Отопластика или корекција ушију (од грчких речи οὖς, — уво + πλάσσειν — формирање) естетски је хируршки захват којим се решава проблем клемпавих ушију. У целој хирургији не постоји ни једна операција која има толико метода и толико разних модификација као отопластика..[page needed] cited b. Искусни хирург ће из сваке методе издвојити оно најбоље како би прилагодио технику операције сваком индивидуалном пацијенту и његовој отопостази. Ова коректнивна операција може се извести већ после пете године живота. У највећем броју случајева изводи се код деце старости од 4-14 година али се ради и код старијих.
Историја мини|Махариша Сушруте, пионир отопластике Отопластика (хирургија ува) развијена је у древној Индији, у 5. веку п. н. е., од стране ајурведског лекара Махариша Сушруте (око 800. године п. н. е.), који је ову методу описао у смом медицинском делу, Сушрута Самхита. У његово време, Сушрута и његови студенти медицине развили су отопластику и друге пластичне хируршке технике и процедуре за корекцију (реконструкцију) ушију, носа, усана и гениталија које су ампутираних, након изречених криминалних, верских и војне казни.
Древне индијске технике медицинског знања и технике пластичне хирургије описана у делу Сушрута Самхита практиковане су широм Азије до краја 18. века; па је тако у октобру 1794. године, савремени британски часопис „Магазин Џентлмен” објавио методу ринопластике, идентичну оној која је описана у медицинској књизи из 5. века, Сушрута Самхита. Штавише, и два века касније, савремена отопластична пракса, иако је само благо модификована, потиче од техника и процедура које је развио и успоставио у антици, индијски ајурведски лекар Сушрута..
У делу Операциона хирургија (1845), немачки хирург Johann Friedrich Dieffenbach (1794 — 1847) објавио је први хируршки приступ за корекцију деформитета ушију - комбиновану отопластичку процедуру засновану на једноставном изрезивању (резању) проблематичног вишка хрскавице ушне шкољке иза задњег сулкуса (задњег жлеб) ува, и накнадном причвршћивању шкољке, шавовима, на мастоидни периост, мембрана која прекрива мастоидни наставак са доње и задње стране мастоидног дела темпоралне кости. [The operative surgery] (in German). Leipzig: FA Brockhaus..[page needed] cited by Tanzer, R. C.; Converse, J. M.; Brent, B. (1977). "Deformities of the auricle". In Converse, J. MD; Converse, John Marquis; Littler, J. William (eds.). Reconstructive Plastic Surgery (2nd ed.). Philadelphia: Saunders. p. 1710.
Општа разматрања Деформитети ушне шкољке, односно њен неправилан положај отопостаза, у доносу на главу познат је од давнина и популарно се у народу назива „клемпаве уши”.
Облик ушне шкољке употпуњује општи изглед главе и лица, па зато „клемпаве уши” могу да буду узрок незадовољства сопственим изгледом и узроком настајања комплекса мање вредности.
Отопластика се према коначном циљу дели на: Естетску — промена облика ушију. Реконструктивну — стварање потпуно или делимично недостајућих делова ушију.Melvin A. Shiffman. . Art, Science, and New Clinical Techniques - Springer.
Индикације мини|Конзервативни (неоперативни) начин лечења клемпавих уши Клемпаве уши Деформације ушне шкољке Повећане ушне шкољке Хипертрофиране ушне шкољке. Повреде ушне шкољке
Начин извођења Пре него се почне операцијом, потребно је извршити врло пажљиво мерење ширине и висине ушне шкољке, угао њена отклона, као и задњу дистанцу од ивице ушне шкољке, како би рез који се налази иза уха био симетричан на обе стране главе.
Сама операција ради се у локалној (евентуално на захтев пацијента у општој) анестезији, у трајању до једног сата, у највећем броју случајева.
Након операције врши се имобилизација ушне шкољке, завојем у трајању од 24-48 часова. Редовно превијање и тоалета ране обавља се сваки други дан, а шавови се уклањају након 7 дана. Отеклина и евентуални крвни подливи повлаће се након 10 дана, а осетљивост ушне шкољке на додир враћа се након неколико недеља. Постоперативни ожиљци су скривени иза ува и не виде се. Старији пацијенти се могу вратити послу након пет дана, док деца морају мало дуже да се чувају нарочито у игри са другом децом.
Хируршка отопластика Циљ отопластике је корекција облика ушију тако да они изгледају природно, пропорционално и имају правилан облик, без видљивих знакова хируршког захвата. Због тога, при прегледу коригованих ушију, оне треба да изгледају нормално, почев од: Перспектива спреда: при погледу на ушну раковину спреда треба бити видљива ивица завитка ушне раковине, али она не сме бити толико спљоштена да се сакрије иза противзавитка. Вид сaзади: ако се гледа ушна раковина сaзади, ивица завитка треба да буде права, а не закривљена попут слова „С“ (средња трећина равна), или извитоперена попут хокејашке клупке (мушкица уха недовољно равна). Ако је ивица завитка права, горња, средња и доња трећина ушне раковине биће међусобно пропорционално померене. Поглед са стране: контуре уха треба да буду благе и природне, а не оштре и вештачке.
Степен озбиљности деформације уха која подлеже корекцији одређује оптимално време за извођење отопластике; на пример, код деце са веома одшколованим (иступајућим) ушима разумна старост је 4 године. У случајевима макротије, повезане са отшколованим ушима, старост детета може бити 2 године. Међутим, пожељно је огранчити даљи раст деформисаног уха. Без обзира на године пацијента, процедура отопластике захтева да пацијент буде под општом анестезијом.
Савременија, мање инвазивна опција је отопластика без резова. Уместо резова, хирурзи користе посебне шавове да фиксирају ухо без оштећења хрскавице. Ова метода је погодна само ако хрскавица уха не захтева измену облика. Опоравак често протиче брже, а ожиљци су мање уочљиви.
У случају пацијента са вишеструким урођеним дефектима уха или када нема довољно аутологне хрскавице за узимање, корекција помоћу трансплантата ребарне хрскавице може бити непрактична. У таквом случају може се користити реконструктивна техника премештања завитка по Антиа–Буху, при којој се ткиво премешта са задње ивице уха, а затим око и напред, ради обнове деформисаног предњег дела ивице уха. Да би се извео премештај завитка по Антиа–Буху, хирург најпре означи мастилом рез унутар ивице завитка и око ножке (стебла) завитка. Затим хирург пресеца кожу и хрскавицу, али не пробија задњу кожу уха. Након тога ивица завитка се премешта ради шивења (затварања), а са задње стране уха узима се кожни трансплантат у облику „кучјег уха“. Затварање шавова помера ножку завитка ка ивици завитка.
Види још
Отапостаза Ушна шкољка
Референце
Литература
Спољашње везе
Otoplasty — Анимација
Категорија:Медицинске процедуре Категорија:Аномалије спољашњег ува