Тодор Рупар (Дивин, 1829 — Дивин, март 1902) био је један од истакнутих вођа херцеговачких устаника током Херцеговачког устанка (познатог као Невесињска пушка). Остао је упамћен као главни вођа српских снага у Битци на Дивину (1876), која је задала значајан ударац турској војсци и утрла пут Великој победи на Вучјем долу.
Биографија Тодор Рупар је рођен 1829. године у месту Дивин у данашњој општини Билећа, у познатој херцеговачкој породици Рупар, која је кроз историју дала више народних првака, међу којима је најистакнутији био његов стриц Продан Рупар, главни организатор и вођа Невесињске пушке.
Одрастао је у суровим условима отоманског феудалног система, који је средином 19. века у Источној Херцеговини наметнуо неподношљиве аграрне и економске намете локалном хришћанском становништву. Након избијања општег народног устанка 1875. године под вођством Продана Рупара, Тодор окупља локалне устанике са подручја Дивина и Дабарског поља и активно се укључује у вођење герилских и директних борби против турских пограничних јединица и караула.
Битка на Дивину Најзначајнији историјски моменат Тодора Рупара везан је за 1876. годину, када је предводио херцеговачке устанике у Битци на Дивину. Овај сукоб, иако мањих размера у поређењу са потоњим великим бојевима Источне кризе, имао је огроман стратешки значај.
Рупар је са својим борцима на тешко проходном терену дочекао и пресрео далеко бројнију и боље опремљену турску регуларну војску. Користећи предност домаћег терена и тактику изненадних удара, устаници су османским снагама нанели тешке људске и материјалне губитке. Овај тријумф је деморалисао турске трупе на овом потезу и омогућио херцеговачким снагама тактичко прегруписавање и бољу логистичку позицију непосредно пред велику и пресудну Битку на Вучјем долу (28. јул 1876).Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва. стр. 756 до 759. У устанку је значајно доприњео и стриц Продан, који је стратешки осмислио акцију и помогао својим устаницима.
Познији живот и смрт Након завршетка ратних дејстава и Берлинског конгреса (1878), којим је Аустроугарска окупирала Босну и Херцеговину, Тодор Рупар се повукао из активног војевања. Остао је да живи у свом родном Дивину, уживајући велики углед у народу као честити јунак и војвода из устаничких дана. Преминуо је у марту 1902. године у родном месту у 73. години живота, где је и сахрањен.
Литература
Спољашње везе Устанци за слободу Херцеговине
Види још Херцеговачки устанак (1875—1878) Битка на Дивину Продан Рупар Битка на Вучјем долу
Референце
Категорија:Рођени 1829. Категорија:Умрли 1902. Категорија:Српски војници Категорија:Билећани Категорија:Војсковође устанка у Херцеговини Категорија:Српске војсковође