Миланка Берберовић (Шабац, 1. фебруар 1942) српска је костимографкиња. Остварила је више од 200 костимографија у Југославији, Србији и иностранству. Редовни је професор на Факултету примењене уметности Универзитета уметности у Београду од 1997. Декан је истог факултета од 2001. до 2005. Сада је професор емеритус.
Биографија Миланка Берберовић је Академију за примењену уметност (сада Факултет примењених уметности) завршила у Београду 1966. у класи професора Павла Васића. Њена ужа уметничка област је сценски костим, али се бави и сценографијом, сликарством и илустрацијом. У београдској Балетској школи Лујо Давичо Миланка Берберовић предаје историју костима, од 1966. до 1976. године. Истовремено ради као асистент костимограф у Савременом позоришту у Београду. У Београдском драмском позоришту била је костимограф од 1967. до 1982.
Паралелно се бави и савременим одевањем учествујући на многим модним ревијама. Сценски костим на Факултету примењене уметности почиње да предаје, у звању доцента, 1982. године. После ванредног професора, добија звање редовног професора 1997. године. Продекан за наставу била је у периоду од 1994. до 1996. године а од 2001. до 2005. обављала је дужност декана на истом факултету. На Универзитету уметности у Београду добила је титулу професор емеритус 2010. године. Од 1988. године Миланка Берберовић сарађује као гостујући професор са универзитетима у САД (Чикаго и Северна Каролина). Своја дела представила је и на многим колективним изложбама у земљи и иностранству.
Написала је више текстова за каталоге и књиге, затим и уџбеник Историја костима за Балетску школу Лујо Давичо 1979. Илустровала је 15 књига. Члан је УЛУПУДС-а од 1966. године. Ауторка је књиге Сценски костим – Трагање.
Костимографије Весела удовица, Београдско драмско позориште, Београд, 1979. Просјачка опера, Народно позориште, Суботица, 1983. Набуко, Народно позориште, Београд, 1987. Лучија од Ламермура, Хрватско народно казалиште, Сплит, 1988. Сабирни центар, Београдско драмско позориште,, Београд 1989. Аида, Народно позориште, Београд, 1990. Очеви и оци, Народно позориште, Нови Сад, 1991. Атила, Народно позориште, Београд, 1997. Трубадур, Опера у Детроиту, САД, 2002. Мадам Батерфлај, Опера Мадленианум, 2007. Ко се боји Вирџиније Вулф, Шабачко позориште, Шабац, 2008. Таленти и обожаваоци, Народно позориште, Београд 2008.
Самосталне изложбе костима 1985. Загреб 1991. Београд, Шабац, Нови Сад 1992, 1996. и 2002. Блумингтон, САД 2000. Вашингтон, САД
Награда и признања Награда за костимографију Јоаким Вујић 1983. и 1995. Велика Мајска награда 1989. Велика награда Србије за примењену уметност и дизајн 1992. Награда Октобарског салона 1993. Награда за животно дело 2004. Велика плакета са повељом Универзитета уметности у Београду 1995. Статуета Јоаким Вујић за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, Књажевско-српски театар 2020.
Референце
Литература
Мухарем Перовић, између шаблона и стварности, Политика, Београд, 30. мај 1979; критика представе Сумњиво лице. Слободан Селенић, Романтични Лаза, Политика експрес, Београд, 9. децембар 1975; критика представе Максим Црнојевић Павле Васић, Једанаеста Мајска изложба, Политика, Београд, 9. јун 1979. Петар Волк, Сабља димискија, Илустрована политика, Београд, 1. фебруар 1983. Марија Ћирић, Померање центра, ТВ новости, Београд, 17. мај 1991; критика представе Аида. Сања Живановић, Десети међународни бијенале сценографије и костимографије, Позориште, Нови Сад, мај/јуни 1995. Бранка Радовић, Три или једна, Политика, Београд, 16. мај 2007; критика представе Хофманове приче.
Категорија:Уметници из Шапца Категорија:Српски костимографи