Гаково је насеље у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији. Налази се у близини мађарске и хрватске границе, на надморској висини од 92 m.
Према попису становништва из 2022. године у Гакову је живело 1309 становника.
Положај насеља Гаково се налази на северозападу Бачке, између Сомбора на југу, Крушевља, Станишића и Риђице на североистоку, Растине на северу, и Бачког Брега, Колута и Бездана на западу. У административном смислу, насељу Гаково припада и насеље Крушевље.
Име Српски назив насеља Гаково усвојили су и Немци и Мађари, који су га користили у облицима Gakowa (немачки) и Gákova (мађарски), мада су се у овим језицима користили и називи Gaumarkt (немачки) и Gádor (мађарски).
Историја На овом терену се од 1658. године помиње истоимена пустара. Село је формирано вероватно у првој половини XVIII века и према подацима из 1728. године било је настањено Србима. Године 1748. овамо се досељавају Немци из Апатина и Крушевља. Један број колониста досељен је и 1764. године. У Гакову су 1787. године живела 1522 становника, а до 1910. године број становника се попео на 2770. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.
Овде се налазио логор Гаково до 1948. године.
Након протеривања Немаца после Другог светског рата, у селу је остало мало Срба и Хрвата, па је према попису из 1948. године у њему било само 59 становника. Попис није регистровао око 4.000 егејских Бугара, који су овде привремено боравили. Касније, после исељавања егејских Бугара, у насеље се досељава становништво пореклом из околине Мркоњић Града и Доње Пецке у Босни, као и из Бенковца, Братишковаца (Кричке) и Доњих Врбљана.
Од 1. јула 1957. године укинута је Општина Гаково и припојена најближој, најјачој комуни - Станишић.Сомборске новине, 4. јул 1957. Заједно са Растином, Станишићем, Риђицом и Крушевљем Гаково је до 1965. године сачињавало Општину Станишић.Роберт Кучо − „Водич кроз историју једног села у Бачкој”
Гакову је 1971. године административно припојено и оближње насеље Крушевље.
Карактеристике насеља Насеље је настало у првој половини 18. века, када у Војводини још нису строго диференцирани принципи планске градње. Кроз њега је тада пролазио колски пут, који је био најкраћа веза Сомбора и Баје, и дуж тог пута је формирана главна улица. Каснијим ширењем, изграђене су три уже попречне улице, као и једна улица паралелна са главном. Центар села је у средини главне улице, а у њему се налазе неке од јавних служби, управа земљорадничке задруге и црква. Основна школа је лоцирана источно од главне улице. Село има своју месну канцеларију, пошту, здравствену станицу, зубну амбуланту, банку, сопствени водовод и асфалтиране улице.
Привреда У насељу постоји пољопривредно предузеће А. Д. „Граничар“, које се бави ратарском и сточарском производњом. Гаково је претежно аграрна средина, а по попису из 2002. године пољопривредна занимања ангажовала су 52,2% активног становништва у насељу. Мање од половине радника ради ван села, а једино индустријско предузеће у насељу је циглана. Пољопривредно становништво Гакова претежно је запослено у локалном пољопривредном комбинату, којем припадају готово све обрадиве површине у околини. У насељу ради и десетак угоститељских и трговачких објеката.
Спорт У Гакову нема активних спортских клубова. Некада је у овом месту био активан фудбалски и рукометни клуб истог имена "Граничар" и који су наступали углавном у најнижем фудбалском, односно рукометном рангу такмичења.
Манифестације Највећа манифестација у Гакову је сеоска слава „Свети Илија“, која се одржава 2. августа.
Саобраћај Кроз село пролази локални пут, који повезује Сомбор са још два насеља сомборске општине, Растином и Крушевљем. Уз југоисточну ивицу Гакова је железничка пруга Сомбор — Риђица — Баја, која је изграђена 1895. године. После Првог светског рата на њој је саобраћај одржаван само до Риђице, а 1988. године је потпуно обустављен.
Демографија У насељу Гаково живи 1746 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 694 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
График промене броја становника током 20. века
Види још Град Сомбор
Референце
Литература
Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке — географске карактеристике, Нови Сад, 2007.
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Сомбору Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Бивше општине Војводине Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији