мини|Део Галерије посвећен савременим сликарима мини мини Галерија наивне уметности у Ковачици изложбени је простор у коме своја дела излажу наивни сликари из Ковачице. Основана је 15. маја 1955. године у банатском граду Ковачица у Аутономној Покрајини Војводина. Спада у ред туристички најпосећенији објеката на подручју општине Ковачица, првенствено због слика сликарке Зузане Халупове и Мартина Јонаша.Врачевић Н, Рашић М, Наивна уметност Србије, Београд, 2003. Годишње галерију посети између 16.000 и 20.000 туриста.
Положај Галерија се налази у Масариковој број 65, у наменском простору, у градском насељу Ковачица, и истоименој општини у Јужнобанатском округу, у коме је према попису из 2011. живело 6.259 становника. Удаљена је 10 km од Падине, 31 km од Панчева, 55 km од Београда и око 35 km од Зрењанина.
Историја Галерија наивне уметности у Ковачици основана је 15. маја 1955. године, као Галерија сељака сликара, у оквиру Дома културе „3. октобар”. Тог дана наивни сликари Ковачице договорили су се да ће сваке године Галерији донирати по једну своју слику и на тај начин основати галеријси фонд слика. Истовремено се управа Дома културе у Ковачици обавезала да ће Галерији уступи простор на првом спрату своје зграде. Временом, постепено се сваке године све више увећавао фонд уметничких дела Галерије.
У почетку су у галерији приређиване изложбе, а када их није било излагане су слике из фонда галерије, што је све било на аматерском нивоу. Галерија је пословала само као секција Дома културе, без стручног особља. Седамдесетих година је успостављена сарадња са Народним музејом у Панчеву, који је имао стручњаке, историчаре уметности. Тада је почела галеријска обрада слика и уведена је матична књига слика.
Од јануара 2009. године галерија, која је добила свој посебан простор, послује као самостална установа. Данас галерија има сопствену зграду окружену атељеима наивних сликара и располаже фондом од 821 слика.
Смештај намена и управљање У оквиру пројекта општине Ковачица „Ризница туризма” 2014. године обновљена је фасада зграде, уређен изложбени простор у поткровљу и изграђен паркинг, а годину дана касније покривено је дворишта Галерије.
Најважнија намена Галерије огледа се у афирмацији ликовног живота војвођанских Словака, међу којима значајно место припада управо представницима „ковачичке школе” наивних сликара: Мартину Јонас, Зузани Халуповој, Јану Књазовицу, Мартину Палушком, Јану Соколу и Јану Вењарском. Захваљујући овим уметницима и њиховим следбеницима њиховог дела, као и ликовна уметност Словака у Војводини постала је позната и призната широм света.
Галеријом непосредно руководи директор, а орган управљања Галеријом је Управни одбор који у свом саставу има председника и шест чланова.
Делатност галерије 250px|мини|десно|Део Галерије посвећен делу Зузане Халупове Главна делатност Галерије, која је основана као ликовна, културно-уметничка установа, је трајно давање могућности посетиоцима да се увидом у збирку сликарских дела упознају са наивном уметношћу, односно наивном ликовном уметношћу и свим уметничким достигнућима уопште.
Поред изложбене делатности, сталне поставке, установа обавља и следеће послове: Организује повремене изложбе свог материјала у својим просторијама, као и у другим местима у Србији и иностранству. Међу повременим изложбама најзначајнија је; традиционална изложба слика „Ковачички октобар”. Организује повремене репрезентативне поставке и самосталне изложбе чланова и гостујућих сродних удружења наиве из Србије и иностранства. Издаје публикације и каталоге, књиге и репродукције о својој делатности Организује предавања, семинаре, скупове и друге облике деловања, који доприносе коришћењу галеријског материјала за унапређењу ликовне културе Организује изложбе фотодокументације и архивске грађе везане за ликовну уметност. Галерија поред сталне поставке слика део простора има намењен и за различите културне активности. У њој се организују различити културни догађаји, међу којима је најзначајније; традиционална изложба слика „Ковачички октобар”, репрезентативне поставке и самосталне изложбе чланова и гостујућих сродних удружења наиве из Србије и окружења.
У сталној поставци галерије поред слика маногобројних уметника Ковачице и околине, централно место заузимају; стална поставка 31 слика (уља на платну), Зузане Халупове (1925—2001), део њене заоставштине (штафелај, дипломе) и биста, као и стална поставка Мартина Јонаша (1924—1996), коју чини 28 уља на платну.
Сликари родоначелници Галерије Мартин Палушка (Ковачица, 1913—1984) Завршио је шест разреда основне школе и трогодишњу занатску школу. По занимању је био машин-бравар, дуги низ година је радио у млину. Почео је да слика 1923 године, инспирисан природним лепотама и словачким фолклором.
За више од пола века насликао је 630 слика у уљу. Излагао је на свим Ковачичким октобрима од 1952. до 1985. године. За остварења у сфери уметности додељена су му следећа признања: Плакета ССРН Војводине за постигнуте резултате и значајне успехе у раду ССРН Војводине у изградњи самоуправног социалистичког друштва (1981). Златна плакета МКССРНВ у Ковачици поводом изложбе 30. Ковачичког октобра.
Јан Сокол (Ковачица, 1909—1982) Завршио је пет разреда основне школе у родној Ковачици. Живео је као земљорадник. Почео је да слика у својој дванаестој години. На почетку је радио пастеле, касније и аквареле а од 1939, на предлог Палушке, почео је сликати уљаним бојама.
Сокол је пресликавао репродукције мало познатих европских сликара.Највише су га привлачили мотиви, којих у Банату нема: гондоли, замкови, дивље животиње... Његово прво оригинално дело била је „Ковачичка црква“, насликана 1947. године.
Учествовао је на колективним изложбама у Лондону,Сао Паулу, Риму, Амстердаму, Њујорку, Ротердаму, Фиренци, Бечу, Венецији, Калтанисетеу. Од 1952. до 1982. године, такође учествује на свим изложбама „Ковачичког октобра”.
Михал Биреш (Ковачица 1912-1981) Завршио је четири разреда основне школе. Бавио се земљорадњом. Заинтресовао се за сликарство у тридесетим годинама живота, инспирисан радовима Мартина Палушке и Јана Сокола. Сликао је сеоске пејзаже, сцене из свакодневног живота, портрете. Био је члан Галерије наивне уметности а сарађивао је са Галеријом самоуких ликовних уметника у Јагодини, у којој је имао прву самосталну изложбу 1974. Године. Често је своје радове излагао колективно у земљи и иностранству. Редовно је излагао на изложбама у оквиру манифестације „Ковачички октобар“.
Владимир Бобош (Ковачица, 1906—1978) Рођен је у Ковачици. Завршио је гимназију у Мађарској и трговачку академију у тадашњој Чехословачкој. Пензионисан је као банкарски службеник. Од 1918. године је израђивао гоблене и сликао.
Једно време је живео у Шиду. Ту се упознао са Савом Шумановићем који је покушао да га наговори да престане са копирањем фотографија, али му то није пошло за руком. На Ковачичком октобру је повремено излагао од 1952. до 1967. Самостално је излагао 1960. године у Озрену. Учествовао је на колективним изложбама у Братислави, Брну, Мартину, Новом Саду.
Јан Гарај (Ковачица, 1930—2003) Рођен је у Ковачици. Завршио је четири разреда основне школе и два разреда грађанске школе. Радио је као земљорадник и неквалификовани грађевински радник у Београду и Немачкој. По његовим речима 1955. године је случајно посетио изложбу слика што га је подстакло да се заинтресује за сликање.
Уз помоћ комшије Књазовица покушавао је да и сам нешто наслика.
За њега су говорили да је најаутентичнији сликар наиве међу Ковачичанима. Његова дела пуна су истинског набоја, понекад носе сирову снагу. Гарај сеоски живот не идеализује, већ приказује тежак мукотрпан рад. Такав живот представља тешким, помало грубим ликовним изразом који је у складу са животом који представља. По правилу његове слике немају просторну илузију, позадину чине две обојене површине без тонске изнијансираности. Међутим пажњу привлачи управо искреном аутентичношћу ликовног израза. Насликао је преко три стотине слика.
Прву изложбу је имао 1960. године на минифестацији „Ковачички октобар”. Повремено је учествовао на колективним изложбама у земљи и иностранству.
Јан Књазовиц (Ковачица, 1925—1985) Јан Књазовиц припада групи најзначанијих представника наивног сликарства у Ковачици. Био је најоригиналнији и најхрабрији сликар ковачичке наиве, који се није устручавао да у потпуности изрази своју богату машту и да надмаши природну тенденцију наивног сликара, да што убедљивије имитира реалност. Јан Књазовиц је у току сликања толико престилизовао са уметничком намером имитиране мотиве, да је у потпуности изградио свој аутентични и јединствени ликовни свет. Такође се није устручавао да користи и боје на основу њихове унутрашње, емотивне вредности а не на основу миметичких принципа, што значи да насликане животиње, лишће на дрвећу или само дрвеће могли су да буду например плави или рози. Јан Књазовиц био је сликар ноћи иако је сликао и сцене које приказују живот у току дана. Под маском његових "ултрамаринских ноћи" одигравао се весео живот на селу чудесног ликовног света.
Слике Јана Књазовица делују скроз површно. На дводимензијалном тамном простору слике Јан Књазовиц линеарно је усклађивао сеоске куће, дрвеће, цвеће, животиње и људе и показивао је склоност према композиционом умножавању истих или сличних мотива. Његов јако изражен смисао за симетрију на композиционој површини слике даје им јединствену уређеност и неку врсту онеиричног надахнућа.
Јан Вењарски (Ковачица, 1928—1985) Завршио је четири разреда основне школе. Живео је од земљорадње, до краја свог живота. Прве сликарске кораке је направио у војсци у зидним новинама. Био је заљубљеник у природи а коњи су били први и најчешћи мотив на његовим сликама. На својих 830 слика верно је сачувао фолклорне елементе и свечане тренутке сеоског колектива.
Излагао је на Ковачичким октобрима, од како је почео да слика (1954-1985). Највредније признање доделила му је МК ССРНВ у Ковачици, поводом 30. Ковачичког октобра – Сребрну плакету.
Ондреј Вењарски (Ковачица, 1930—2019) Рођен је у Ковачици. Завршио је шест разреда основне школе и трогодишњи курс за пољопривреднике. Бавио се земљорадњом. Почео је да слика у војсци. Уљаним бојама је сликао од 1959. године, јер раније није имао могућности да их набави. Тада је и ступио у ковачичку ликовну секцију.
Омиљене теме су му жетвени радови и бели, доброћудни бикови. Од 1962. године сарађивао је са Галеријом самоуких ликовних уметника у Јагодини. Учествовао је на бројним колективним изложбама у свим крајевима земље и света. Први пут је излагао 1960. године на манифестацији „Ковачички октобар“.
Мартин Јонаш (Ковачица, 1924—1996) Мартин Јонаш спада међу најистакнутије личности светског наивног сликарства. Рођен је 1924. године у Ковачици, где је завршио основну школу и провео читав свој радни и животни век, највећим делом као пољопривредник и уметник. Био је водећа личност ковачичког наивног сликарства и један од оснивача Галерије наивне уметности у Ковачици. Почео је да слика у двадесетпрвој години и први пут је излагао у Ковачици. Током свог плодног и активног уметничког рада, излагао је на више од 450 самосталних и колективних изложби. Био је добитник високих међународних уметничких признања и примио кључеве неколико европских градова. Поред Салвадора Далија и Рената Гатуса добитник је златне медаље на великој међународној изложби цртежа у Италији, 1978. године.
Све је почело још када сам био мали дечак, стално сам се сакривао испод очевог великог стола. У породичној кући слушао сам разговоре о тешком раду, видео глад и лошу жетву – али сам много научио и о значају среће. Била је то моја школа (...) добро се сећам тих тешких дланова, како висе испод стола и одмарају. Видим их и дан-данас и стално их сликам.