Српска листа је политичка странка која делује у српским срединама на подручју Косова и Метохије, како у локалним структурама које постоје у систему Србије, тако и у разним структурама које су део политичког система самопорглашене Републике Косово. Настала је постепеним прерастањем првобитне грађанске иницијативе (2013) у ширу коалицију (2014), а потом у политичку странку (2017).

Као доминантна странка у српској политици на подручју Косова и Метохије, залаже се за спровођење Бриселског споразума и оснивање Заједнице српских општина. Блиско сарађује са владајућим политичким чиниоцима у Србији, а првенствено са Српском напредном странком.Српска листа: О нама (званични сајт)

Историја Као политичка организација, Српска листа је прошла кроз две развојне фазе. Првобитно је у периоду од 2013. до 2017. деловала као грађанска иницијатива, а почевши од 2017. делује као званично регистрована политичка странка.

Грађанска иницијатива Након склапања Бриселског споразума, који је потписан 19. априла 2013. године, део српских политичких чинилаца са подручја Косова и Метохије (покрајински огранци СНС, ПС и других странака) приступио је формирању нове организације која је првобитно носила назив: Грађанска иницијатива Србија (ГИС). За председника ГИС је изабран Владета Костић, тадашњи начелник Косовског управног округа и високи функционер СНС на подручју Косова и Метохије. Непосредно након формирања, ГИС је поднела листу за локалне изборе који су били расписани за 3. новембар 2013. године.B92 (2013): Predata jedinstvena srpska listaGlas Amerike (2013): Srbi predali jedinstvenu listu

Приликом разматрања изборних пријава, Централна изборна комисија (ЦИК) у Приштини одбила је да озваничи листе чији су подносиоци у свом називу имали помен Србије. Стога је организација морала бити преименована, добивши нови назив: Грађанска иницијатива Српска (ГИС), што је ЦИК прихватила, тако да је изборна листа ГИС наступила на општинским изборима у готово свим српским срединама. Листа је потом добила и званичну подршку од кључних политичких чинилаца из Београда, освојивши на локалним изборима највећи део гласова у српским срединама.РТС (2013): Косово, спорне две српске листеПолитика (2013): Лош сигнал Приштине, али Срби излазе на избореВРС (2013): Подршка листи "Грађанска иницијатива Српска" на изборима на КосметуBlic (2013): Konačni rezultati: GI Srpska pobedila u srpskim sredinama

Изборна коалиција Почетком 2014. руководство ГИС је на челу са Владетом Костићем ступило у преговоре са руководствима неких других српских политичких странака и организација са подручја Косова и Метохије, ради заједничког наступа на предстојећим изборима. У преговоре се поред Самосталне либералне странке (СЛС) на челу са Слободаном Петровићем укључила и Грађанска иницијатива Слобода, демократија, правда (ГИСДП) коју је предводио Оливер Ивановић. Преговори су довели до стварања коалиције, која је добила нови назив: Грађанска иницијатива Српска листа (ГИСЛ), а за представника коалиције одређен је Александар Јаблановић.РТС (2014): "Српска листа" предала пријаву за изборе

На парламентарним изборима који су одржани 8. јуна 2014. године, ГИ Српска листа освојила је укупно 38.199 (5,22%) гласова и девет посланичких мандата.РТС (2014): Србима десет места у косовском парламенту. У склопу преговора о формирању скупштинске већине, руководство ГИСЛ је 17. септембра 2014. објавило да ће узети учешће у новој Влади Републике Косово само уколико покрет Самоопредељење не буде део ње. У Влади коју је 9. децембра 2014. формирао Иса Мустафа, лидер Демократски савез Косова, ГИСЛ је добила једно потпредседничко (Бранимир Стојановић) и два министарска места (Александар Јаблановић и Љубомир Марић).Blic (2014): Izabrana nova Vlada Kosova, Srbima mesto zamenika premijera

Недуго потом, Александар Јаблановић је 3. фебруара 2015. смењен са функције министра за заједнице и повратак, на захтев албанских опозиционих странака, због тога што је „дивљацима” назвао групу албанских екстремиста који су на Бадње вече у Ђаковици камењем напали српска интерно расељена лица, што је потом довело до страначких полемика и избијања политичких протеста, услед чега су посланици ГИСЛ одлучили да не присуствују наредној седници Скупштине Републике Косово.

Након избијања унутрашњих спорова у руководству коалиције, који су превазиђени путем накнадног постизања политичког договора, за новог представника ГИСЛ је у јесен 2015. године, уместо Александра Јаблановића изабран Славко Симић.РТС (2015): Српска листа захтева повлачење ЈаблановићаКанцеларија за Косово и Метохију (2015): Политичко јединство Срба на КиМ императив и услов опстанкаРТС (2015): Симић преузео функцију председника Српске листе

Током јесени 2016. унутар коалиције ГИСЛ дошло је до нових политичких спорова, након чега је у делу руководства покренуто питање о унапређивању рада путем промене дотадашњих организационих облика.РТВ (2016): СНС на Косову прекида сарадњу са ПС

Политичка странка Прерастање грађанске иницијативе у политичку странку под називом Српска листа (СЛ) реализовано је у априлу 2017. године,РТС (2017): Поднет захтев да Српска листа прерасте у странку након чега је за председника СЛ изабран Горан Ракић, док је део бивших функционера на челу са Александром Јаблановићем у међувремену формирао сопствену странку под називом Партија косовских Срба, која је регистрована у мају 2017. године.РТС (2017): Горан Ракић изабран за председника Српске листе

На новим изборима за Скупштину Косова (2017), Српска листа је освојила 44.578 (6,12%) гласова и девет посланичких мандата, након чега је руководство СЛ условило учешће у формирању нове владе остваривањем напретка у успостављању Заједнице српских општина. Након постизања политичких договора, Српска листа је у новој Влади коју је 9. септембра 2017. формирао Рамуш Харадинај, лидер Алијансе за будућност Косова, добила једно потпредседничко и три министарска места.РТВ (2017): Изабрана косовска влада са три српска министра

На наредним изборима за Скупштину Косова (2019), Српска листа је освојила 53.861 гласова (6,40%), добивши свих десет посланичких манадата резервисаних за посланике из редова српске заједнице.РТС (2019): Српска листа убедљива у српским срединама на Косову и Метохији На следећим изборима за Скупштину Косова (2021), Српска листа је освојила 44.407 гласова (5,09%), добивши поново свих десет манадата резервисаних за посланике из редова српског народа.Radio KiM (2021): Konačni rezultati izbora: Samoopredeljenju 49,95 odsto glasova

Након избијања нове политичке кризе на северу Косова и Метохије у јесен 2022. године, представници Српске листе су у знак протеста због спорних одлука Владе Аљбина Куртија напустили институције Републике Косово, а потом су такође у знак протеста бојкотовали ванредне локалне изборе који су одржани 23. априла 2023. године.РТВ (2022): Срби напуштају косовске институције док Приштина не примени споразуме

Током јесени 2023. извршене су промене у саставу руководства СЛ. Прво је 29. септембра оставку на функцију потпредседника СЛ поднео Милан Радоичић, непосредно након учешћа у оружаном сукобу који се догодио 24. септембра у Бањској.Политика (2023): Радоичић: Дајем оставку на место потпредседника Српске листе, о мојим акцијама Београд није знао Потом је 24. октобра 2023. у Северној Митровици одржана изборна скупштина СЛ, на којој је изабрано ново руководство странке. Том приликом, за новог председника Српске листе изабран је Златан Елек, преузевши руковођење странком од дотадашњег председника Горана Ракића.Политика (2023): Златан Елек нови председник Српске листеРТС (2023): Златан Елек нови председник Српске листе

Посланицима Српске листе је 5. децембра 2024. онемогућено да учествују у раду Скупштине Косова,РТВ (2024): Посланицима Српске листе онемогућен улазак на седницу скупштине привремених институција у Приштини

ЦИК У Приштини је 23. децембра 2024. одбила да потврди изборну пријаву Српске листе, наводећи да СЛ одбија да призна Републику Косово као независну државу и наставља да одржава везе са Владом Републике Србије, чиме је у питање било доведено учешће СЛ на предстојећим парламентарним изборима, који су били расписани за фебруар 2025. Српска листа се на ту одлуку жалила, називајући је „институционалним и политичким насиљем” над српским народом. Панел за изборне жалбе и притужбе (ECAP) је 25. децембра 2024. прихватио жалбу СЛ на спорну одлуку, наложивши Централној изборној комисији у Приштини да потврди изборну пријаву СЛ.

На парламентарним изборима који су одржани 9. фебруара 2025. године, СЛ је освојила девет посланичких мандата.РТС (2025): Коначни резултати избора на КиМ: Самоопредељење прво, Српској листи девет мандатаПолитика (2025): Приштина: ЦИК потврдио коначне резултате избора: Самоопредељење 48, Српска листа девет мандата

Након расписивања нових (ванредних) парламентарних избора, који су били заказани за 28. децембар 2025. године, Централна изборна комисија у Приштини поново није потврдила изборну пријаву коју је поднела СЛ. Тим поводом, Европска унија и ОЕБС су осудили акције ЦИК, коју је ОЕБС оптужио да „поткопава право политичких субјеката да учествују на изборима”, док је ЕУ навела да „политизација ЦИК-а од стране Самоопредељења и других политичких странака штети инклузивном изборном процесу”. Пошто је спорна одлука ЦИК промењена, СЛ је учествовала на изборима и освојила девет посланичких мандата, а на конститутивној седници новоизабраног сазива Скупштине Републике Косово, која је одржана 11. фебруара 2026. у Приштини, за потпредседника Скупштине из редова српског народа изабран је Славко Симић, посланик СЛ.Политика (2026): Конституисана скупштина у Приштини

Председници Српске листе Председник Рођење—смрт Почетак мандата Завршетак мандата 1. Владета Костићпредседник ГИ Српска 1972— 2013. 2017. 2. Александар Јаблановићпредставник коалиције ГИСЛ 100x100px 1980— 2014. 2015. 3. Славко Симићпредставник коалиције ГИСЛ 100x100px 1984— 2015. 2017. 4. Горан Ракић, председникстранке Српска листа 100x100px 1971— 2017. 2023. 5. Златан Елек, председникстранке Српска листа 1968— 2023. данас

Резултати на изборима Парламентарни избори + Скупштина Републике Косово Година Гласови % од важећих Мандати Мандатиза Србе +/– Статус 2014. 38.199 5. 5,20% 9 2017. 44.578 4. 6,20% 2019. 52.620 5. 6,61% 1 2021. 44.404 5. 5,06% 10 9 феб. 2025. 38.719 5. 4,62% 1 дец. 2025. 42.759 5. 4,49%

Локални избори Српска листа формирала је локалну власт у свих 10 општина са српском већином у Републици Косово након локалних избора 2025. Општина Положајна мапи Становништво(2011) Статус Председник33x33pxЛепосавић 36x36px13.733Зоран Тодић33x33pxСеверна Косовска Митровица36x36px12.326Милан Радојевић33x33pxГрачаница36x36px10.675Новак Живић33x33pxЗвечан36x36px7.481Драгиша Миловић35x35pxШтрпце36x36px6.949Ивица Танасијевић33x33pxНово Брдо36x36px6.729Саша Милошевић33x33pxЗубин Поток36x36px6.616Милош Перовић33x33pxРанилуг36x36px3.866Тања Антић33x33pxКлокот36x36px2.556Божидар Дејановић33x33pxПартеш36x36px1.787Драган Петковић

Види још

Бриселски споразум (2013) Канцеларија за Косово и Метохију Политички статус Косова и Метохије Срби на Косову и Метохији Српске енклаве на Косову и Метохији Заједница српских општина Историја Косова и Метохије

Напомене

Референце

Спољашње везе

Категорија:Политичке странке у Србији Категорија:Политичке странке у Републици Косово Категорија:Српска напредна странка