мини|200п|Бранко РадичевићЂачки растанак је елегија коју је написао Бранко Радичевић. Настала је у јануару 1844. године, а објављена је 1847. године у Радичевићевој Збирци пјесама, које објављује као подршку Вуковој реформи српског језика. Сматра се најпознатијом песмом овог великана српске књижевности.
Анализа Основна тема песме је песников растанак са градом у коме је провео најлепше тренутке свога детињства. Овом песмом Бранко Радичевић одаје почаст Сремским Карловцима, граду у коме је имао најлепше успомене.
Бранко, користећи се различитим стилским фигурама описује свој град, изражава своју бескрајну љубав према њему. Једна од доминантнијих стилских фигура је апострофа, а заступљене су и многе друге попут персонификације, градације…
Ова песма обилује бројним мотива који су пропраћени кроз целу песму, као и осећања која се смењују у одређеним тренуцима. Тако су у песми помињане различите личности српске историје као што Милош Обилић, Ђорђе Петровић Карађорђе, Хајдук Вељко и Марко Краљевић, али и догађаји као што је Косовски бој и сећање на време Српског царства.
У овом делу се исказује Бранкова жеља да буде сахрањен у свом родном граду. Преминуо је 1853. године, а његови остаци су пренесени у Сремске Карловце 1883. године, где му је за успомену, подигнут споменик.
Спољашње везе
https://svetlostusrcu.wordpress.com/ https://web.archive.org/web/20170306035040/http://knjizevnostt.blogspot.ba/2014/06/blog-post.html
Категорија:Српска поезија Категорија:Књиге 1847. Категорија:Бранко Радичевић