Музеј санитета НОБ-а био је један од музеја основан у Београду након завршетка Другог светског рата, као потребе државе и њене војске за стручним усавршавањем санитетских кадрова у области војномедицинске заштите, чувања и изучавања санитетске збирке тековина Нараодноослободилачке борбе народа Југославије ради критичког сагледавања настанка, развоја и рад санитетске службе у рату, „и обраде доктринарних ставова у циљу извлачењу корисних поука.”Ђорђевић, Прилог познавању настанка српских медицинских музеја, 95.Медицинска изложба: Пастеров завод у Нишу 1900–1985 (Ниш: Медицински факултет и Завод за заштиту здравља, 1987), 23-41.Jovanović Simić, Jelena T. Musealisation of the history of medicine in Serbia, Disertacija, Datum odbrane disertacije: 23.09.2015. Историја Све је почело тако што је само један дан пре званичног завршетка Другог светског рата на територији Југославије, 14. маја 1945. године, Санитетско одељење Министарства народне одбране, којим је руководио генерал-потпуковник др Гојко Николиш, издало наредбу свим санитетском одељењима главних штабова и армија да Историјском одељењу Министарства доставе сва акта о раду Санитетске службе у НОБ-у.Музеј санитета НОБ-а У:Јелена Јовановић Симић, Музеализација историје медицине у Србији - докторска дисертација, Универзитет у Београду, 2015. стр. 191—195
Прикупљање ових докумената у оквиру Историјског одељења Министарства одбране имало је за циљ да се: изврши концентрација свих докумената на једном месту, спречи даље уништавање, губитак и отуђење докумената, обави стручна конзервација изаштита од даљег пропадања одређених докумената, изврши „анализа и систематизација које би послужиле критичком сагледавања у настанка, развоја и рада санитетске службе, обради доктринарних ставова и извлачењу корисних поука”.Војномедицинска академија, Институт за научне информације – Одељење за библиотечку и архивску делатност – Историјска белешка сан. ппук. мр др мед. Јова Зељковића, бившег начелника Архива (рукопис). Акривности које су претходиле оснивању музеја Рад на прикупљању артефаката у оквиру Историјском одељењу Министарства одбране трајо је седам година.Након тога је прикупљена документација предата Одсеку за историју војног санитета, основаног у оквиру Војномедицинске академије, чији је примаран делокруг рада био чување и обрада архивске грађе, а у перспективи и оснивање „војносанитетског музеја, као базе за изучавање санитетског искуства из НОБ-а и других ратова у нашој и осталим земљама“.Војномедицинска академија, Институт за научне информације – Одељење за библиотечку иархивску делатност – Историјска белешка сан. ппук. мр др мед. Јова Зељковића, бившег начелникаАрхива (рукопис).Владимир Станојевић, „О постанку Музеја српске медицине Српског лекарског друштва“, Српски архив за целокупно лекарство 11 (1955): 8Владимир Станојевић, Музеј Српске медицине Српског лекарског друштва, 419.
Оснивање и почетак рада музеја Идеја о оснивању музеја реализована је 1954. године након завршетка и уређења Одсека за историју војног санитета, по новој формацији, и под новим називом Одсек за историју војног санитета са санитетским музејем Војномедицинске академије. Први начелник Одсека био је санитетски потпуковник др Борис Ројић, а персонал су, према формацији, требало да чине и „историчар – професор (етнолог или историјска група), лекарски помоћник и дактилограф“.
Одсек је био смештен у згради Војно-хигијенског завода, у кругу Војномедицинске академије у Пастеровој улици у Београду. У тој згради 27. октобра 1955. године Музеј је свечано отворен, у склопу заједничког програма Оснивачке скупштине Југословенског друштва за историју медицине, фармације и ветерине и Другог састанка историчара медицине, фармације и ветерине Југославије.
Како о првој поставци Музеја, данас не постоје сачувани подаци, једино се на основу две новинске фотографије могу да наведу предмети који су били изложени у једној витрини. На фотографији са потписом „Санитетски материјал из Пете офанзиве“ виде се две импровизоване лампе начињене од конзерви и различити хируршки инструменти и прибор као што су хватаљке - пеани, клешта, касете са бризгалицама, фиоле с хируршким концем и друго.МНТ, Збирка Музеја српске медицине СЛД, Т:11.7/224. Музејска поставка „Кабинет Санитетске службе НОР-а“ Музеј је прву сталну, нову поставку под називом „Кабинет Санитетске службе НОР-а“, добио 1961. године.Према списку изложеног материјала у Прилогу Извештаја о раду Одељења за историју војног санитета за 1961. годину, музејска збирка је садржала 28 предмета подељених у шест група.Музеј санитета НОБ-а У:Јелена Јовановић Симић, Музеализација историје медицине у Србији - докторска дисертација, Универзитет у Београду, 2015. стр. 193—194 „Кабинет Санитетске службе НОР-а“ (Подела музејских збирки) Садржај збиркеСликаПрва група Диораме на којима су била представљена: природна и подземна склоништа за рањенике; конспиративна склоништа санитетског материјала; конспиративна подземна апотека и друго. Друга група Рељефи партизанских болница и система болница на територији Словеније и Босне и Херцеговине. Трећа група Шематски прикази организације Санитетске службе НОВЈ;
Распоред апотека и Главног штаба Хрватске на простору Лика, Кордун и Банија средином 1943. године и друго. Четврта група У овој групи доминирала је макета операционе сале конспиративне шумске болнице „Павла“ на Словеначком приморју.Пета групаКартограм словеначких војно-партизанских болница са локацијом за 126 болница. Шеста група Оригинални медицински предмети и импровизована средства као што су: апотекарски аван и апотекарска вага, шпиритусна лампа, карбидна лампа, добош и касета за стерилизацију, ортопедска помагала, удлаге и протеза за ногу.Војномедицинска академија, Институт за научне информације – Одељење за библиотечку и архивску делатност - Godišnji izveštaj I katedre VMA za 1961. godinu, inv. br. 23., fascikla II/14, 275- 276. 150px Поред поставке Кабинета, у ходнику зграде је било изложено око 40 м2 паноа са фотографијама на којима је био приказан рад санитетске службе у НОР-у. Циљ нове поставке био је да прикаже, не само историјских околности и услова у којима је радила санитетска служба током Другог светског рата, већ и да илуструје стратегију функционисања санитетских установа у ратним условима. Оваква концепција изложбе одговарала је образовним потребама војносанитетских кадрова у тадашњој ЈНА.
Рад у музеју У Одељењу је чувано 397 предмета који нису били изложени, а такође и збирка печата санитетских установа. Збирка печата је током године била обрађена, јер се у Извештају наводи да је формирана картотека за њу са 289 картона. Године 1962. у Музеју је према Извештају о раду Одељења било непромењено – исти је био број изложених и неизложених предмета, а картотека збирке печата санитетских установа садржала је исти број картона.
Дужност кустоса, које се први пут спомиње 1962. године, обављала је Мирјана Јовановић, етнолог.Војномедицинска академија, Институт за научне информације – Одељење за библиотечку и архивску делатност – Godišnji izveštaj I katedre VMA za 1962. godinu, inv. br. 24., fascikla II/16, 259- 263.
Пресељење у нову зграду ВМА и престанак рада музеја мини|Након пресељења у нову зграда ВМА у Београду музеј је престао са радом 1980-тих Годину дана након пресељења Војномедицинске академије у нову зграду на Бањици 1981. године, Одељење за библиотечку и архивску делатност (у то време под називом Архив санитетске службе) пресељено је у једну од зграда у близини Војномедицинске академије. Потом су музејски предмети пренети у главну зграду ВМА , са идејом да се употребе за формирање „спомен-собе“.
До реализације идеје да се у главној згради Војномедицинске академије, уместо музеја НОБ-а формира „спомен-собе“ никада није дошло. То је негативно утицало на музејски материјал, који се због небриге, се временом изгубио без иаквог трага.
У Одељењу за библиотечку и архивску делатност Института за научне информације Војномедицинске академије (раније Одсек за историју војног санитета, односно Архив санитетске службе), данас се чува само Збирка печата санитетских установа у којој се налази 290 печата.Музеј санитета НОБ-а У:Јелена Јовановић Симић, Музеализација историје медицине у Србији - докторска дисертација, Универзитет у Београду, 2015. стр. 195
Напомене
Види још Медицински музеј Музеј Српског лекарског друштва
Референце
Литература
Јелена Јовановић Симић, Музеализација историје медицине у Србији - докторска дисертација, Универзитет у Београду, 2015. Levental Z. Aktuelni problemi u izučavanju istorije zdravstvene kulture Jugoslavije. Zbornik radova Trinaestog naučnog sastanka Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije. Beograd: Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije; 1965. 100.
Категорија:Историја српске медицине Категорија:Музеји у Београду Категорија:Споменици и музеји Народноослободилачке борбе Категорија:Медицински музеји у Србији Категорија:Култура на Савском венцу Категорија:Грађевине на Савском венцу