200px|мини|Орден народног хероја Списак народних хероја одликованих после рата даје преглед свих проглашених и одликованих народних хероја Југославије, од маја 1945. до 1950, као и од 1955. до 1991. године.

Орден народног хероја био је највише одликовање за храброст Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и додељиван је углавном за херојске заслуге у току Народноослободилачког рата. Установљен је 15. августа 1943. указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ, а пре тога постојало је звање народног хероја, које је установљено децембра 1941. године. Од 1942. до 1990. орден је додељен укупно 1.394 пута од чега је одликовано укупно 1.323 бораца и руководилаца Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) и 22 страних држављана.

Одлуке о проглашењу народних хероја после рата најпре је доносио Президијум Народне скупштине ФНРЈ, потом од јануара 1953. до маја 1980.председник Републике, а након његове смрти Председништво СФРЈ. У периоду од 1951. до 1953. извршено је масовно проглашење народних хероја и тада је за народног хероја проглашена укупно 1.091 особа. Пре овог масовног одликовања, у периоду од маја 1945. до 1950. одликоване су укупно 124 особе — 116 припадника НОВ и ПОЈ и 8 страних држављана. Тада се укупан број народних хероја попео на 230 лица. Након масовног одликовања, у периоду од 1955. до 1991. одликовано је још укупно 20 особа — 16 југословенских и 4 страна држављанина.

Велика већина народних хероја одликованих у после ратном периоду, до 1951, одликована је постхумно. Број живих народних хероја се до краја 1945. са 23 попео на 32 особе — 20 припадника НОВ и ПОЈ и 12 припадника Црвене армије. Народни хероји одликовани за живота у периоду од маја до краја 1945. били су — Александар Ранковић, Јово Радовановић Јоваш, Димитрије Лазаров Раша и Пеко Дапчевић, као и шесторо припаднике Црвене армије — Фјодор Толбухин, Иван Булкин, Павел Дмитријенко, Иван Константинов, Александар Манагадзе и Васиљ Улиско. До краја 1950. овај број се попео на 38 народних хероја, а одликовани за живота у периоду од 1945. до 1950. били су — Петар Боројевић, Радивоје Јовановић Брадоња и Јово Капичић, као и страни држављани — Михал Жимјерски, Лудвик Свобода и Енвер Хоџа. Већину народних хероја и даље су чинили мушкарци — 221 народни херој, док се број жена повећао на свега 9 хероја. У периоду од 1945. до 1950. за народне хероје је проглашено свега седам жена — Радојка Лакић, Драгица Правица, Мајда Шилц, Ђука Динић, Љубица Поповић, Анка Буторац и Милица Павловић Дара.

У периоду од 1955. до 1991, већина народних хероја одликована је постхумно, изузев Владимира Роловића, који је одликован након рањавања од стране усташких терориста, али је убрзо након тога преминуо и тројице страних држављана. Последњи народних херој из периода Народноослободилачког рата била је Милка Боснић, која је одликована 17. маја 1974, а последњи народни херој мајор ЈНА Милан Тепић, одликован неколико месеци након погибије 19. новембра 1991. године.

Орден народног хероја је у периоду након завршетка Народноослободилачког рата додељиван и колетивним титуларима — организацијама, ратним јединицама и градовима. Први колективни носилац Ордена народног хероја био је Савез комунистичке омладине Југославије, одликован 14. октобра 1948. године. Након тога приликом прославе петнаестогодишњице битке на Сутјесци, 3. јула 1958. Орденом је одликовано 17 ратних јединица, а 7. маја 1970. одликован је и град Љубљана. До 1971. број организација одликованих Орденом народног хероја попео се на четири, док се до 1974. број одликованих градова попео на осам — из сваке републике и покрајине по један. Број одликованих ратних јединица и установа НОВ и ПОЈ се до краја 1979. попео на 33, а последња војна јединица одликована Орденом народног хероја био је Раднички батаљон Ужичког НОП одреда, који је одликован 19. септембра 1979. године.

Такође, у послератном периоду, код доделе Ордена народног хероја направљен је један преседан јер је одликовање додељивано више пута истој особи — Јосипу Брозу Титу. Први пут је био одликован, у току рата, 19. новембра 1944. године. Повод за доделу другог Ордена народног хероја, 15. маја 1972. био је његов осамдесети рођендан, док је повод за доделу трећег Ордена народног хероја, 16. маја 1977. био његов 85. рођендан и четрдесета годишњица његовог доласка на чело КПЈ.

Одликовани 1945. године Списак народних хероја одликованих у периоду од јануара до 9. маја 1945. године можете видети овде.

Народни хероји Југославије проглашени и одликовани у периоду од 17. маја до децембра 1945. године датум проглашењадоносилац одлуке о проглашењу и број указа рб народни херој функција (у тренутку одликовања, односно смрти) у тренутку одликовања реф 17. мај 1945. Председништво АВНО Југославије, Указ 205/45 1 Милан Распоповић заменик командира чете у Првој пролетерској ударној бригади мртав — погинуо 20. новембра 1942. 31. мај 1945. Председништво АВНОЈ-а, на предлог маршала Јосипа Броза Тита 2 Фјодор Толбухин маршал Совјетског Савеза; командант Трећег украјинског фронта; Херој СССР жив 8. јун 1945. Председништво АВНО Југославије, Указ 221/45 3 Радојка Лакић сарајевска илегалка мртва — стрељана 28. септембра 1941. 4 Драгица Правица члан Обласног комитета КПЈ за Херцеговину мртва — стрељана 27. јуна 1942. 19. јун 1945. Председништво АВНО Југославије, Указ 234/45 5 Никола Демоња мајор НОВЈ; командант Дванаесте славонске дивизије мртав — погинуо 6. септембра 1944. 6 Никола Миљановић Караула мајор НОВЈ; командант Осамнесте славонске ударне бригаде мртав — погинуо 1. јула 1944. 7 Иван Сењуг Ујак мајор НОВЈ; командант Дванаесте славонске ударне бригаде мртав — умро августа 1944. 8 Мајда Шилц борац Другог батљона Друге словеначке ударне бригаде мртва — погинула 14. јула 1944. 21. јун 1945. Председништво АВНОЈ-а, на предлог маршала Јосипа Броза Тита, Указ 239/45 9 Иван Булкин обер-лајтант Ратног ваздухопловства Црвене армије; навигатор авина жив 10 Павел Дмитријенко обер-лајтант Ратног ваздухопловства Црвене армије; навигатор авиона жив 11 Иван Константинов гардијски капетан Ратног ваздухопловства Црвене армије; пилот средњег бомбардера жив 12 Александар Манагадзе старији лајтант Ратног ваздухопловства Црвене армије; пилот средњег бомбардера жив 13 Васиљ Улиско гардијски мајор Ратног ваздухопловства Црвене армије; навигатор авиона жив 6. јул 1945. Председништво АВНО Југославије Указ 257/45 14 Милосав Влајић заменик команданта Самосталног батаљона Шумадијског одреда мртав — погинуо 25. јуна 1943. Указ 258/45 15 Иван Милутиновић генерал-лајтант НОВЈ; члан Централног комитета КПЈ и Врховног штаба НОВ и ПОЈ мртав — погинуо 23. октобра 1944. Указ 261/45 16 Александар Ранковић генерал-лајтант НОВЈ; члан Централног комитета КПЈ и Врховног штаба НОВ и ПОЈ жив Указ 262/45 17 Ђурђелина Ђука Динић члан Месног комитета КПЈ за Београд мртва — стрељана 25. маја 1943. 18 Жикица Јовановић Шпанац члан штаба Групе партизанских одреда западне Србије мртав — погинуо 13. марта 1942. 19 Бора Марковић политички комесар Посавског партизанског одреда мртав — погинуо 29. новембра 1941. 20 Мика Митровић Јарац командант Ударне чете Мачванског партизанског одреда мртав — погинуо октобра 1941. 21 Мирко Томић члан ПК КПЈ за Србију и Главног штаба НОВ и ПО Србије мртав — умро јануара 1943. 11. јул 1945. Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије Указ 264/45 22 Фрањо Огулинац Сељо командант Друге оперативне зоне Хрватске мртав — погинуо 9. октобра 1942. Указ 270/45 23 Данило Бојовић члан Окружног комитета КПЈ за Никшић мртав — погинуо 3. марта 1943. 24 Никола Ђурковић секретар Месног комитета КПЈ за Херцег Нови мртав — погинуо 21. јануара 1943. 25 Василије Ђуровић Вако потпуковник НОВЈ; командант Четврте пролетерске бригаде мртав — погинуо 9. јуна 1943. 26 Милан Куч члан Окружног комитета КПЈ за Беране мртав — погинуо 15. фебруара 1943. 27 Станислав Мартиновић члан Санитетског одсека Врховног штаба НОВ и ПОЈ мртав — убијен 16. јуна 1943. 28 Бајо Секулић командант Партизанског одреда „Радомир Митровић“ мртав — погинуо 20. марта 1942. 29 Будо Томовић председник Црногорске народне омладине мртав — погинуо 20. марта 1942. 26. јул 1945. Председништво АВНО Југославије Указ 279/45 30 Дукица Граховац командант Штаба јужног сектора Невесиња мртав — умро 2. маја 1942. 31 Новица Домазет заменик команданта Четвртог батаљона Десете херцеговачке ударне бригаде мртав — погинуо 14. марта 1943. 32 Хасан Захировић Лаца командир чете у Мостарском батаљону Десете херцеговачке ударне бригаде. мртав — погинуо 8. априла 1943. 33 Владо Томановић заменик команданта Десете херцеговачке ударне бригаде мртав — погинуо 2. јуна 1943. 34 Радован Шакотић капетан ЈА; командант Четрнаесте херцеговачке ударне бригаде мртав — погинуо 5. маја 1945. Указ 280/45 35 Махмут Бушатлија организатор устанка у источној Босни мртав — погинуо октобра 1941. 36 Жарко Вуковић Пуцар капетан НОВЈ; заменик команданта Деветнаесте бирчанске бригаде мртав — погинуо 22. октобра 1944. 37 Петар Мећава потпуковник НОВЈ; командант Десете крајишке дивизије мртав — погинуо 20. октобра 1944. 38 Васо Мискин Црни секретар Месног комитета КПЈ за Сарајево мртав — умро 8. јула 1945. 39 Данко Митров командант Четвртог крајишког партизанског одреда мртав — погинуо јуна 1942. 40 Јово Радовановић Јоваш капетан ЈА; команданта батаљона у Седамнаестој мајевичкој бригади жив 41 Петар Шкондрић командант Јелашиновачког партизанског одреда мртав — погинуо 1. октобра 1941. Указ 281/45 42 Јосип Краш члан ЦК КПХ и ЦК КПЈ, организатор устанка на Кордуну мртав — убијен 18. новембра 1941. 43 Иван Маринковић Славко члан Бироа Централног комитета Комунистичке партије Хрватске мртав — стрељан 21. априла 1943. 44 Стјепан Секулић члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску и потпредседник Уједињеног савета антифашистичке омладине Југославије мртав — погинуо 13. марта 1944. Указ 282/45 45 Божидар Аџија публицист и члан Комунистичке партије Југославије мртав — стрељан 9. јула 1941. 46 Марко Орешковић члан ЦК КПХ и ЦК КПЈ, организатор устанка у Лици мртав — убијен 20. октобра 1944. 47 Огњен Прица члан Агитпропа Централног комитета КП Хрватске мртав — стрељан 9. јула 1941. 29. јул 1945. Председништво АВНО Југославије Указ 289/45 48 Димитрије Лазаров Раша капетан ЈА; командант бригаде у Дванаестом војвођанском корпусу жив Указ 290/45 49 Мирче Ацев секретар привременог Покрајинског комитета КПЈ за Македонију мртав — убијен 4. јануара 1943. 50 Цветан Димов члан Покрајинског комитета КПЈ за Македонију мртав — убијен 7. јула 1942. 51 Стеван Наумов Стив члан привременог Покрајинског комитета КПЈ за Македонију мртав — убио се 12. септембра 1942. 52 Јордан Николов Орце партијски активист из Македоније мртав — погинуо 4. јануара 1942. 53 Страхил Пинџур члан ПК КПЈ за Македонију и Главног штаба НОВ и ПО Македоније мртав — убијен 4. јануара 1943. 54 Христијан Тодоровски Карпош командант Првог партизанског батаљона „Орце Николов“ мртав — погинуо 7. фебруара 1944. 55 Кузман Јосифовски Питу члан Централног комитета КП Македоније и члан Главног штаба НОВ и ПО Македоније мртав — погинуо 25. фебруара 1944. 22. август 1945. Председништво АВНО Југославије, Указ 297/45 56 Живан Маричић командант батаљона Прве пролетерске ударне бригаде мртав — погинуо 11. јуна 1943. 16. септембар 1945. Председништво привремене Народне скупштине ДФЈ, Указ 310/45 57 Станко Опсеница командант батаљона у Другој личкој пролетерској ударној бригади мртав — погинуо 15. јануара 1943. 22. октобар 1945. Председништво привремене Народне скупштине ДФЈ, Указ 329/45 58 Пеко Дапчевић генерал-потпуковник ЈА; командант Прве армије ЈА жив у преиоду од 17. маја до краја децембра 1945. године проглашено је и одликовано 59 народних хероја

1946—1948. година