Назив<center>Архив САНУ у Сремским Карловцима<center> 300п Основана<center> 1690.<center> Земља<center> <center> Управник<center>Академик Василије Крестић<center> Седиште<center>Сремски Карловци (Србија)<center> Адреса<center> Трг Бранка Радичевића 17<center> СајтВеб страница архива Архив САНУ у Сремским Карловцима први је модерно уређен архив у нововековној српској историји, у коме најстарије познате инвентарске јединице потичу још из 1719. године. У саставу Архива је и библиотека са преко 5.000 књига.Архив у Сремским Карловцима, САНУ, Сремски Карловци. Смештен је у згради Богословије „Свети Арсеније”. Историја Настанак Архива везује се за Велику сеобу Срба 1690. године, када је део српске јерархије и народа пренео нешто књига, повеља српских владара, и многобројног сакралног инвентара, синђелија, берата и других списа из балканских делова Османског царства у Хабзбуршку монархију. На ово културно благо надовазао се вишегодишњи рад и преписка коју су патријарх Арсеније III и његови наследници - у својству представника народно-црквене и школске аутономије, или као приватна лица - водили са световним, црквеним и војним установама или појединцима у Хабзбуршкој монархији, Србији, Русији и другим земљама.

За време Другог светског рата Архив је био затворен од стране окупационе немачко-усташке власти, и делом оштећен. По сведочењу првог управника проф. Косте Петровића, 300px|мини|Спомен плоча на згради Карловачке богословије, у којој се спомиње и Архив САНУ у Сремским Карловцима На молбу Српске академије наука, Свети архијерејски синод СПЦ, 4. јула 1949, предао је „на чување и дефинитивно уређене архиве Митрополије и Конзисторије Сремскокарловачке”, ради њиховог коришћења у научне сврхе.

Након преузимања архивског материјала Академија је обезбедила средства, кадар и услове да се из из Беча врати 81 повеља. Истовремено са необезбеђених места, Архив је прихватио списе Карловачког магистрата, Карловачке гимназије и друге. Од грађана Архив је добио извесан број списа, било путем поклона или откупа. У Хисторијском архиву у Задру Архив је микрофилмовао већи део списа Далматинске епархије. Тако је настала сједињена архивска грађа у карловачком Архиву САНУ, која хронолошки обухвата период од средине 16. до 70-их година 20. века.

Међу списима су дела писаца разних занимања, на српском (и његовим старијим варијантама), немачком, латинском, рускословенском, мађарском, румунском и још неким европским језицима. Садржајно су то молбе, жалбе, извештаји, меморандуми, записници, уговори, тестаменти, пописи становништва и слично.

Грађа Архива још није потпуно сређена, а део ње се ставља у заштитне кутије, „лечи” од влаге и других оштећења.

Фондови На архивским полицама које се простиру на око 300 квадрата, засад је Архива у Сремским Карловцим сврстана у 42 фонда и 9 мањих збирки. За већину њих постоје изворни или накнадно рађени деловодни протоколи и регистри, регеста, картотека личности, сумарни пописи.

Грађа појединих фондова је прворазредни извор за политичку, културну и привредну историју српског народа на подручју данашње Војводине, као и за српске сународнике у другим деловима некадашње Аустроугарске монархије, а посебно за цркве и верски живот; школе, образовање, књижевност, уметност; разноврсне односе Срба са више евро - азијских народа. Центар за дигитализацију У седмој деценија трајања, Архив САНУ у Сремским Карловцима уз подршку САНУ и председника Владимира Костића, ресорног министарства, Покрајинске владе и СПЦ, отворио је Центар за дигитализацију. Према речима директор ове установе др Жарка Димић, датесредином 2020. године:

Библиографија Међу бројним истраживачима који су радили своје књиге, студије и чланке на основу грађе, архива или је објављивали по часописима и тематским зборницима су дела: Иларион и Димитрије Руварац, Радослав М. Грујић, Мита Костић, Славко Гавриловић, Никола Гавриловић.

Референце

Спољашње везе Званични сајт Архива САНУ у Сремским Карловцима Архиви ван архивске мреже Србије Сведочанства о српском трајању: У години 70. рођендана, Архив САНУ у Сремским Карловцима посвећен дигитализацији („Вечерње новости”, 27. јул 2020)

Категорија:Архиви ван архивске мреже Србије Категорија:САНУ Категорија:Грађевине у Сремским Карловцима Категорија:Култура у Сремским Карловцима