Списак топонима названих по Србима садржи имена насељених мјеста (градова и села), ненасељених предјела, хидронима (ријека и језера), планина итд. широм свијета, који своје име темеље у имену народа Срби. Такође, списак садржи и оне топониме који се могу повезати са етнонимом Срби. Списак је подијељен према одређеним макрорегионима или континентима, те државама, у зависности од концентрације броја топонима.

Југоисточна Европа На простору бивше Југославије, Албаније, Грчке и Бугарске постоји преко 90 топонима названих по Србима. Изузев неколико древних насеља у Панонији (нпр. Сербинум, Сербетијум), за већину осталих топонима званична наука нема дилеме да је коријен ријечи изведен од етнонима за балканске Србе.Стево Ћосовић: „Рјечник српског имена”, Просвета, Нови Сад 1994. године

Јужнословенске земље Агићи Српски - срез Босански нови (1898), БиХ; Баљвине Српске - срез Скендер Вакуф (1898), БиХ; Бијела Српска - срез Брчко (1898), БиХ; Бихани Српски- срез Кључ (1898), БиХ; Божинци Српски - срез Босански Нови (1898), БиХ; Брезово Поље Српско- срез Брчко (1898), БиХ; Брњица Српска - срез Доња Тузла (1898), БиХ; Варош Српска- срез Босанска Градишка (1898), БиХ; и испостава Добој (1898), БиХ; и срез Дервента (1898), БиХ; и срез Грачаница (1898), БиХ; Волар Српски- срез Приједор (1898), БиХ; Галиповци Српски - срез Прњавор (1898), БиХ; Горња Србица — насеље у општини Призрен, Србија; Горњи Срб — бивше насеље у општини Грачац, Хрватска; Горњи Србани — село у Истри; Горњи Српци — предио у Македонији; Граовица Српска - срез Билећа (1898), БиХ; и срез Маглај (1898), БиХ; Грапска Српска - срез Градачац (1898), БиХ; и срез Грачаница (1898), БиХ; Доња Србица — насеље у општини Призрен, Србија; Доњи Срб — бивше насеље у општини Грачац, Хрватска; Доњи Србани — село у Истри; Доњи Српци — село у општини Могила, Македонија; Дубравице Српске - срез Брчко (1898), БиХ; Жуново Српско - срез Кладањ (1898), БиХ; Заблаће Српско - срез Кључ (1898), БиХ; Забуквица Српска- срез Сребреница (1898), БиХ; Зелиња Српска - срез Градачац (1898), БиХ; Зецови Српски - срез Сански Мост (1898), БиХ; Зримње? Српско - срез Сребреница (1898), БиХ; Јањари Српски- срез Бијељина (1898), БиХ; Календеровци Српски - срез Скендер Вакуф (1898), БиХ; Кијево Српско - срез Сански Мост (1898), БиХ; Костурево? Српско - срез Зворник (1898), БиХ; Лукавац Српски - срез Доња Тузла (1898), БиХ; Љусина Српска - срез Крупа (1898), БиХ; Малешићи Српски - срез Грачаница (1898), БиХ; Милино Село Српско - срез Маглај (1898), БиХ; Модран Српски - срез Бијељина (1898), БиХ; Мравица Српска - срез Прњавор (1898), БиХ; Његановићи Српски - срез Билећа (1898), БиХ; Прибидо Српски - срез Сребреница (1898), БиХ; Равска Српска - срез Приједор (1898), БиХ; Растока Српска - срез кључ (1898), БиХ; Рашљани Српски - срез Бихаћ (1898), БиХ; и срез Брчко (1898), БиХ; Сербегли — срез Трн 1877. године, Бугарска; Сербија — срез Трн 1877. године, Бугарска; Сербљаница — срез Берковица 1877. године, Бугарска; Ситнеж Српски - срез Прњавор (1898), БиХ; Сјрбан — срез Петрич 1877. године, Бугарска; Сјрбци — срез Битољ 1870. године, Македонија; Солун Српски - срез Кладањ (1898), БиХ; Срб (брдо) — брдо код насеља Срб у Лици, Хрватска; Срб (Грачац) — насељено мјесто у општини Грачац, Хрватска; Срб (древни град) — средиште Унске жупаније током средњег вијека; Србавци (древни град) — древни град у средњовјековној Рашкој; Србани — предио у Истри (подјељен на два села); Србани (Пакрац) — предио у околини Пакраца, Хрватска; Србаново, данас Рупите — село у области Благоевград, Бугарска; Србар — древно насеље (из 13. вијека) у Истри; Србарија — насеље у старој Рашкој држави; Србарица — село у бујском котару у Истри; Србац — градско насеље и општина у Српској, БиХ; Србац Село — насеље у општини Србац, Српска, БиХ; Србачки пут — дио насеља Нова Топола код Градишке, Српска, БиХ; Србачка — дио града Љубовија, Србија; Србе (до 1934), данас Малки Вршец — село у Габровској области, Бугарска; Србегли, данас Јаворец — село у Габровској области, Бугарска; Србеница — највиши врх планине Понор, на ланцу Старе Планине, Бугарска; Србеница (до 1934), данас Софронијево — село у области Враца, Бугарска; Србеница, данас Српеница — село на десној обали ријеке Соче, општина Бовец, приморски дио Словеније; Србера — предио и локва у Истри; Срби, данас Браничево (Бугарска) — село у Шуменској области, Бугарска; Србин Ками — село у Црној Гори; Србина — село у Црној Гори; Србинов Луг — предио у Лици, Хрватска; Србиново — насељено мјесто у општини Гостивар, Македонија; Србиново (Нови Сад) — село код Новог Сада, Србија; Србиново (до 1934), данас Брежани (Бугарска) — село у области Благоевграда, Бугарска; Србиново (до 1934), данас Сребриново — село у Пазарџичкој области, Бугарска; Србиновска Махала — село у општини Крива Паланка, Македонија; Србинце — село у општини Сурдулица, Србија; Србинци — село у Србији; Србињак — село у општини Тињан, Истри, Хрватска; Србиње — назив за Фочу током и након рата у БиХ, (у периоду 1993—2004.), Српска, БиХ; Србиславци — предложено име (1992.) за насеље Хртковци, општина Рума, Срем, Србија; Србица — градско насеље и општина на Космету, Србија; Србица (Кичево) — сеоско насеље у општини Кичево, Македонија; Србица — сеоско насеље у Македонији; Србиште (Задар), такође и Србишће — предио код Задра у Хрватској; Србјани или Србљани — село код Кичева у Македонији; Србљани — насељено мјесто код Бихаћа, БиХ; Србљани (Истра) — село у Истри; Србљаница (до 1934), данас Илица — село у области Монтана, Бугарска; Србљановићи — засеок у близини насеља Папићи, општини Суња, Сисачко-мославачка жупанија, Хрватска; Србљанска главица, данас Језерска главица — планински превој близу града Бихаћа, Федерација БиХ; Србобран — градско насеље и општина у Јужнобачком округу, Србија; Србобран — назив за Доњи Вакуф током рата у Босни и Херцеговини (1992—1995), БиХ; Србобран (Исток) — насеље у општини Исток на Косову и Метохији, Србија; Србовац — насеље у општини Звечан, Србија; Србовец — планински превој код села Радуј у Софијској области, Бугарска; Србовлах — предио у Неготинској крајини, Србија; Србово — насеље у општини Неготин у Србији; Србоград — древни дио Сарајева за вријеме отоманске власти; Срботина — име села код Фоче, Српска, БиХ; Србски кланац — предио у Лици недалеко од мјеста Срб, Хрватска; Срнице Српске - срез Босански Петровац (1898), Бих; и срез Градачац (1898), БиХ; Срповци — насељено мјесто у општини Прњавор, Српска, БиХ; Српска (Подгорица) — село у близини Подгорице, Црна Гора; Српска варош (Брчко) — дио града Брчког, БиХ; Српска варош (Зворник) — дио града Зворника, Српска, БиХ; Српска варош — дио града Тузла, БиХ; Српска Зелиња, након 1945. подјељена на Горњу и Доњу Зелињу — насеља код Добоја, Српска, БиХ; Српска Илиџа — од 2004. Источна Илиџа, Српска, БиХ; Српска Калесија — од 1996. Општина Осмаци, Српска, БиХ; Српска Кларија (до 1945.), данас Радојево — насеље у општини Нова Црња, Средњобанатски округ, Србија; Српска Костајница — од 2004. Општина Костајница, Српска, БиХ; Српска Кућа — насеље у општини Бујановац, Србија; Српска махала — дио града Априлци у Ловечкој области, Бугарска; Српска Наузина, данас само Неузина — насеље у општини Сечањ, Србија; Српска Црња — насеље у општини Црња у Србији; Српска Чука, данас само Чука — насеље у општини Црна Трава, Јабланички округ, Србија; Српске Моравице, од 1996. само Моравице — насеље у општини Врбовско, Горски Котар, Хрватска; Српске Топлице — дио града Бања Лука, Српска, БиХ; Српски Арадац, од 1947. само Арадац — насеље код Зрењанина, Србија; Српски Брод — од 2004. Брод, Српска, БиХ; Српски Бабуш — насеље у општини Урошевац, Србија; Српски Дрвар — од 2004. Источни Дрвар, Српска, БиХ; Српски Итебеј — насељено мјесто код Житишта у Србији; Српски Кључ — од 2004. Рибник, Српска, БиХ; Српски Крстур — насеље у општини Нови Књажевац, Србија; Српски Милановац — дио града Бања Лука, Српска, БиХ; Српски Милетић — насеље у општини Оџаци, Србија; Српски Мостар — од 2004. Источни Мостар, Српска, БиХ; Српски Падеј, данас само Падеј — насеље у општини Чока, Севернобанатски округ, Србија; Српски Самоков (до 1885), послије Попово — село у Перничкој области, Бугарска; Српски Сански Мост — од 2004. Оштра Лука, Српска, БиХ; Српски Стари Град — од 2004. Источни Стари Град, Српска, БиХ; Српски Столац — од 1996. Општина Берковићи, Српска, БиХ; Српски Чунтић — насељено мјесто у саставу града Петриње, Хрватска; Српско Горажде — од 2004. Ново Горажде, Српска, БиХ; Српско Ново Сарајево — од 2004. Источно Ново Сарајево, Српска, БиХ; Српско Орашје — од 2004. Доњи Жабар, Српска, БиХ; Српско Поље — од 1991. Хрватско Поље, Оточац, Хрватска; Српско Сарајево — од 2004. Источно Сарајево, Српска, БиХ; Српско Селиште — насељено мјесто у граду Кутини, Хрватска; Српско Село (до 1934), данас Говедарци — село у Софијској области, Бугарска; Српско Село (до 1934), данас Мала Царква — насељено мјесто у Софијској области, Бугарска; Српце — насеље у општини Кучево, Браничевски управни округ, Србија; Српци — село у општини Битољ, Македонија; Станица Српска - срез Кључ (1898), БиХ; Сухо Поље Српско - срез Маглај (1898), БиХ; Тиња Српска - срез Доња Тузла (1898), БиХ; Халиловици Српски - срез Сански Мост (1898), БиХ; Хасимовци Српски - срез Сански Мост (1898), БиХ; Чакловићи Српски - срез Доња Тузла (1898), БиХ; Чапље Српске - срез Сански Мост (1898), БиХ; Челинац Српски - срез Бања Лука (1898), БиХ; Шпионица Српска - срез Источни Сребрник (1898), БиХ;"Браник", Нови Сад 3. септембар 1898.

Грчка и Албанија Серби или Серви (Едеса) — село у округу Панагитса, град Едеса, Грчка; Серби (до 1848), данас Жерви — село у округу Пела, општина Воден, Грчка; Сербијана (Јањина)«δύο Σερβιανά κοντά στήν περιοχή των Ιωαννίνων. Όλες αυτές οί ονομασίες χωριών της κυρίως Ελλάδας πού παράγονται άπ' τό Σέρβος ή απλώς έχοντάς το ως πρώτο συνθετικό, έρχονται νά επιβεβαιώσουν τό γεγονός.», Εγκατάσταση και παρουσία Σλάβων στη βυζαντινή Μ. Ασία, Ηλιάδη, Αμαλία Κ. — село код Јањине, Грчка; Серво-хори — насеље у Солунском санџаку, 1877. године, Грчка; Сервос (Аркадија) (на грчком: Србин) — насеље у округу Аркадија на Пелопонезу, Грчка; Србота или Сервота — насељено мјесто у округу Трикала, Тесалија, Грчка; Србица или СервијаКонстантин Порфирогенит: De administrando imperio, средина X вијека — насељено мјесто у општини Сервија-Велвентос, Грчка; Општина Србица — општина чије се средиште налази у градићу Србица, Грчка; Српчиште — највјероватније, један од стариј назива за Србицу Србица, данас Шкјеза — село у општини Бушат, округ Скадар у Албанији; Сербет или Шкијах (алб. Schkiah), данас Шијак — град у округу Драча у Албанији.

Западна и јужна Европа

У западној и дијеловима јужне, те југозападне Европе постоје многи топоними са корјеном ријечи који подсјећа на етноним Србин. Међутим, по мишљењу многих етимолога, њихова стварна повезаност са Србима је и те како упитна. Са друге стране, на неким подручјима Француске и Италије су забиљежене миграције Словена током раног средњег вијека,Balbi: „Atlas ethnographique”, 14# tableu, Bibliotheque Nationale de France, Инв. бр. B. 1131 (Paris, République française) док је на Пиринејском полуострву интересантна појава народа под именом Сеурби који вијек раније. На списак су уврштени само неки од топонима:

Француска