Хадиш (Ксерксова палата) „Харем” Трипилон „палата Д” 4. Период Артаксеркса I (465. – 424. п. н. е.): „Дворана од стотину стубова” Артаксерксова палата Гарнизон 5. Период Артаксеркса II, Артаксеркса III и Дарија III (424. – 330. п. н. е.): Гроб Артаксеркса II палата Артаксеркса III „Дворана од 32 стуба” Гроб Артаксеркса III Процесијски пут Недовршена врата Недовршена гробница

Уништење мини|десно|Александар Македонски, који је уништио Персепољ

Географски заштићен у средишту Персијске монархије, Персепољ као комплекс није имао солидну одбрану. Осим тога, у подножје планине Кух-е Рамат представља слабу тачку јер на истоку постоји благи пад који не погодује одбрани, па је та страна била заштићена бедемима и кулама.Werner F. Dutz & Sylvia A. Matheson,

Уништење Персепоља 330. п. н. е.Werner F. Dutz & Sylvia A. Matheson, углавном се приписује Александру Македонском, што у својим делима спомињу антички повесничари Плутарх, Диодор са Сицилије и Квинт Курције Руф. Неки археолошки налази поткрепљују њихове наводе, но њихова верзија уништења града се понекад оспорава од стране неких модерних повесничара.

Разлози уништења Персепоља су и даље предмет историјске расправе. Антички повесничари тврде како је Александар спалио Персепољ за време пијанства, наводно је на наговор једне грчке хетере (проститутке) бацио бакљу у Ксерксову палачу (хадиш), како би удовољио својим грчким савезницима освету за Ксерксово спаљивање Атине у доба грчко-персијских ратова. Овој причи иду у прилог археолошки докази према којима су Ксерксова палата и оближњи трипилон више оштећени од остатка комплекса.Werner F. Dutz & Sylvia A. Matheson,

Модерни повесничари спаљивање Персепоља приписују Александровој жељи да на симболичан начин покаже крај персијске доминације регијом.I. Alexandre et Aristote ; destruction de Thèbes (333), Mediterranee-Antique.info Древни списи из доба хеленистичког доба наводе како се Александар Македонски касније јако кајао због уништења Персепоља, које је сматрао лошим политичким примером..

Остава

Персепољ су после хеленистичког доба Селеукидске династије наставиле да користе иранске династије попут Парта и Сасанида, које су га сматрале симболом персијске културе и моћи. Према персијским записима из доба Сасанидске монархије, краљ Хормизд I је у Персепољу приређивао свечане гозбе, што упућује како је комплекс коришћен вековима након македонских освајања. Такође, архитектура Персепоља је снажно утицала на сасанидску архитектуру што је видљиво на палачи у Фирузабаду. Дворана за аудијенције, отворена са предње стране, постала је касније уобичајеном у исламској архитектури. Комплекс је после тешко страдао и у навалама Арапа у 7. веку, односно Монгола почетком 13. века након чега бива потпуно напуштен.

Прве посете рушевинама мини|200px|десно|Јужна перспектива Персепоља, Жан Шарден (1711.) мини|200px|десно|Скица рељефа, Ежен Фланден (1840.) мини|200px|десно|Птичја перспектива, реконструкција према Шарл Шипјеу (1884.)

Рушевине су биле познате Сасанидима под називом „-{st stwny}-” (сто стубова), а од 13. века „Чехел минар” (четрдесет стубова). Садашњи назив „-{Taht-e Džamšid}-” (Џамшидов трон) вуче порекло од митолошког јунака Џамшида. Локалитет је постао одредиштем многих посета са запада између 13. и 18. века. Примери су:Bibliothèque en ligne: Comment peut-on être Persan? (Didier Trock, 1998, Clio.fr) Године 1318. млетачки мисионар Одорико из Порденонеа на путу према Кини посећује Чехел минар, без ступања на рушевине. Ово се сматра првим европским посетом Персепољу. Век и по касније још један млетачки путник (Ђосафат Барбаро) посећује остатке Персепоља. Португалски мисионар Антонио де Гоувеа посећује рушевине 1602. године, а у својим записима спомиње клинасто писмо и „животиње с људским главама”. Шпански велепосланик Дон Гарсија де Силва и Фигероа код персијског шаха Абаса I описује рушевине у писму из 1619. године, те на темељу грчких текстова објашњава јасну везу између Персепоља и Чехел Минара. Између 1615. и 1626. Римљанин Пјетро Дела Вале посећује многе источне земље и преписује клинасто писмо које ће касније бити дешифровано. Енглези Англе Додмор Котон и Сер Томас Херберт од 1628. до 1629. путују истоком с циљем дешифрирања древних писама. Између 1664. и 1667. Французи Жан Тевено и Жан Шарден посећују Персепољ. Тевено у свом „-{Voyage au Levant}-” (Путовање Левантом) погрешно закључује како су рушевине премале да би служиле као палата персијских краљева, но Шарден јасно идентификује објекте на комплексу. Године 1694. Италијан Ђовани Франческо Ђемели-Карери мери и бележи све димензије рушевина, те проучава древне натписе. Низоземац Корнелис де Брејн 1704. посећује и истражује рушевине Персепоља; године 1711. објављује књигу -{Reizen over Moskovie, door Persie en Indie}-, а 1718. године -{Voyages de Corneille le Brun par la Moscovie, en Perse, et aux Indes Occidentales}-.

Археолошке експедиције

У 19. и 20. веку расте број научних експедиција у Персепољ:Werner F. Dutz & Sylvia A. Matheson, Средином 1820-их британски велепосланик Џон Макдоналд Кинеир делимично ископава палачу Артаксеркса I односно прву сфингу. Године 1840. и 1841. сликар Ежен Фланден и архитекта Паскал Кост, придружени велепосланству Француске, неколико пута посећују рушевине у Персији, укључујући Персепољ. Прва истраживања проведена су 1878. године када је Мотамед-Од Довлех Фархад Мирза, гувернер покрајине Фарс, откопавао „дворану од стотину стубова”. Убрзо након тога, Французи Шарл Шипје и Жорж Перо проводе велико истраживање локације. Кроз темељит студиј архитектуре откопаних рушевина и отпада, Шипје почиње да прави прве познате реконструкције палата и споменика из ахеменидског доба. Немачки учењак Франц Штолце истражује археолошке локалитете у покрајини Фарс и објављује резултате 1882. године. Двоје француских археолога, Жан и Марсел Дјелафоа, проводе две археолошке мисије у Персији (1881.-1882. и 1884.-1886.). Они су први посетиоци локације који су у Европу донели фотографије Персепоља, те много археолошких предмета. Од 1931. до 1939. ископавања су провели Немци Ернст Херцфелд и Ерих Фридрих Шмит, послани од стране Оријенталног института у Чикагу. Током 1940-их, Француз Андре Годар и Иранац А. Сами настављају ископавања под овлаштењем „Иранског археолошког завода” (MRS).