Европска повеља о регионалним или мањинским језицима () је међународна конвенција која се бави заштитом језичких права регионалних и мањинских заједница у Европи. Повеља је усвојена 25. јуна 1992. године од стране Савета Европе, а ступила је на снагу 1. марта 1998. године.COE: About the European Charter for Regional or Minority Languages
Повељу је потписало и ратификовало 25 држава чланица Савета Европе: Аустрија, Босна и Херцеговина, Велика Британија, Данска, Јерменија, Кипар, Лихтенштајн, Луксембург, Мађарска, Немачка, Норвешка, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија, Србија, Украјина, Финска, Холандија, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Швајцарска, Шведска и Шпанија. Још 8 држава је само потписало повељу, а очекује се да ће је и ратификовати.COE: Signatures and ratifications of the European Charter for Regional or Minority LanguagesCOE: Chart of signatures and ratifications of the European Charter for Regional or Minority Languages
Права која штити Повеља Мере заштите односе се на домен образовања (члан 8), судске власти (члан 9), на управу и јавне службе (10), медије (11), културне активности и установе (12), привредни и друштвени живот (члан 13) и на прекограничну размену (14). Повеља се односи само на језике аутохтоног становништва саставу државе, а искључује језике миграната.
Примена Повеље у Србији Примена Повеље у Србији је проистекла из сукцесорских права у односу на Државну Заједницу Србије и Црне Горе, која је Повељу потписала 22. марта 2005. године. Закон о ратификацији Повеље усвојен је 21. децембра 2005. године од стране Скупштине Србије и Црне Горе, а ступио је на снагу 1. јуна 2006. године. Као држава-наследница, Србија је престанком постојања ДЗСЦГ преузела сва права и обавезе које проистичу из Повеље. Према одредбама поменутог закона о ратификацији (члан 3) као мањински језици (у контексту примене Повеље у Србији) препознати су: албански, бошњачки, бугарски, влашки, мађарски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински и хрватски језик.
Престанком постојања ДЗСЦГ (2006), угашено је дотадашње савезно Министарство за људска и мањинска права, тако да су послови из области примене Повеље у Србији прешли на новоустановљену Службу за људска и мањинска права, при Влади Републике Србије. Поменута служба је 2007. године израдила Први периодични извештај, који је од стране Владе РС достављен Савету Европе, у варијантама на српском и енглеском језику, а иста пракса је примињена и приликом израде каснијих периодичних извештаја.
Након оснивања посебног Министарства за људска и мањинска права у Србији (2008), примена Повеље је потпала под надлежност тог министарства, које је 2010. године израдило Други периодични извештај. Након реорганизације државних ресора и укидања поменутог министарства, надлежност над применом Повеље у Србији прешла је 2012. године на новоустановљену Канцеларију за људска и мањинска права, при Влади Републике Србије. Та канцеларија је 2014. године израдила Трећи периодични извештај,, а затим су уследили: Четврти периодични извештај (2017) и Пети периодични извештај (2020).
Крајем 2020. године, након оснивања новог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, надлежност над применом Повеље у Србији прешла је на то министарство.Република Србија: Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог
У службеним енглеским варијантама поменутих периодичних извештаја,The Republic of Serbia: The European Charter for Regional or Minority Languages: The Initial Periodical Report (2007)The Republic of Serbia: The European Charter for Regional or Minority Languages: The Second Periodical Report (2010)The Republic of Serbia: The European Charter for Regional or Minority Languages: The Third Periodical Report (2014)The Republic of Serbia: The European Charter for Regional or Minority Languages: The Fourth Periodical Report (2017)The Republic of Serbia: The European Charter for Regional or Minority Languages: The Fifth Periodical Report (2020) начињени су извесни терминолошки пропусти у области именовања русинске националне мањине. Иако је Национални савет русинске националне мањине (НСРНМ) својим статутом из 2010. године прописао (члан 6.), а потом и потврдио (2014. и 2018. године), да званични назив на енглеском језику гласи: National Council of the Rusyn National Minority.Статут Националног савета русинске националне мањине (2010)Статут Националног савета русинске националне мањине (2014)Статут Националног савета русинске националне мањине (2018) тај назив (који се налази у заглављу сваког акта НСРНМ) није испоштован у енглеским варијантама поменутих извештаја, у којима је употребљаван неправилан облик: National Council of the "Ruthenian" National Minority. У енглеским варијантама поменутих извештаја, именовање русинског народа и језика, као и русинских мањинских установа и организација није било вршено путем употребе званичних и међународно признатих (ISO)ISO 639 Identifier Documentation: Rusyn (rue) термина (), већ путем спорних рутенских одредница () које у енглеском језику имају далеко шира и веома разноврсна значења. Управо због те вишезначности, најпознатији русински историчар и бивши председник Светског конгреса Русина, проф. др Павел Р. Магочи је изричито указао на неприкладност употребе рутенских одредница за означавање Русина у међународној (енглеској) терминологији.
Језици под заштитом Повеље
(датум ратификације: 25. јануар 2002) Асирски новоарамејски Грчки језик Руски језик Курдски језик (датум ратификације: 28. јун 2001 Хрватски језик Словеначки језик Мађарски језик Чешки језик Словачки језик Ромски језик (датум ратификације: 21. септембар 2010) Албански језик Црногорски језик Чешки језик Италијански језик Мађарски језик Македонски језик Немачки језик Пољски језик Румунски језик Русински језик Словачки језик Словеначки језик Турски језик Украјински језик Јеврејски језици (датум ратификације: 5. новембар 1997) Италијански језик Српски језик Мађарски језик Чешки језик Словачки језик Русински језик Украјински језик (датум ратификације: 26. август 2002) Јерменски језик Циприотски арапски (датум ратификације: 15. новембар 2006) Словачки језик Пољски језик Немачки језик Ромски језик
Немачки језик
Лапонски језици Шведски језик
Дански језик Горњолужичкосрпски језик Доњолужичкосрпски језик Севернофризијски језик Сатерландски фризијски језик Ромски језик Доњонемачки језик
Хрватски језик Немачки језик Румунски језик Српски језик Словачки језик Словеначки језик
нема регионалних и мањинских језика
нема регионалних и мањинских језика
Албански језик Ромски језик
Западнофризијски језик Лимбуршки језик Доњосаксонски језици Ромски језик Јидиш
Лапонски језици Квенски језик Ромски језик Скандо-ромски језик
Белоруски језик Чешки језик Хебрејски језик Караимски језик Кашупски језик Литвански језик Русински језик Немачки језик Јерменски језик Ромски језик Руски језик Словачки језик Татарски језик Украјински језик
Албански језик Јерменски језик Грчки језик Италијански језик Македонски језик Пољски језик Ромски језик Русински језик Кримскотатарски језик Јидиш Бугарски језик Хрватски језик Чешки језик Немачки језик Мађарски језик Руски језик Српски језик Словачки језик Турски језик Украјински језик (датум ратификације: 15. фебруар 2006) Албански језик Бошњачки језик Бугарски језик Хрватски језик Мађарски језик Ромски језик Румунски језик Русински језик Словачки језик Украјински језик
На наведене језике примењују се
члан 8. став 1. а (иии), а (ив), б (ив), ц (ив), д (ив), е (ии), ф (иии), г;
члан 9. став 1 а (ии), а (иии), б (ии), ц (ии), д, став 2. а, б, ц, став 3,
члан 10. став 1. а (ив), а (в), ц, став 2. б, ц, д, г, став 3. ц, став 4 ц, став 5.
члан 11. став 1. а (иии), б (ии), ц (ии), д, е (и), ф (ии), став 2. став 3.
члан 12. став 1. а, б, ц, ф, став 2.
члан 13. став 1. ц.
члан 14. а, б,
на подручјима у којима су регионални или мањински језици у службеној употреби у складу са националним законодавством.
Бугарски језик Хрватски језик Чешки језик Немачки језик Мађарски језик Пољски језик Ромски језик Русински језик Украјински језик
Мађарски језик Италијански језик Ромски језик
Арагонски језик Астурлеонски језик Баскијски језик Каталонски језик Валенсијско наречје Галицијски језик
Фински језик Меанкиели Лапонски језици Ромски језик Јидиш
Италијански језик Романш
Белоруски језик Бугарски језик Кримскотатарски језик Гагауски језик Грчки језик Немачки језик Мађарски језик Јидиш Молдавски језик Румунски језик Пољски језик Руски језик Словачки језик
Корнијски језик Ирски језик Мански језик Шкотски језик Шкотски гелски језик Велшки језик
Види још Савет за националне мањине (Србија) Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Национални савети националних мањина Републике Србије Празници националних мањина у Србији Канцеларија за људска и мањинска права
Референце
Литература
Спољашње везе Европска повеља о регионалним и мањинским језицима (званични сајт на енглеском језику) Језици под заштитом Повеље (на енглеском) Језици под заштитом Повеље (на немачком)
Категорија:Лингвопедија Категорија:Међународно право Категорија:Људска права Категорија:Мањине Категорија:Повеље Категорија:Социолингвистика