Пике или звиждари или зечеви звиждачи () су породица сисара из реда двозубаца, у породици постоји само један живући род, а то је род пика () у коме постоји 30 врста. Пике насељавају планинска подручја Азије, са изузетком две врсте које насељавају Северну Америку.
Име Име пика потиче из тунгуског језика,Harper, Douglas "Pika". Online Etymology Dictionary. док латински назив рода -{Ochotona}- потиче од монголске речи огдои, што значи „пика”."Ochotona hoffmanni", General pika information. twycrosszoo.org
Опис мини|лево|Огрличаста пика Пике су мали сисари, удови су им кратки, а уши округле. Достижу дужину тела од 15 до 23 -{cm}- и тежину од 120 до 350 -{g}-, зависно од врсте. За неке врсте пика, као што је на пример огрличаста пика, се зна да складиште мртве птице у својим склоништима, којима се хране у току зиме.Leininger, Charlene (2009) Ochotona collaris. Animal Diversity Web
Пике су биљоједи, који се хране различитим врстама биљне хране, као што су разне врсте трава, маховине, лишајеви, изданци грмова итд. У току године сакупљају биљну храну, коју у облику малих „бала сена” складиште испод камења, а затим их једу преко зиме.
Пике које живе међу стењем имају мала легла са мање од 5 младунаца, док пике које живе у брлозима рађају већи број младунаца и паре се чешће, могуће због веће расположивости хране у њиховим стаништима. Младунци се рађају после 25 до 30 дана.
Станиште Пике живе у пределима са хладном климом, углавном у Азији, Северној Америци и источној Европи. Већина врста насељава камените планинске падине, на којима пике могу наћи склоништа у пукотинама у стењу. Мали број врста пика насељава степе у којима су им склоништа брлози, које саме праве. У планинама Евроазије, пике често деле своје брлоге са снежним зебама, које у њима граде своја гнезда.
Врсте Живуће врсте које припадају роду пика ():Hoffman, R.S.; Smith, A.T. . . In: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference .
Род Ochotona:
Подрод Pika (северне пике): Алпска пика / алтајска пика (Ochotona alpina) Хеланшанска пика / сребрна пика (Ochotona argentata) Огрличаста пика (Ochotona collaris) Хофманова пика (Ochotona hoffmanni) Северна пика / сибирска пика (Ochotona hyperborea) Монголска пика / Паласова пика (Ochotona pallasi) Америчка пика (Ochotona princeps) Туруханска пика (Ochotona turuchanensis) Подрод Ochotona (пике жбуновитих степа): Гансуанска пика / сива пика (Ochotona cansus) Црноуста пика (Ochotona curzoniae) Даурска пика (Ochotona dauurica) Цинглиншка пика (Ochotona huangensis) Нубријска пика (Ochotona nubrica) Степска пика (Ochotona pusilla) Афганска пика (Ochotona rufescens) Тибетска пика (Ochotona thibetana) Томасова пика (Ochotona thomasi)
Подрод Conothoa (планинске пике): Кинеска црвена пика (Ochotona erythrotis) Форестова пика (Ochotona forresti) Гаолигоншка пика (Ochotona gaoligongensis) Камска пика / Гловерова пика (Ochotona gloveri) Хималајска пика (Ochotona himalayana) Тјаншанска пика (Ochotona iliensis) Козловљева пика (Ochotona koslowi) Ладачка пика (Ochotona ladacensis) Великоуха пика (Ochotona macrotis) Сечуанска пика (Ochotona muliensis) Црна пика (Ochotona nigritia) Ројлова пика (Ochotona roylei) Туркестанска црвена пика (Ochotona rutila)
Изумрле врсте Евроазија Велике пике Ochotona chowmincheni † (Кина: округ Баоде, касни Миоцен) Table_S1.xls Ochotona gromovi † (Азија, Плиоцен) Ochotona gudrunae † (Кина: провинција Шанси, рани Плеистоцен) Ochotona guizhongensis † (Тибет, касни Миоцен) Ochotona lagreli † (Кина: Унутрашња Монголија, касни Миоцен - касни Плиоцен) Ochotona magna † (Кина, рани Плеистоцен) Ochotona tologoica † (Забајкалје, Плиоцен) Ochotona transcaucasica † (Закавказје: источна Грузија и Азербејџан, Забајкалје и вероватно јужна Европа, рани до касни Плеистоцен) Ochotona ursui † (Румунија, Плиоцен) Ochotona zasuchini † (Забајкалје, Плеистоцен) Ochotona zazhigini † (Азија, Плиоцен) Ochotona zhangi † (Кина, Плеистоцен) Средње пике Ochotona agadjianiani † (Азија, Плиоцен) Ochotona antiqua † (Молдавија, Украјина и руске равнице, Кавказ, и вероватно Родос, од касног Миоцена до Плиоцена) Ochotona azerica † (Закавказје: Азербејџан, middle Pliocene) Ochotona lingtaica † (Азија, Плиоцен) Ochotona dodogolica † (Азија: западно Забајкалје, Плеистоцен) Ochotona nihewanica † (Кина: Хебеј, рани Плеистоцен) Ochotona plicodenta † (Азија, Плиоцен) Ochotona polonica † (Европа: Пољска, Немачка, Француска, Плиоцен) Мале пике Ochotona bazarovi † (Азија, Плиоцен) Ochotona dehmi † (Немачка: Шернфелд, Плеистоцен) Ochotona filippovi † (Сибир, Плеистоцен) Ochotona gracilis † (Азија, Плиоцен) Ochotona horaceki † (Словачка: Хонце, Плеистоцен) Ochotona minor † (Кина, касни Миоцен) Ochotona sibirica † (Азија, Плиоцен) Ochotona valerotae † (Француска, Плеистоцен) Ochotona youngi † (Азија, Плиоцен)and others. Други примери Ochotona agadzhaniani † (Закавказје: Јерменија, Плиоцен) Ochotona alaica † (Азија: Киргистан, Плеистоцен) Ochotona (Proochotona) eximia † (Молдавија, Украјина, Русија, Казахстан, од Миоцена до Плиоцена) Ochotona (Proochotona) gigas † (Украјина, Плиоцен) Ochotona gureevi † (Забајкалје, средњи Плиоцен) Ochotona hengduanshanensis † (Кина, Плеистоцен) Ochotona intermedia † (Азија, Плиоцен) Ochotona (Proochotona) kalfaense † (Европа: Молдавија, Миоцен) Ochotona (Proochotona) kirgisica † (Азија: Киргистан, Плиоцен) Ochotona kormosi † (Мађарска, Плеистоцен) Ochotona (Proochotona) kurdjukovi † (Азија: Киргистан, Плиоцен) Ochotona largerli † (Грузија, Плеистоцен) Ochotona lazari † (Украјина, Плеистоцен) Ochotona mediterranensis † (Турска, Плиоцен) Ochotona ozansoyi † (Турска, Миоцен) Ochotona pseudopusilla † (Украјина и равнице Русије, Плеистоцен) Ochotona spelaeus † (Украјина, касни Плеистоцен) Ochotona tedfordi † (Кина: Јуше басен, касни Миоцен) Ochotona cf. whartoni † (Иркутска област и Јакутија, Плеистоцен) Ochotona zabiensis † (јужна Пољска, рани Плеистоцен) Ochotona sp. † (Грчка: Марица, Плиоцен) Ochotona sp. † (Мађарска: Острамос, Плеистоцен) Ochotona sp. † (Сибир, Плеистоцен) Ochotona sp. † (Јакутија, Плеистоцен) Северна Америка Ochotona gromovi † (САД: Колорадо, Плиоцен) Ochotona spanglei † (САД, касни Миоцен или рани Плиоцен) Ochotona tologoica † (САД: Колорадо, Плиоцен) Ochotona whartoni (џиновска пика) †, (САД, Канада, Плеистоцен - рани Холоцен) Ochotona wheatleyi † (САД: Аљаска, Плиоцен, касни Плеистоцен) Ochotona zazhigini † (САД: Колорадо, Плеистоцен) Изумрле мале пике сличне O. pusilla групи (Плеистоцен)
мини|лево|Локације на којима су пронађени фосили врста из рода пика (Ochotona). Локације на којима су пронађени фосили: Изумрлих врста пика и Ochotona indet. су обележене црвеним тачкама. Степских пика (O. pusilla) плавим тачкама. Северних пика (O. hyperborea) зеленим тачкама. Осталих живућих врста пика црним тачкама.
Северноамеричке врсте су населиле Северну Америку из Евроазије у два таласа: Ochotona spanglei током касног Миоцена или раног Плиоцена, након чега постоји јаз дуг три милиона година у коме не постоје фосили који доказују постојање пика у Северној Америци. Ochotona whartoni (џиновска пика) и мале пике преко Беринговог копненог моста током раног Плеистоцена.
Фосили Ochotona cf. whartoni и малих пика из O. pusilla групе су пронађени и у Сибиру. Живуће ендемске северноамеричке врсте пика су се појавиле у Плеистоцену. Постоје мишљења да северноамеричке врсте огрличаста пика (O. collaris) и америчка пика (O. princeps) потичу од истог претка од ког потиче и степска пика (O. pusilla).
Ареал рода Ochotona (ареали живућих и изумрлих врста) је у прошлости био много већи и обухватао је и Западну Европу и Источну Северну Америку, области у којима пике данас не постоје.
Изумрли родови Изумрли родови породице пике (Ochotonidae):
Albertona †, Alloptox †, Amphilagus †, Australagomys †, Austrolagomys †, Bellatona †, Bellatonoides †, Bohlinotona †,
Cuyamalagus †, Desmatolagus †, Eurolagus †, Gripholagomys †, Gymnesicolagus †, Hesperolagomys †, Heterolagus †, Kenyalagomys †,
Lagopsis †, Marcuinomys †, Ochotonoides †, Ochotonoma †, Oklahomalagus †, Oreolagus †, Paludotona †, Piezodus †,
Plicalagus †, Pliolagomys †, Prolagus †, Proochotona †, Pseudobellatona †, Ptychoprolagus †, Russellagus †, Sinolagomys †, Titanomys †.
Најстарији род је Desmatolagus (средњи Еоцен-Миоцен, 42,5–14,8 Ma), који је обично укључен у породицу Ochotonidae, али некад и у породицу Leporidae или ни у једну ни у другу.
Референце
Литература
Hoffman, R.S.; Smith, A.T. . . In: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference . .