Савез независних социјалдемократа (СНСД) је политичка странка из Републике Српске. Основана 1996. године, владајућа је странка у Републици Српској, а предсједник странке од оснивања је Милорад Додик. Потпредсједница странке Жељка Цвијановић је актуелни члан Предсједништва Босне и Херцеговине, док члан странке Синиша Каран обавља функцију актуелног предсједника Републике Српске. Члан СНСД-а Саво Минић актуелни је предсједник Владе Републике Српске.
У оквиру СНСД-а дјелује организација Младих социјалдемократа (МСД), као и Актив жена социјалдемократкиња.
Предсједници +Бр.ПредседникРођен-УмроПочетак функцијеКрај функције1.Милорад Додиклево|безоквира|130x130п1959–10. март 1996.тренутно
Платформа Према Статуту странке, СНСД је основан и постоји као странка слободе, мира и демократије. СНСД сарађује са другим политичким странкама које имају иста или слична политичка опредјељења утемељена на демократским начелима и стандардима.Статут 2019.
Савез независних социјалдемократа се у свом дјеловању залаже за остварење сљедећих програмских циљева: очување територијалног интегритета Републике Српске и очување, поштовање и досљедно примјењивање Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини којим се гарантује уставно‐правни положај Републике Српске изградња и јачање демократских институција, државе благостања и социјалне правде путем парламентарне демократије и владавине права остваривање права и слобода грађана предвиђених Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, без дискриминације по било ком основу очување и унапређење специјалних и паралелних веза између Републике Српске и Републике Србије унапређење веза Републике Српске са дијаспором опредјељеност за приступање и чланство у Европској унији уз уважавање уставних надлежности Републике Српске и поштовање усаглашених принципа координације процеса европских интеграција изградња стабилне, демократске и просперитетне државе развијање и подстицање стваралаштва, афирмација права и слобода појединаца и друштвених група развој тржишне привреде и заштита својине, праведног и солидарног друштва остваривање свих облика грађанских слобода смањење друштвене неједнакости и стварање система једнаких могућности развој пријатељских односа међу народима складан и убрзан друштвени развој
Историјат 1990. — 1996. Први вишестраначки избори у Босни и Херцеговини одржани су 18. новембра 1990. године. Као члан антиратног, ненационалистичког и мултиетничког Савеза реформских снага Југославије, Милорад Додик постаје посланик у Скупштини тадашње Босне и Херцеговине која је била у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Савез реформских снага Југославије је по својој суштини био и једини тадашњи организовани покушај демократске транзиције Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у модерну европску и демократску државу свих народа и република које су је конституисале.Историја странке
Након што су Хрвати и Муслимани у Скупштини Босне и Херцеговине донијели Декларацију о независности, прегласавајући српске посланике, већина српских посланика, укључујући и Милорада Додика, 24. октобра 1991. године напушта Скупштину Босне и Херцеговине и формира Скупштину српског народа у Босни и Херцеговини (касније: Народна скупштина Републике Српске). Ова скупштина деветог јануара 1992. године проглашава Републику српског народа у Босни и Херцеговини (касније: Република Српска).
Због неслагања са програмом и начином рада Српске демократске странке, Милорад Додик 1993. године, формира Клуб независних посланика у Народној скупштини Републике Српске и тако постаје прва опозиција тадашњој актуелној власти коју је чинила Српска демократска странка и њен предсједник Радован Караџић. Клуб је дјеловао цијело ратно вријеме до потписивања Дејтонског мировног споразума и престанка рата у Босни и Херцеговини.
Оснивање Странке независних социјалдемократа и прве године дјеловања Одмах након завршетка рата у Босни и Херцеговини, 1996. године креће се у формирање политичке партије из Независног посланичког клуба. Оснивачки сабор Странке независних социјалдемократа, на коме су изабрани органи странке одржан је 10. марта 1996. године. За првог предсједника странке изабран је Милорад Додик, а за генералног секретара Ненад Баштинац. До првих општих избора 1996. године странка је формирала десетак општинских одбора у Републици Српској. На тим изборима, које ће и у будућим годинама да обиљежи потпуна медијска контрола владајуће Српске демократске странке у Републици Српској, Странка независних социјалдемократа постаје парламентарна партија и у Народној скупштини Републике Српске, и у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине.
мини|десно|150п|Лого Странке независних социјалдемократа из 1996. године
До сљедећих, локалних избора 1997. године формирано је двадесетак општинских одбора, а на изборе је изашла самостално у 24 општине Републике Српске, углавном у Крајини и Посавини. И поред наведених околности, које су ометале слободан рад партије, Странка независних социјалдемократа побјеђује у Лакташима и Српцу, где успијева да формира коалициону Владу са ненационалистичким странкама из Републике Српске, а у десетак других општина има своје представнике у локалној скупштини.
Године 1997. долази до расцијепа у Српској демократској странци, у којем Биљана Плавшић, предсједница Републике Српске напушта ту странку и оштро је сумњичи за криминал. Биљана Плавшић у својим настојањима да „отвори” Републику Српску, и ослободи је утицаја „паљанског руководства Српске демократске странке” има подршку запада, али и Странке независних социјалдемократа. Долази до распуштања Народне скупштине Републике Српске од стране предсједнице Републике Српске и расписивања ванредних парламентарних избора који су одржани упоредо са локалним изборима. Странка независних социјалдемократа добија дупло већу подршку у односу на протекле изборе само годину дана раније.
Прва влада Милорада Додика 1998. — 2001. Након формирања новог сазива Народне скупштине Републике Српске, Биљана Плавшић, за мандатара предсједника владе Републике Српске именује Милорада Додика. Нова коалициона влада, на челу са Милорадом Додиком изабрана је 18. јануара 1998. године на засједању Народне скупштине Републике Српске у Бијељини. Предсједник Владе постаје личност из странке која је у том тренутку имала само 2 посланика у Народној скупштини Републике Српске. Нова влада уважавала је велику подршку међународне заједнице, али ју је дочекала „де факто” подијељена Република Српска, на западни и источни дио (подијељеној полицији, разбијеном телевизијском систему...). Након вишегодишње изолације, захваљујући иностраној подршци, Република Српска са новом владом, по први пут добија значајније донације, кредите, склапа аранжмане и креће у обнову путева, електроенергетских система, мостова...
Од 1998. године Странка независних социјалдемократа политички дјелује у оквиру коалиције „Слога” са новооснованим Српским народним савезом Биљане Плавшић и Социјалистичком партијом, чији лидер је у то вријеме био Живко Радишић. Исте године, 1998. одржавају се још једни парламентарни избори. На изборима за Народну скупштину Републике Српске, Странка независних социјалдемократа осваја 6 посланичких мандата, а побједу односи националистичка коалиција „Српска демократска странка-Српска радикална странка Републике Српске”, чији је кандидат Никола Поплашен побиједио и у трци за предсједника Републике Српске.
Након што је 31. децембра 1998. прихватио понуду председника Републике Српске Николе Поплашена да буде мандатар за предсједника Влада Републике Српске, из странке је искључен Брано Миљуш, који је формирао Странку независних социјалдемократа Републике Српске, партију која је убрзо угашена.
мини|десно|150п|Лого Странке независних социјалдемократа из 2000. године
Године 1999. дефинише тешка политичка ситуација у региону (НАТО бомбардовање СРЈ) и унутрашња политичка ситуација, блокада рада Владе од стране Народне скупштине Републике Српске, изгласавања неповјерења Влади и смјена Николе Поплашена са мјеста предсједника Републике Српске од стране Високог представника Карлоса Вестендорпа. Уз значајну подршку међународних институција, Влада на челу са Милорадом Додиком још увијек је одолијевала притиску из Народне скупштине Републике Српске.
Децембра 1999. године у Странку независних социјалдемократа се утопила Социјално-либерална странка Републике Српске. У истој години воде се и преговори са Демократском странком Републике Српске о уједињењу, али убиство њиховог лидера Љубише Савића Маузера то прекида.
Формирање Савеза независних социјалдемократа и опозиционо дјеловање 2001. — 2006. У марту и априлу 2000. године долази до раскола у Социјалистичкој партији, партнеру Странке независних социјалдемократа у Коалицији Слога. Вођство Социјалистичке партије одлучује да напусти Коалицију и пређе у отворено пактирање са Српском демократском странком, због чега пет посланика у Народној скупштини Републике Српске, многи одборници, активисти, чланови и читави одбори, напуштају Социјалистичку партију и формирају нову странку: Демократску социјалистичку партију (ДСП). За предсједника ДСП−а изабран је Небојша Радмановић. Демократска социјалистичка партија се опредјељује за останак у чврстој вези са Странком независних социјалдемократа и владом Милорада Додика, а на изборима у новембру 2000. године Странка независних социјалдемократа и Демократска социјалистичка партија наступају заједно са кандидатима за предсједника Републике Српске и Народну скупштину Републике Српске. За свега шест мјесеци Демократска социјалистичка партија развија мрежу од 43 одбора широм Републике Српске и осваја 4 мјеста у Народној скупштини Републике Српске. Након избора, Странка независних социјалдемократа и Демократска социјалистичка партија, заједно дјелују као опозиција новој Влади Републике Српске коју формирају Српска демократска странка, Партија демократског прогреса и Социјалистичка партија.
На општим и локалним изборима 2000. године странка се позиционирала у цијелој Републици Српској, истовремено, Странка независних социјалдемократа је у Федерацији Босне и Херцеговине, на локалним изборима учествовала у двадесет општина и освојила деветнаест одборничких мјеста. Став странке у том периоду је да „не учествује у власти са ратним ултранационалним, ретроградним и изолационистичким политичким фактором и прихвата опозициону улогу у Народној скупштини”.
Након локалних избора 2000. у Странку независних социјалдемократа се утапа и Демократска странка за Бањалуку и Крајину Николе Шпирића.
Децембра 2001, Странка независних социјалдемократа и Демократска социјалистичка партија, одвојени дио Социјалистичке партије потписују Платформу о удруживању, којом почиње процес уједињавања ових двију странака на свим нивоима у нову странку — Савез независних социјалдемократа (СНСД).
Након више мјесеци рада на терену и уједињавања нижих организационих облика Странке независних социјалдемократа и Демократске социјалистичке партије, 1. маја 2002. године, одржава се оснивачки Сабор уједињења у Бањалуци, на којем Странка независних социјалдемократа и Демократска социјалистичка партија оснивају Савез независних социјалдемократа (СНСД), као јединствену и снажну партију социјалдемократске оријентације, најјачу опозициону странку у Републици Српској. За предсједника Сaвеза независних социјалдемократа, Сабор бира Милорада Додика, а за предсједника Извршног одбора Савеза независних социјалдемократа, Небојшу Радмановића.
мини|десно|150п|Лого Савеза независних социјалдемократа
У мају 2002. године Савезу независних социјалдемократа се присајединила и Нова радничка странка Винка Ђурагића.
Након низа година сарадње са Социјалистичком интернационалом и апликације за пријем Савез независних социјалдемократа, добија и званичну ферификацију придруженог чланства у Интернационали, као прва странка из Републике Српске којој је то пошло од руке.