Док су српски средњовековни владари стварали велику државу, која је по плану Душана требало да замени Византију, на Балканско полуострво су дошли Турци, као Кантакузинови савезници против цара Јована. У Босни је владао Твртко, у другој половини 14 века, желео је да створи државу где би Босна била средиште српско-хрватске државе. Турци су већ освојили неке државе Балкана, такође је сломљена Лазарева држава. Још 1363. године је војсковођа султана Мурата I паша Лала Шахин заузео град Пловдив у ком је учврстио позицију као султанов заменик.

Формирање турске државе Вековима пре доласка Турака на Балкан, они су формирали заједницу на тлу Мале Азије. Византија није ништа предузимала против образовања турске етничке целине. Напротив, то племе је било потребно Византији, јер су они давали велики контингент војсци. За време владавине Сарацена Турци су примили ислам. После тога је дошло до стварања веће заједнице, која је Византија у више махова покушала да спречи, али увек без успеха. Паралелно са развијањем српске средњовековне државе, развијала се и турска држава у Малој Азији. Одлично организована, са добром извежбаном и дисциплинованом војском турска држава у XIII веку је стално напредовала и освајала.

Освајање Византије 345x450px|мини|лево|Султан Мурат I

Већ век касније је турска држава већ била сила првог реда и претила је Византији. Веома ослабљена Византија је морала да тражи помоћ од Милутина, који је слао српску војску у борбу против Турака. За време грађанског рата у Византији, Турци су више пута упадали на Балканско полуострво и пљачкали. Они су се у пар наврата сукобили са српском војском. На западу је уочена опасност од турске државе и почеле су да се формирају лиге против ње. Били су преговори да се крене у крсташки рат против њих. На Балкану се та опасност није уочавала, али је Душан тражио савезника у папи у борби против Турака. За време владавине Душана, Турци су освојили Галипољ (1354), који је услед земљотреса било немогуће одбранити. Освајањем Галипоља они су основали своју државу у Европи. Доласком Турака решено је питање балканских народа. Византија није имала снаге да се одбрани од њих. Бугарску су растргле међусобне расправе и растројство је предузимало маха. Рашка је почела да се распада, а иста је судбина задесила и Босну. Турци су, за време Уроша Нејаког, освајали Балкан и ширили границе на рачун Византије и Бугарске. 1363. Године султан Мурат I премешта престоницу у Једрен. То је показатељ да су Турци сматрали да је Европа њихова.

Маричка битка 300x250px|мини|десно|Област краља Вукашина и деспота Угљеше Мрњавчевића

Турци су изненада напали Угљешину државу. Његов брат, Вукашин и Вукашинов син су кренули у помоћ Ђурђу Балшићу, а кад су чули да су Турци напали Угљешу, окренули су се и вратили се у помоћ. На Марици, код Черномена (данашњи грчки Орменио), 26. септембра 1371. је дошло до одлучујуће битке. О самом току битке се данас мало зна сем из неких турских извора који нису релевантни зато што су увек писали неистине о борбама. Њихова пропаганда је у циљу јачања и пропагирања вере у већини случајева знатно повећавала број војника на супростављеној страни и често је навођено да су противници били пијани. Турци су те ноћи изненада напали и српску војску затекли неспремну. У самој борби је изгинула сва српска војска. Краљ Вукашин и деспот Јован Угљеша су погинули, а Марко је постао турски вазал. Битка на Марици је једна од најзначајнијих догађаја у историји Балканског полуострва; њоме је дефинисана турска владавина на Балканском полуострву. Сви покушаји да се Турци протерају са Балкана су били неуспешни. После Маричке битке, покрајине југоисточно од Шар-планине су постале турски вазали, то је значило да су морале да плаћају порез и да ратују на турској страни.

Србија 267 × 350px|мини|лево|Урош Нејаки

После смрти Уроша Нејаког крајеви северно су остали без законитог владара. Царство је било подељено: Марко је владао Македонијом, кнез Лазар Копаоником, Шаром и Јастрепцем, Вук Бранковић у Дреници и на Косову, Балшићи у Зети, Никола Алтомановић на Руднику и Златибору. Географски је највећи део припао кнезу Лазару. Вук Бранковић се оженио Лазаревом ћерком, који је 1374. год у савезу са Твртком разбио Николу Алтомановића и узео део његове државе. Лазар је српску државу ширио све до Призрена, Хвосна и Будимља. У то доба су Турци упадали на југу Балкана, те је Лазар преместио престоницу у Крушевац. Лазарове војводе Цреп и Витомир су успели да победе Турке 25. децембра 1380. год. Али 1385 год, на позив Карла Топија, Турци нападају Балшиће и било је само питање времена када ће да нападну Лазареву државу. 1386. год Турци су освојили Ниш и чешће су почели да пљачкају Лазареву државу. Две године касније Турци су успели да продру у Босну. Код Билеће је дошло до битке коју су Турци изгубили, али та битка није могла да заустави њихов даљи продор у Босну.

Косовски бој 400x350px|мини|десно|Бој на Косову 15. јуна 1389. год.

Кнез Лазар и многе истакнуте српске велможе су учествовале у боју на Косову 28. јуна 1389. год. У почетку је српско десно крило напредовало. Због тога се сматрало да су Срби победили, гласници су послати да обавесте Твртка, тако су обавештене неке земље и на западу. Али, Бајазит је ударио на српско десно крило и разбио га. За време битке је убијен султан Мурат, а кнез Лазар је заробљен и убијен. Након тога се отоманска војска повукла са бојишта и напустила Србију. Бој је имао нерешен исход, али је далекосежно представљао отоманску победу. У лето 1393. године султан Бајазит је освојио бугарску престоницу, Трново. Опсада Трнова означава пад бугарске државе. После пада Бугарске, многи су побегли у Лазареву државу. Један од њих је био Константин Филозоф. Пад Бугарске, Турско продирање у Босну и Србију, натерали су Угарску, краља Жигмунда, да се активира против Турака. Преговарао је са многим државама, које су му послале војску, а нарочито Француска. Десила се битка код Никопоља (1396), где су Угари изгубили, а Жигмунд се једва спасио. У Зети је, за време ропства Ђурђа Бранковића, почео грађански рат. У тај рат се уплео краљ Дабиш, а његов властелин је давао подршку Радичу Црнојевићу, који је хтео да завлада Зетом. Кад се Ђурађ ослободио ропства, успео је да завлада Скадром. И ту област је понудио Млецима, у нади да ће ако прихвате бити сигуран од Турске. Пошто је Млетачка република хтела да завлада том облашћу, она је то радо прихватила. Сигуран да Турци неће напасти, он се окренуо ка одметницима и савладао их је.

Босна 450x450px|мини|лево|Печат Твртка I

И у Босни никако није могло доћи до мира. Хрвоје је у овај мах био најутицајнија личност и владао је у ствари у земљи. Али је било много њих, који су желели и радили да га сруше. Жигмунд се бојао његове силе, у овај мах особито због тога, што је Хрвоје, мада му се био покорио, стајао непрестано у добрим односима са Млецима, те се Жигмунд с правом бојао њихове заједничке акције. Угарски и хрватски великаши мрзели су Хрвоја због силе и угледа његова и завидели му. И Босанци су, као опозиција туђинском режиму, сада били против Хрвоја због тога, што се покорио Жигмунду и признао његову врховну власт. Једини је Сандаљ бар донекле био уз њега. Али је и њега Хрвоје отуђио од себе, кад је, док је Сандаљ (у мају 1413. год.) помогао Стевану у борби против Мусе, упао у његову државу и опљачкао неке крајеве. Стога и Сандаљ устане против Хрвоја и са осталим његовим непријатељима, изради код Жигмунда, те он Хрвоја прогласи издајником и лиши га свих части и имања (у јуну 1413. год.). Хрвоје је хтео да се одбрани код Жигмунда од оптужба својих непријатеља; кад је видео да у томе неће успети, тражио је помоћи из Млетака, наравно исто тако без успеха. Једино је успео да се измири са Остојом; њих двојицу су у овај мах заједнички интереси упућивали једно на друго. Жигмунд је у то доба био заузет хуситским питањем тако, да није могао предузети никакву акцију у Босни. Зато он пошаље у Босну против Остоје и Хрвоја Твртка II, услед чега у Босни плане грађански рат. Ратна срећа се у почетку колебала, али кад на Хрвоја пођу Јован Горјански и Јован Моровићки са великом војском, Хрвоје, видећи да им неће моћи одолети, затражи помоћ од Турака. Добивши доста војске од Турака, Хрвоје разбије угарске војводе код Добоја (у јулу 1415. год.). Али се Босна ни после овога није смирила. У то доба је погинуо, као жртва завере, војвода Павле Раденовић, те је стога плануо рат између Павлових синова, који су позвали у помоћ Турке, и Остоје, уз кога је био Сандаљ. У тој борби Турци су освојили Врхбосну и утврдили се у њој. Тај успех турски примора и Павловиће и Сандаља да признају турску врховну власт. У то умре Хрвоје (априла 1416. год.), а краљ Остоја узме његову удовицу за жену, мислећи да ће му то помоћи да се утврди на престолу. Али сви дигну против њега. Цар Мехмед покуша да измири краља и властелу, али без успеха, јер збор босанских великаша реши да ухапси Остоју. Стога Остоја побегне; идуће године, истина, поново завлада Хумом, али ускоро после тога умре (1418. год.). Док је на тај начин у Босни готово уништен утицај Жигмундов, а турски утицај све више превлађивао, дошли су и Млеци у сукоб са Турцима, због тога, што су Турци пљачкали млетачке поседе, и потукли су у великој поморској бици турску флоту код Галипоља (29. маја 1416. год.). Византијски цар Манојло је радио на томе, да омете турско-млетачке преговоре, који су после тога започети, и да, помоћу папе, покрене западну Европу против Турака. Али су у тај мах прилике за заједничку акцију биле врло неповољне. Зетски господар Балша се 1418. год. поново дигао на Млечиће и за кратко време освојио је све млетачке градове у зетском приморју, сем Скадра. Односи Млетака са Жигмундом такође нису били сређени. Да би добила слободне руке за акцију у Зети и против Угарске, Република је била приморана да склопи са Турцима мир (7. новембар 1419. год.). Ипак је Млетачка република, и после тога, била у тешком положају. Нови босански краљ, Стеван Остојић (1418-1421. год.), нудио је, истина, Млецима савез против Балше и против Жигмунда, али је Република желела да сама сузбије и савлада Балшу, у току рата са Балшом, Млечићи су, на поновљену понуду Которана, заузели њихов град (марта 1420. године), за којим су тежили и Босанци и Сандаљ, а највише Балша. Стога Балша удари на Котор, али га Млечићи одбију. Балша после тога, пошто је био већ дуже времена болестан и осећао да неће дуго живети, оде деспоту Стевану и умре код њега (28. априла 1421. год.), оставивши у наслеђе деспоту Стевану Зету и рат са Млецима.

418×600px|мини|десно|Краљ Стеван Томаш (1444–1461)