Идриз Ајети

Идриз Ајети (; Тупале 26. јун 1917 — Приштина, 13. фебруар 2019) био је југословенски и албански лингвиста, албанолог, професор Универзитета у Приштини и академик.

Биографија Рођен је 1917. године у селу Тупале у Горњој Јабланици (Медвеђа). Основну школу завршио је у Сијаринској Бањи 1930. године, а средњу школу у Скопљу 1938. Исте године уписује се на Филозофски факултет Универзитета у Загребу, на Катедру за романистику. Због избијања Другог светског рата прекида студије, али их с успехом наставља и, након завршетка рата, дипломира на Филозофском факултету у Београду 1949. године. Од 1949. до1953. био је професор албанског језика у Приштинској гимназији. На Катедри за албанологију у Београду 1953. почиње да ради као лектор и предавач, а касније и као професор (након стицања доктората 1958. године). Одбранио је докторску тезу под називом: „Историјски развитак гегијског говора Арбанаса код Задра“. Године 1960. изабран је у звање доцента, затим у звање ванредног професора и 1968. у звање редовног професораRobert Elsie, Historical Dictionary of Kosovo. Од 1968. године почиње да ради као редовни професор на Катедри за албански језик и књижевност на Филозофском факултету у ПриштиниБиографија Идриза Ајетија – Академија наука и уметности Косова. За свој рад и залагање у области науке награђен је извесним бројем награда и одликовањима, међу којима су Седмојулска награда СР Србије и Награда АВНОЈ-а.

Дијахронијско проучавање дијалеката, обрада старих језичких докумената написаних турско-арапским алфабетом и проучавање узајамних албанско-српских језичких односа су главне области научног интересовања проф. Ајетија. Од самог почетка своје научне и филолошке каријере бави се питањима савременог албанског језика. Један је од највећих ауторитета када је у питању проблематика унификације, стандаридзације и правописа албанског језика. Написао је велики број текстова за уџбенике средњих школа, као и велики број уџбеника за студенте Филолошког факултета у Приштини.

Убрзо након оснивања Филозофског факултета у Приштини (1960), покренут је научни часопис „Gjurmime albanologjike” (Албанолошка истраживања), (1962). Од 1969. до 1971. био је директор Албанолошког иститута у Приштини, у периоду 1971-1973. био је декан Филозофског факултета, а потом и ректор Универзитета у Приштини 1973—1975. Председник Академије наука и уметности Косова био је у периоду 1979-1981. и 1996-1999.

Библиографија Књиге Историјске одлике албанског говора Ђаковице на почетку XIX века, Рилиндја, Приштина, 1960. Историјски развитак гегијског говора Арбанаса код Задра, Балканолошки иститут Научног друштва БиХ, Сарајево, 1961. Увод у историју албанског језика, Филозофски факултет у Приштини, Катедра за албанологију, Приштина, 1963. Ортографија албанског језика (са Сулејманом Дринијем, Хасаном Вокшијем, Мехдијем Бардијем и Љатифом Муљакуом), Завод за издавање уџбеника Републике Србије, 1964. Увод у историју албанског језика (друго издање), Филозофски факултет у Приштини, Катедра за албанологију, Приштина, 1965. Историја албанског језика (Историјска морфологија), Приштина, 1969. Проблематика историје албанског језика, Риљиндја, Приштина, 1971. Студије из историје албанског језика, Академија наука и уметности Косова, Приштина, 1982. Историја албанског језика (Историјска морфологија), реиздање, Завод за уџбенике и наставна средства, Приштина, 1983. Језичке студије у области албанског језика I, Риљиндја, Приштина, 1982. Језичке студије у области албанског језика II, Риљиндја, Приштина, 1985, pp. 1–303. Језичке студије у области албанског језика III, Риљиндја, Приштина. Језичке студије у области албанског језика IV, Риљиндја, Приштина, 1989, pp. 5–165. Албанци и њихов језик, Академија наука и уметности Косова –посебна издања – 10, 1994. Дела 1, Академија наука и уметности Косова, Приштина, 1997. Дела 2 (1998), Дела 3 (1998), Дела 4 (2001), Дела 5 (2002), Ради научне истине, КАНУ, Приштина, 2006. Предак, „Коха“, Приштина, 2011.

Уџбеници Југословенска књижевност (скрипта), Приштина, 1947. Читанка за 4 разред основне школе (са Стати Костарином и Јаном Ђином), Приштина, 1948. Из албанске књижевности (са Хасаном Вокшијем), издање издавачке куће „Мустафа Бакија“, Приштина, 1951. Читанка за 5. разред основне школе (са Антоном Четом), издање издавачке куће „Мустафа Бакија“, Приштина, 1954. Шиптарски у 30 лекција за српскохрватског читаоца (са Драгутином Мићовићем), Јединство, Приштина, 1959.

Преводи Аркадиј Гајдар, Тимур и његова чета (превод са српског), издање издавачке куће „Мустафа Бакија“, Приштина, 1951. Из југословенске прозе (са Тајаром Хатипијем, Небиљом Динијем и Вехапом Шитом), издање издавачке куће „Мустафа Бакија“, Приштина, 1952. Бранко Ћопић, Доживљаји Николетине Бурсаћа (превод са српског) издање издавачке куће „Миладин Поповић“, Приштина, 1957.

Студије и чланци Најстарији писани документ на албанском језику (Мешари Ђона Бузукуа), Јета е ре, Приштина, 1950, бр. 5-6, pp. 376–382. Велика година 1941, (превео Марк Краснићи), Јета е ре, Приштина, 1950, бр. 5-6, pp. 423–427. Прежихов Воранц, Добра Нађа (превод са српског), Јета е ре, Приштина, бр.4, pp. 273–277. Пјетер Богдани (1630—1689), Јета е ре, Приштина, 1951, бр. 1, pp. 64–74. Штјефен Ђечови (1874—1929), Јета е ре, Приштина,1951, бр. 2-3, pp. 158–164. Глиша Елезовић и разлике главних дијалеката албанског језика, Јета е ре, Приштина, 1951, бр. 5, pp. 321–327. Осврт на употребу конјуктива, Јета е ре, Приштина, 1951, бр. 6, pp. 416–421. О српскохрватско-албанском речнику Хенрика Барића, Загреб, 1950, Јета е ре, Приштина, 1951, бр. 6, pp. 446–449. Михаил Шолохов: Узорана ледина (превод са српског Вехапа Шите), „Мустафа Бакија“, Приштина, 1951, pp. 365, Јета е ре, Приштина, Приштина, 1952, бр. 1, pp. 74–77. Из југословенске прозе, издање издавачке куће „Мустафа Бакија“, Приштина, 1952, pp. 418, Јета е ре, Приштина, 1952, бр. 2, pp. 154–158. Пред 7. јул, Јета е ре, Приштина, 1952, бр. 3, pp. 163–164. Бора Станковић, Покојникова жена (превод са српског), Јета е ре, Приштина, 1952, бр.3, pp. 197–203. Објашњење у вези са критиком В. Шите, Јета е ре, Приштина, 1952, бр. 3, pp. 237–238. Селман Риза, Граматика српскохрватског језика, издање издавачке куће „Мустафа Бакија“, Приштина, 1952, бр. 5-6, pp. 408–410. Селман Риза, Настанак албанске лингвистике, издање издавачке куће „Мустафа Бакија“, Приштина, 1952, стр, 126, Јета е ре, Приштина, 1953, бр. 2, pp. 170–175. Кратка анализа развоја футура у албанском језику, Јета е ре, Приштина, 1954, бр.2, pp. 120–124. Ardhi apo erdhi, Јета е ре, Приштина, 1954, бр.4, pp. 346–352. Глас „л“ у арбанашким говорима Црногорске Крајине, Годишњак Балканолошког института, Сарајево, 1957, књ. I, pp. 187–193. Истарско-арбанашки превод приче о изгубљеном сину, Годишњак Балканолошког института, Сарајево, 1957, књ. I, pp. 194–202. О расветљавању језичке проблематике албанског језика, Перпарими, Приштина, 1957, бр.1-2, стр. Назализам и ротацизам у албанском језику, Перпарими, Приштина, 1957, бр. 5, pp. 269–276. Бранко Ћопић, Доживљаји Николетине Бурсаћа (превод са српског), издање изадавачке куће „Миладин Поповић“, Приштина, 1957, pp. 177. Рајко Нахтигал (1877-1958 – in memoriam), Перпарими, Приштина, 1958, бр.8, pp. 471–476. Да ли је посао око ортографије албанског језика завршен? Перпарими, Приштина, 1958, бр.7-8, pp. 471–476. Неке личне заменице, Риљиндја 27.7.1958, pp. 8. Речи са суфиксима sh (ç) и s (z), Риљиндја 14.8.1958, pp. 6. О правим значењима глагола, Риљиндја 24.7.1958, pp. 7. Правилно писање заменица и присвојних заменица, Риљиндја 28. 8. 1958, 7, 6. О употреби објекта, Риљиндја 4.11.1958, pp. 9. Sendersue apo sendorsue, Риљиндја 14.9. 1958, pp. 9. Придеви, Риљиндја 25.9. 1958, pp. 7. Најстарији документ на албанском језику са Косова, написан арапским алфабетом, Риљиндја 1-3. janar 1960, pp. 15. Ситни етимолошки прилози, Годишњак Балканолошког института, Сарајево, 1961, књ.II, pp. 195–198. П. Антон Мерло С.Ј: Кратка упута за практично и теоретично учење албанског језика. С немачког превео: др Емануел Крајинович, Летница код Косовске Витине, 1959, Годишњак Балканолошког института, Сарајево, 1961, књ. II, pp. 221–222. Доситеј међу Арбанасима (поводом 150-годишњице смрти), Buletini i Entit për përparimin e shkollave të KAKM, Приштина, 1961, бр. 1-2, pp. 10–14. Најстарији документ косовског арбанашког говора на арапском писму, Gjurmime Albanologjike, Приштина, 1962, бр. 1, pp. 9–73. Хенрик Барић, Историја арбанашког језика, Балканолошки институт Научног друштва БиХ, Сарајево,1959, Gjurmime albanologjike, Приштина, 1962, бр. 1, pp. 281–283. Eqrem Çabej, Uber einige mit z analyttende Wörter de Albanischen, Zeitschrift für Phonetik und allgemeine Sprachëissenschaft, 9/3, Берлин, 1956, pp. 203–229, Gjurmime Albanologjike, Приштина, 1962, бр. 1, pp. 283–286. Етимолошки прилози, Зборник за филологију и лингвистику Матице српске, Нови Сад, 1962, IV-V, pp. 1–7. О неким узајамним шиптарско-српским језичким односима, Buletin i punimeve shkencore të Fakultetit Filozofik të Prishtinës, Приштина, 1963, I, pp. 149–167. Порекло неких митских и демонских назива у шиптарском, Годишњак, књ. III, Центар за балканолошка исптивања, књ.1, Сарајево, 1965, pp. 111–118. Sur la substitution ct latin en albanais, Zeitschrift für Balkanologie, Wiesbaden 1965, III, pp. 1–3. Прилог проучавању међусобних албанско-српских језичких односа, Gjurmime albanologjike, Приштина, 1965, бр. 2, pp. 35–56. Допринос проучавања албанско-српских језичких односа, Јехона (Jehona), Скопље, 1966, бр. 5-6, pp. 3–12. О језику „Дивана“ Шејха Малићија, Gjurmime albanologjike, Приштина, 1966, бр. 3, pp. 27–52. Блаже Конески, Историја на македонскиот јазик, Скопље, 1965, pp. 202, Gjurmime albanologjike, Приштина, 1966, бр. 3, pp. 247–249. Неки заједнички изрази албанске и српскохрватске лексике, Buletini i punimeve shkencore të Fakultetit Filozofik të Prishtinës, Приштина, 1966, III, pp. 1–7. Uber einige albanisch-serbokroatische Gemeinsamkeiten und der Lexik, Zeitschrift für Balkanologie, Otto Harrassoëitz, Wiesbaden 1967, Jahrgang V, Heft 2, pp. 138–145. Албанско-словенске лексичке студије, Gjurmime albanologjike, Приштина, 1968, бр. 2, pp. 35–50. La présence de l’albanais dans les parlers des populations slaves de la Péninsule balkanique à la lumière de la langue et de la toponymie, Studia albanica, Тирана, 1968, бр. 2, pp. 131–136. Contribution à l’étude des rapports linguistique entre l’albanais et le serbe, Actes du Premier Congres international del études balkanique et sud-est europèennes (VI Linguistique), Софија, 1968, pp. 565–572. Пут унификације књижевног албанског језика, Риљиндја 18, 21. и 22. април 1968. Никол Д. Газули, Нови речник (поговор), Приштина, 1968. Ећрем Чабеј (Eqrem Çabej), Сингуларизована множина у албанском језику, Тирана, 1967, pp. 216, Gjurmime albanologjike, Приштина, 1968, бр. 2, pp. 259–262. Claus Haelber, Gramatik der albanischen Mundart von Slamis, Otto Harrassowitz, Wisbaden 1965, f. 178, Gjurmime albanologjike, Приштина, 1968, бр. 1, pp. 244–246. Martin Camaj, Albanische Wortbildung – die Bildungsëeise der älteren Nomina, Albanische Forschungen, vëll. 6, Wiesbaden 1966, Gjurmime albanologjike, Приштина, 1968, бр. 1, pp. 241–243. Приказ албанског језика на једном древнијем нивоу кроз светло језика суседа (реферат), Симпозијум о Скендербегу (9-12. maj 1968. у Приштини). О неким језичким одликама албанских говора на Косову, Gjurmime albanologjike, Приштина, 1969, бр. 1, pp. 156–163. О неким карактеристикама албанских говора прешевског и бујановачког округа, Gjurmime albanologjike, Приштина, 1969, бр. 2, pp. 37–61. Присуство албанског у дијалектима словенског становништва на Балканском полуострву кроз светло њихових језика и топонимије Друга конференција албанолошких студија, Тирана, 1969, том. III, pp. 117–121. Главне језичке особености говора Албанаца прешевског и бујановачког округа, Врањански гласник, Врање, 1969, књ. V, pp. 257–275.