Аребица или арабица варијанта је персијског писма коју су користили босански муслимани. У употреби је била између 15. и 19. вијека и често је категоризована као дио алхамијадо књижевности. Прије Првог свјетског рата било је неколико неуспјешних покушаја Босанских муслимана да усвоје аребицу као треће званично писмо, поред ћирилице и латинице.
Осим у књижевости, аребица је кориштена у вјерским школама и администрацији, мада у много мањој количини од других писама.
Поријекло Аребица је заснова на варијанти персијског писмо које је кориштено у Османском царству (османско писмо), са додатним словима за гласове ц, љ и њ, која се не налазе ни у арапском, ни у персијском, а ни у османском писму. Пуна слова су на крају уведена са све самогласнике (као у курдском арапском писму), што аребицу чини правим писмом, за разлику од персијске основе.
Савремена употреба Први књижевно рад објављен на аребици од 1941. године је стрип „Хаџи Шефко и хаџи Мефко” објављен 2005. године (аутор Амир ел Зуби и Мелиха Чикак ел Зуби). Аутори су направили незнатне измјене у писму.
Прва књига на аребици са ISBN кодом је „Епохе фонетске мисли код Арапа и аребица”,Foreword to the "The Age of Phonetic Thought of Arabs and Arebica" by Aldin Mustafić а објавио ју је у Београду у априлу 2013. године мр. Алдин еф. Мустафић. Ова књига представља комплетну стандардизацију Чаушевићеве верзије, а истовремено је и уџбеник за високо образовање.
Писмо Коначну верзију аребице осмислио је Мехмед Џемалуд Чаушевић на крају 19. вијека. Његова верзија аребице назива се матуфовица, матуфовача или мектебица.
Ћирилица Латиница АребицаКонтекстуалне формеИзолованиКоначнеСредњеПочетне -{А а}- -{A a}- -{Б б}- -{B b}- -{В в}- -{V v}- -{Г г}- -{G g}- -{Д д}- -{D d}- -{Ђ ђ}- -{Đ đ}- -{Е е}- -{E e}- -{З з}- -{Z z}- -{Ж ж}- -{Ž ž}- -{И и}- -{I i}- -{Ј ј}- -{J j}- -{К к}- -{K k}- -{Л л}- -{L l}- -{Љ љ}- -{Lj lj}- -{М м}- -{M m}- -{Н н}- -{N n}- -{Њ њ}- -{Nj nj}- 30px 22px 22px 28px -{O o}- -{О о}- -{П п}- -{P p}- -{Р р}- -{R r}- -{С с}- -{S s}- -{Т т}- -{T t}- -{Ћ ћ}- -{Ć ć}- 28px 28px 24px 24px -{У у}- -{U u}- -{Ф ф}- -{F f}- -{Х х}- -{H h}- -{Ц ц}- -{C c}- -{Ч ч}- -{Č č}- -{Џ џ}- -{Dž dž}- -{Ш ш}- -{Š š}-
Напомене
Дијакритици испод јављају се на словима којима претход . Мустафић користи и умјесто 12px и 14px за -{Ћ ћ}-/-{Ć ć}- и -{Њ њ}-/-{Nj nj}-. Мустафић користи , док Амир ел Зуби и Мелиха Чикак ел Зуби користе за -{Ђ ђ}-/-{Đ đ}-.
Лигатуре Као и стандардно арапско писмо, када веже или умјестих датих знакова користе се посебне лигатуре.
Ћирилица Латиница АребицаКонтекстуалне формеИзолованиКоначнеСредњеПочетне -{ла}- -{la}- -{ља}- -{lja}-
Примјер Универзална декларација о људским правима, члан 1.
Аребица Ћирилица -{Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свјешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.}- Латиница -{Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svješću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.}-
Види још Алхамијадо Бјелоруско арапско писмо Српска ћирилица Гајица Мехмед Хеваија Ускуфија
Референце
Литература
Спољашње везе Османска / арапска тастатура (укључујући симболе аребице) „Универзална декларација о људским правима” на аребици
Категорија:Арапска писма Категорија:Српски језик Категорија:Хрватски језик Категорија:Бошњачки језик