Мадона Луиза Чикони (; Беј Сити, 16. август 1958), познатија једноставно као Мадона, америчка је певачица, текстописац и глумица. Позната је по ексцентричним музичким спотовима и наступима. Сматра се за најуспешнију забављачицу (певачицу, глумицу и комерцијалну личност) икада. Након смрти Мајкла Џексона постала је најуспешнија и највећа жива музичка светска звезда, јер су од ње успешнији били само Елвис Пресли, Битлси и Џексон.
Добитница је многобројних награда кроз своју каријеру и носилац много рекорда у музичком свету, међу којима је титула најпродаванијег женског музичког уметника свих времена, са процењених 350 милиона продатих албума, синглова и видео-снимака. Упркос својој дискутабилној глуми, и углавном лошим критикама, појављивала се у многим филмовима (нпр. Евита) и углавном прилагала неке своје песме за њихове саундтрек албуме. Написала је и неколико књига за децу. За сада има дванаест турнеја, од којих је MDNA поставила други светски рекорд као: турнеја женског извођача са највећом зарадом. Први рекорд опет води она, са Sticky And Sweet Tour, а друго најгледаније Супербоул полувреме је поставила она 2012.
Дан-данас је неки памте по популарности током ’80-их и мноштву контроверзи, али и гламуру и комерцијалном успеху током ’90-их. Иако је од краја ’90-их па све до издања албума Hard Candy била у ’хибернацији’, опет током 2012. постаје уметник са највећим оствареним профитом на свету у тој години, а добија и нову публику. Њеном сарадњом са најпопуларнијим новим музичким звездама током 2015. опет постаје неприкосновена краљица популарне музике.
Биографија Пре популарности (1958—1982)
Мадона Луиза Чикони је рођена 16. августа 1958. године у Беј Ситију, као ћерка Силвија, Американца италијанског порекла и мајке Мадоне, канадског порекла. Одрасла је у граду Понтијаку, у Мичигену. Многи мисле да јој име Мадона није право, већ уметничко име, али она га је добила по мајци. Са 8 година, на обреду кризме, додала је име Вероника, по жени која је, према Библији обрисала лице Исусу на путу ка Голготи.
Када је имала пет година, њена мајка је умрла од рака. То је био велики ударац за њу, и често је туга због губитка мајке, као и важност породичних односа, интерпретирана у њеном раду. Убрзо се отац Силвио оженио кућном помоћницом, Џоун Густафсон, коју Мадона никад није у потпуности прихватила. Одрастала је у строгом католичком окружењу, и често је ишла у цркву. Била је чудак у својој школи, али је била и одличан ђак, и похађалац часова клавира, али како јој је то после неког времена досадило, убедила је оца да иде на часове плеса.
Тада је упознала Кристофера Флина, свог професора плеса, за кога је изјавила да је једна од најутицајнијих личности у њеном животу. Чињеница да је припадао геј популацији, и да је касније умро од СИДЕ, учврстила је њене ставове о пружању помоћи особама дискриминисаним по тој основи.
Упркос чињеници да је добила стипендију Мичигенског универзитета, одбила ју је, и отишла у Њујорк, покушавајући да се запосли. Стигла је у Њујорк авионом, са само 35 долара. Радила је неколико ситнијих послова, попут конобарице у Dunkin' Donuts, све док није постала једна од плесачица на светској турнеји Патрика Хернандеса. Касније је са Деном Гилројем основала бенд Breakfast Club, у коме је прво и испољила своје вокалне способности. Када се бенд распао, она и њен тадашњи дечко Стив Бреј су отишли код Марка Каминса, популарног њујоршког ди-џеја, који је, импресиониран њиховим демо-снимцима, отишао у Sire Records.
Каријера Почеци у музичкој индустрији (1982—1985) лево|200п|мини|Слика из Мадониног првог спота -{Everybody}-, 1982 1982. године, Мадона је потписала уговор са Sire Records, огранком Warner Bros., и ускоро издала свој први сингл, -{Everybody}-, који је постао хит у клубовима, али није имао успеха на Билбордовој листи „Хот 100“. Добио је и честа пуштања на -{R'n'B}- станицама, због чега је владало мишљење да је она заправо црнкиња. И други сингл, -{Burning Up}-, је такође био хит на америчкој Денс топ-листи, што је довело до финансирања албума.
Мадонин деби албум, једноставно назван -{'Madonna'}- изашао је 1983. године. Након слушања првих верзија песама са тог албума, Мадона се разочарала и однела их свом дечку Џону Бенитезу (познатом као Џелибин), који их је реаранжирао и довео у стање које је евидентно на албуму. Албум је био осми на америчкој топ-листи (са продатих милион примерака), и садржао је три успешна „Хот 100“ сингла, -{Borderline}-, -{Holiday}-, и -{Lucky Star}-. Тренутне статистике кажу да је продат у укупно 8 милиона примерака. десно|200п|мини|Мадона у споту -{Material Girl}-; приметите сличност са М. М. Мадонин следећи албум, -{'Like a Virgin'}-, који је изашао следеће године, је био њен први #1 албум на америчкој топ-листи. Хитови су биле песме -{Like a Virgin}-, -{Material Girl}- (у чијем споту је имитирала Мерилин Монро, и њен филм „Мушкарци више воле плавуше"), -{Angel}- и -{Dress You Up}-. Албум је до данас продат у око 19 милиона примерака, и остаје један од њених најуспешнијих. Пажњу је у то време привукла наступом на првој додели МТВ награда, силазећи са џиновске свадбене торте, обучена у венчаницу, и показивањем доњег веша током извођења кореографије.
Године 1985, кренула је на своју прву турнеју, -{'Virgin Tour'}-, где су јој пратећи бенд били Бисти Бојс. Турнеја је имала запажен успех у САД.
Исте године, Плејбој и Пентхаус су истовремено објавили Мадонине еротске слике, настале касних 70их, у време док је позирала анонимним сликарима. То је изазвало огромну реакцију медија и јавности. Мадона је на -{Live Aid}- концерту, обраћајући се публици, изјавила да „неће скинути своју јакну, јер ће јој то можда узети за зло кроз десет година".
Уметничке тенденције (1986—1989) Мадонин трећи студијски албум, -{'True Blue'}-, уједно и њен најпродаванији, са око 20 милиона примерака, изашао је 1986. На албуму је Мадона допринела својим текстовима, у сарадњи са будућим пријатељем и сарадником Патриком Леонардом. На албуму се налазила емотивна балада -{Live to Tell}-, за коју се сматра да је „њена прва озбиљна песма“. Остали синглови, који су такође били веома успешни на америчкој топ-листи били су -{Papa Don't Preach}- (која је позната по свом суочавању са проблемом малолетних трудница), -{Open Your Heart}- (познат и по свом контроверзном споту), -{True Blue}- (посвећена њеном тадашњем мужу Шон Пену) и -{La Isla Bonita}-.
Године 1987, Мадона учествује у филму Ко је та девојка? за који доприноси четири песме, међу којима је насловна песма из филма -{Who's That Girl}-, као и -{Causing a Commotion}-, обе топ 5 хитови. Исте године покренула је своју другу турнеју, -{'Who's That Girl Tour'}-, која је у то време донела Мадони њен први рекорд, као тада најисплативија турнеја свих -{времена. Запамћена као велики спектакл, турнеја је у себи обједињавала поп и уметност, коришћене су слике познатих уметника попут Мадонине омиљене сликарке, Тамаре де Лемпицке, и костими који су се муњевито мењали између песама, од којих су неки пародирали њену тадашњу супарницу, Синди Лопер. То јој је био први окршај са Ватиканом, који је позивао вернике на бојкот светогрдних концерата.
Исте године излази њен први ремикс албум под називом -{'You Can Dance'}-, који је углавном садржао ремиксе који су урадили њени сарадници са дотадашњих албума, а који су били „спаковани“ у виду непрекидног микса, без паузе између песама. Једини изузетак је била и једина нова песма, -{Spotlight}-.
Мадонин четврти албум, -{'Like a Prayer'}-, пуштен у продају 1989, по многима је преломна тачка у Мадониној каријери, који ју је поставио у сам естаблишмент поп музике. На албуму је запажено учествовање Принса као дуетског партнера у песми -{Love Song}-, као и неколико његових гитарских деоница. Албум је доживео најбоље критике у Мадониној каријери и привукао је зрелије слушаоце. Часопис -{Rolling Stone}- је албум окарактерисао као "... најближе уметности колико поп може да приђе“ .
Песма -{Like a Prayer}- се наметнула сама по себи као први сингл, због своје напредне структуре. Наиме, песма садржи типичну поп мелодијску линију, али су у њу интегрисани музички елементи црначке музике, попут госпел хора, као и гитарска рок деоница, коју, већ поменуто, изводи Принс. Поред свега, ту је и текст који обилује религијским алегоријама, и у коме Мадона описује позивање имена своје љубави „као малу молитву" Мадона је тада имала потписан уговор са Пепсијем, јер им се песма јако допала, и желели су рекламу у којој се она чује, што би донело узајамну промоцију и њима и Мадони. Мадона је добила 5 милиона долара за рекламу. Ипак, ствари су се искомпликовале.
Ускоро је снимљен контроверзни спот за песму, чији заплет је јасно окренут против расизма, и где је црнац оптужен за силовање и убиство које су починили белци. Мадона одлази у цркву, тражећи снагу да оде у полицију, без страха од освете злочинаца. Ипак, поред једноставног заплета, оно што је створило контроверзу је верски симболизам. У споту се појављује црни светац (Свети Мартин од Пореса) који је одмах схваћен као светогрдни „Црни Исус", са којим се Мадона касније у споту љуби, затим Мадонине стигматске ране, и на крају, поље запаљених крстова пред којима Мадона плеше, што је по многима био отворени напад на цркву. Ужасан скандал који је избио поводом запаљених крстова, и осуда Ватикана, по многима је био непотребан, јер су они заправо били јасна алузија на Кју-клукс-клан, што је само јасније појачало антирасистичку поруку спота.
Спот је касније, на 25. годишњици МТВ-а, изгласан као „Најреволуционарнији спот свих времена“ (-{Most Groundbreaking Music Video of All Time}-).Најреволуционарнији спотови свих времена
Пошто су спот и реклама за Пепси имале сличне визуелне теме, реклама је убрзо повучена, доливајући уље на ватру око свих контроверзи. Ипак, Мадона је задржала новац, јер су они прекинули уговор.
Када се ствар ипак мало смирила, Мадона је снимила још један контроверзан спот, за други сингл -{Express Yourself}-. Док у песми она позива на слободу говора и изражавања, у споту постаје јасно да се обраћа спутаним женама, јер је она сама у споту ограничена мушким светом, и живи „везана својим жељама да се не побуни“.
Поред свих контроверзи, албум је самим тим добио невероватну промоцију. Продат је у 13 милиона примерака, од чега 4 милиона само у САД. . Са албума су изашла још три успешна сингла, -{Cherish}-, -{Oh Father}- и -{Dear Jessie}-.
Без даха (1989—1992) лево|200п|мини|Кадар из легендарног спота за Vogue, инспирисаног гламуром Холивуда.
десно|200п|мини|Madona na Blond Ambition турнеји 1990. Мадона је 1989. снимила филм Дик Трејси, адаптацију популарног детективског стрипа. Како би пропратила филм, којим је била јако инспирисана, издаје нови албум "-{I'm Breathless}-", који је представљао омаж музици 30их, мада његов статус албума није сигуран. Наиме, садржао је неколико песама из филма, па би могао бити и његов саундтрек, али и неколико нових песама, па се може квалификовати у студијске албуме. Ипак, оно што је битно је да је издвојио један од Мадониних највећих хитова, "-{Vogue}-", модерну денс песму, инспирисану плесом који је тада био популаран у геј клубовима у САД, који је био познат као „воугинг“. Још је битно поменути и песму "-{Sooner or Later}-", која је освојила Оскара за „Најбољу песму из филма". "-{Vogue}- је запамћен и као један од најбољих спотова свих времена. Артистички црно-бели спот је представљао Мадону у стилу звезда старог Холивуда чија се имена помињу у самој песми, попут Грете Гарбо и Мерилин Монро, а кореографија у споту је тада поставила нове стандарде, и сматрало се да је практично неизводива.