300px|мини|<center>Остаци спаљене књиге у немачком бомбардовању Београда 6. априла 1941. Београдске библиотеке у Другом светском рату доживеле су поред огромних разарања библотечког фонда, наметнуту трансформацију и рад у неусловним просторима, што је имало за циљ да се њихова активност и рад усмери у корист нацистичке и колаборационистичке пропагандне машинерије, која је деловала под утицајем културне политике, која се ослањала на идеолошке постулате нацизма, национализма, ксенофобије и антимодернизма.

Национализам, односно уска интерпретација национализма ( као „сублимисана тежња за повратком, назови изворном и неукаљаном врелу српске духовности”), који је био заједничко обележје наведених тема, био је идеолошка основа на којој се темељила целокупна диригована култура, дакле и целокупна књижевна продукција, а тиме и библиотекарска активност.

Није само сиромашна и наметнутна и стално контролисана и цензурисана, књижевност обележила период Другог светског рата у Београду, већ је на та обележја утицала и девастација појединих културних институција од националног значаја, пре свих великих београдских библиотека, које су биле ризнице писане речи, не само на српском већ и на другим језицима. Гледано у том контексту тужне судбине београдских библиотека, можда је најпримеренији показатељ стања у култури Београд у периоду рата и окупације.

И док је Народнa библиотекa, током целог периода окупације била онеспособљена да се бави својом изворном делатношћу, у Београду су ову судбину избегле две значајније библиотеке, Градска библиотека и Универзитетска библиотека, које су биле у могућности да већи део рата читаоцима позајмљују књиге и периодику.

Народна библиотека

Српску престоницу на самом почетку окупације обележило је ужасно разарањеа Народне библиотеке у Београду, која је у ваздушним нападима снага Луфтвафе у ноћи између 6. и 7. априла 1941. године, била погођена запаљивим бомбама, што је довело до уништења готово целокупног њеног фонда. У том злочиначком акту нису страдале само много деценија сакупљене вредне књиге и друге публикације, којих је према неким подацима до 1941. године било готово 600.000, већ и непроцењиво културно благо (стари српски рукописи, повеље и документи), целокупна штампа из периода између 18. и с почетка 20. века, и небројене преписке, мапе и географске карте.Ј. М., „Народна библиотека”, Обнова, бр. 11, 17. јул 1941, стр. 5

Штета која је била огромна и ненадокнадива, а у њој је на згаришту у пепелу завршило око 350.000 књига и око 500.000 различитих свезака.Kreso, Muharem, Njemačka okupaciona uprava u Beogradu 1941–1944, Beograd 1979, str. 42, 135

Иако је поступајући према плану Народне библиотека за случај рата, њен управник Драгослав Илић најдрагоценији материјал спремио за транспорт још 1. априла 1941. године, у наредним данима обавештен је од стране Министарства просвете да се евакуација неће реализовати, због техничких немогућности.Дурковић-Јакшић, Љубомир, „О пропасти Народне библиотеке у Београду 1941. и судбини њених реткости”, у: Археографски прилози, бр. 6-7, 1984–1985, стр. 8–9. Грађа је колико су услови дозвољавали – скривена у подрум, који је био плитак и од цигала, и није представљало никакву заштиту за снажне фугасте бомбе нацистичке Немачке авијације, тако да је током ноћи је највећи део зграде изгорео. Током прве вечери бомбардовања и наредних дана, тако да је пожар тињао и није се потпуно угасио ни током наредна три дана.Дурковић-Јакшић, Љубомир, „О пропасти Народне библи-отеке у Београду 1941. и судбини њених реткости”, Археографски прилози, бр. 6-7, 1984–1985, стр. 7–50 300px|мини|Остаци Народне библиотеке након бомбардовање Београда (1941) Ко је крив за страдање библиотеке? Током јула 1941. у јавности је покренуто питање у институцијама и штампи о одговорности појединаца за страдање библиотеке и драгоцености из њених фондова, и започета прво расправа а онад и истрага:

Покушаји обнова Народне библиотеке У другој половини 1941. године приоритети нових колаборационистичких власти, посебно оних појединаца који су у новим приликама одлучивали о културној политици у Београду, било је проналажење адекватног смештаја за преостали библиотечки фонд, као и почетак обнове, уништеног библиотечког фонда. Изналажење адекватног смештаја Народна библиотека је у лето 1941. године привремено смештена у неусловне просторије за нормалан рад библиотеке у згради Феријалног савеза у Француској улици 36.S., „Народна библиотека још нема своју зграду!”, Обнова, бр. 26, 2. август 1941, стр. 5 Како је неадекватни смештај Библиотеке представљао све већи проблем, она није могла да прими све оно што је од књига спашено, нити оно што су грађани и друге културне и просветне институције касније донирале.

Као једно од трајнијих решења за смештај разматрана је могућност да се Народна библиотека смести у зграду Соколског друштва „Матица” у Делиградској улици, при чему се имало у виду да је рад соколских удружења одлуком окупаторских власти био забрањен.Непознати аутор, Народна библиотека је добила велики број књига, али јој је неопходно потребна зграда за смештај, „Ново време”, бр. 50, 6. јул 1941, стр. 5 Ипак, упркос најавама и обећањима Драгог Јовановића да ће проблем ускоро бити решен, библиотека је затворила своја врата за посетиоце.18 У лето 1943. године окупационе власти донеле су одлуку да се Народна библиотека трајно пресели из Француске 36 у просторије Дома „Светог Саве”, у Душановој 13. Како је пре усељења зграду прво требало адаптирати за ту намену,Непознати аутор, Народна библиотека добила зграду, „Ново време”, бр. 669, 6. јун 1943, стр. 4;Непознати аутор, Обновљена Народна библиотека сели се у дом св. Саве – Досад је смештено 10.000 примерака, „Обнова”, бр. 631, 29. јул 1943, стр. 4. Од ове иницијативе се одустало. 20 иако су уз напор запослених у библиотеци и грађана који су добровољно притекли у помоћ, скоро целокупан инвентар пребачен у нову зграду, по наређењу немачке команде просторије у Душановој улици морале бити испражњене, јер је зграда реквирирана за потребе немачке војне силе.21 Књиге су враћене у привремени смештај у згради у Француској улици, а неки вреднији примерци су депоновани у трезор Народне банке, због страха од савезничког бомбардовања Београда.

Обнова библиотечког фонда Преко градске штампе покренута је активност да се у рад библиотеке и активности везане за обнову књижевног фонда укључи целолупна српска јавност и богати појединци (којима је предлагано да одвоје материјална средства за збрињавање Народне библиотеке). И сам (тадашњи) управник Библиотеке Драгослав Илић преко средтсва информисања упутио је молбу и другим културним институцијама и појединцима да помогну Народну библиотеку, и да јој поклоне дупликате које поседују у својим фондовима или да донирају књиге из својих приватних збирки и колекција.Непознати аутор, „Народна библиотека може бити обновљена само на исти начин на који је и основана – Сви Срби треба да помогну Народну библиотеку прилозима у књигама”, Ново време, бр. 4, 19. мај 1941, стр. 5

Акција обнове библиотеке која је започета у мају 1941. године трајала је све до краја окупације, и може се матрати успешном.24 Наиме велики број Београђана уступио је библиотеци своје књиге, новине, часописе, писма, мапе и карте, а то су учиниле и бројне институције културе и просвете, друге библиотеке, институти, факултети при Универзитету у Београду, бројна предратна удружења грађана, државне институције и гимназије и школе.Непознати аутор, Благодарећи знатним прилозима Народна библиотека полако обнавља уништену књижницу, Обнова, бр. 189, 14. фебруар 1942, стр. 11 тако да се током окупације број књига и свезака које су чиниле нову збирку Народне библиотеке стално се увећавао.

Акцију је међу првима подржао комесар Министарства просвете Ристо Јојић и многи други чланови колаборационистичке управе, књижевници и други грађани Београда из област уметности и културе.Стоимировић-Јовановић, Милан, „Шта је потребно нашој Народној библиотеци”, Обнова, бр. 155, 1. јануар 1942, стр. 7. Тако је у септембру 1941. године нови фонд Народне библиотеке бројао је више од 40.000 књига.Вујошевић, Жарко, Kunstund Denkmalschutz у окупираном Београду, у: Наслеђе, бр. 4, 2002, стр. 124 Схватајући да су активности везане за обнову фонда библиотеке представљале веома згодно пропагандно оруђе, у акцију су се укључили својим поклонима и донацијама бројни колаборационистички званичници и чланови немачког окупационог апарата. Тако је нпр. председник Владе Милан Недић поклонио библиотеци два ретка дела српске средњевековне књижевности,И. Ђ., Поклон Председника владе Народној библиотеци: Два стара српска рукописа: „Исповест монаха” из 13 века и Теодосијев „Живот Св. Саве” из 16 века, „Ново време”, бр. 476, 18. новембар 1942, стр. 3; министар просвете Велибор Јонић неколико хиљада књига,Непознати аутор, Министар просвете г. Јонић уступио неколико хиљада књига Народној библиотеци – Заједно са књигама Народна библиотека је добила и полице које су јој необично потребне, Ново време, бр. 225, 25. јануар 1942, стр. 5; а Ђура Котур, челник Националне службе за обнову Србије светосавску „Крмчију”.Непознати аутор, Омладина Националне службе поклонила је Народној библиотеци „Крмчију св. Саве”, Ново време, бр. 486, 29. новембар 1942, стр. 3. Међу дародавцима се нашло и издавачко предузеће „Југоисток”, издавачка кућа под контролом немачког пропагандног одељења у Србији, које је библиотеци поклонило своју целокупну продукцију од 1941. године, укупно око 1.000 наслова.Непознати аутор, „Југоисток” за Народну библиотеку, Ново време, бр. 467, 07. новембар 1942, стр. 3.

Градска библиотека

Градска библиотека, данас Библиотека града Београда, почела је са радом 11. јануара 1931. године. У истом простору тада је почео да ради и Музеј града, данас Музеј града Београда и на тај дан свечано су освећени. Овим чином Београд добија модерну градску библиотеку која је у годинама пред рат постала изузетно значајна културно-просветна установа, са више хиљада чланова и богатим библиотечким фондом. По угледу на савремене европске библиотеке, књиге су сређене према принципима децималне класификације, организују се први стручни библиотекарски курсеви. Исте године, отворена је и прва Читаоница за децу у Југославији.

Почетак рата Библиотека је дочекала у свом простору, у згради у улици Кнегиње Љубице 1, данашњој Змај Јовиној, коју је за потребе Библиотеке и Музеја откупила Општина, а у коју су се ове институције уселиле у мају 1935. године. Осим Музеја касније је у састав библиотеке ушао и Архив града. Музеј се издвојио 1941. године, а Архив 1947.

У бомбардовању Београда у априлу 1941. године, зграда у Змај-Јовиној улици је тешко оштећена запаљивом бомбом, након чега је страдао велик део културног блага који је био складиштен у музеју и библиотеци. Организован акцијом запослених и грађана највећи део библиотечке збирке је ипак је остао неоштећен. Том приликом у бомбардовању а потом и пожару који је уследио уништено је 3.978 а оштећено 2.708 књига.

Након преоцене штете у мају 1941. године започети су радови на санацији објекта библиотеке, како би она што пре била стављена у функцију. Санација зграде окончана је у октобру 1941. године и Градска библиотека је свечано отпочела са радом 22. децембра 1941. Том приликом организоване су свечана академија, изложба старих документа и рукописа српских књижевника и уметника, као и изложба књига, која је трајала од 22. до 28. децембра 1941.

Иако Музеј није био отворен за јавност током ратних година, он је наставио са активностима, а рад библиотеке се релативно несметано одвијао. У току рата радила је Дечја библиотека, а за остале кориснике библиотека је отворена почетком 1943. године и радила је све до 1944. када је обуставила рад, због страха да би библиотечка грађа могла бити уништена у савезничком бомбардовању града. Тада је превентивно заједно са другим културним благом које је било у власништву Музеја града Београда, складиштен и библиотечки фонд у трезор Народне банке.